Сергеј Корољов: Главна достигнућа човека који је послао Гагарина у космос

Светска космонаутика још увек развија идеје Сергеја Корољева, а совјетска космичка достигнућа би без њега била незамислива.

1) Пилот и конструктор

Говорећи савременим језиком, Корољев је био вундеркинд. Он је прве своје успешне пројекте остварио још у ђачком добу. Са 17 година је представио пројекат авиона без мотора, а касније, на факултету (Корољов је 1926. године из Кијева премештен у чувену Московску вишу техничку школу „Бауман“), пројектовао је прву једрилицу у Совјетском Савезу намењену акробатском летењу, између осталог и извођењу „мртве петље“, што је успешно демонстрирао совјетски ас Василиј Степанчонок. Сам Корољов је завршио пилотски курс али због болести није могао лично да изведе ту фигуру.

2) Циолковски и ракетна техника

Био је довољан један сусрет са творцем теоријске космонаутике Константином Циолковским у његовој кући у Калуги, да се Корољовљева интересовања преоријентишу на реактивно кретање. Он је током 1930-их заједно са истомишљеницима основао Групу за проучавање реактивног кретања, која је затим прерасла у Реактивни научноистраживачки институт.

До 1938. године уз учешће Сергеја Корољова и у великој мери под његовим руководством направљене су прве совјетске балистичке ракете на течно гориво и крстареће ракете (противваздушне и велког домета), разрађени су пројекти стратешких ракета, авионских ракета и противваздушних ракета на чврсто гориво. Корољев је 27. јуна 1938. године оптужен за саботажу и ухапшен.

3) Бомбардери у затворским пројектантским бироима

Корољов је осуђен на 10 година робије и упућен је у казнено-поправне логоре на Колиму и у Владивосток, али је у лето 1940. године поново изведен пред суд (овога пута је добио 8 година затвора) и остављен је у Москви, у специјалном затвору Народног комесаријата унутрашњих послова ЦКБ-29. Ту се придружио групи на чијем челу су била четворица главних конструктора, који су такође били осуђени. Међу њима је био и Андреј Тупољев, чувени конструктор авиона и бивши научни руководилац Сергеја Корољова у Бауманском училишту. Управо у затвору ЦКБ-29 направљен је најбољи (по техничким карактеристикама) совјетски бомбардер Ту-2 и бомбардер за обрушавање Пе-2, који је затим произведен у највећем броју примерака. Корољов је затим 1942. године премештен у Казањ, где је наставио рад на ракетним моторима.

4) Балистичке ракете

Након две године Корољов је по личној Стаљиновој наредби ослобођен пре рока, а пресуда му је анулирана (али је рехабилитован тек 1957. године). Он је 1946. именован за главног конструктора Посебног конструкторског бироа 1 у подмосковском граду Калињинграду (сада се он зове Корољов). Главни задатак бироа је био да направи еквивалент немачке ракете Фау-2, а с обзиром да су сви цртежи били изгубљени све је требало поново прорачунати.

Ракета Р-1 први пут је тестирана 1948. године, али се може рећи да је Корољов истовремено радио на неколико генерација ракета. Рад на ракети Р-5 је завршен 1954. године. Била је то прва балистичка ракета са нуклеарном бојевом главом, а две године касније у Корољовљевом конструкторском бироу направљена је прва интерконтинентална двостепена балистичка ракета Р-7, која је могла да достави нуклеарну бојеву главу на било коју тачку на планети. Та ракета је отворила перспективу освајања космоса. Она је постала основа за све ракете-носаче које данас постоје.

5) Први сателит

Још пре тестирања ракете Р-7 група конструктора из Корољовљевог бироа предложила је да се у орбиту избаци вештачки сателит Земље. Власти су одобриле тај предлог. На бази бојеве ракете Корољов је осмислио систем тростепених и четворостепених ракета-носача. Први вештачки сателит Земље који је носио назив „Спутњик-1“ избачен је у орбиту 4. октобра 1957. године. Две године касније, аутоматска станица „Луна-2“ била је први рукотворени објекат који је прелетео од Земље до Месеца и на његову површину однео заставицу СССР-а.

6) Први космички летови

Корољов је имао неисцрпну енергију. Током прве половине 1960-их под његовим руководством су направљени крупни кораци у освајању космоса. Јуриј Гагарин је први човек који је летео у космос. Било је то 12. априла 1961. године, а већ 1962. године заједно су полетели космички бродови „Восток-3“ и „Восток-4“, да би 1963. године у космос полетела и прва жена, Валентина Терешкова (после тога су СССР и Русија послали у космос још три жене). Нови брод „Восход“ полетео је 1964. године, и то је био први космички брод са трочланом посадом. И најзад, 18. марта 1965. године Алексеј Леонов је први изашао у отворени космос.

7) Пројекти орбиталне станице и искрцавање на Месец

Можда би у неким другим околностима Алексеј Леонов био први совјетски космонаут који се искрцао на Месец (таква је била његова улога у програму пилотираног лета на Месец), али је тај пројекат текао споро зато што није постојало јединствено руководство. Корољов је умро 1966. године, а Брежњев је неколико година касније затворио тај програм. У последњим годинама живота Корољов је размишљао и о стварању орбиталне станице у којој би космонаути могли дуже да бораве и да раде без скафандера. Нови корак на том путу је било конструисање новог брода „Сојуз“ у коме је била предвиђена и кабина за свакодневни боравак. Нажалост, Корољов није доживео прво лансирање овог космичког брода 1967. године.

Јекатерина Алејева,
Руска реч