BTG-vrh
Почетна страница > Новости

Србија земља пољопривредника и информатичара

Србија земља пољопривредника и информатичара
05.04.2013. год.

Једна од малобројних грана у Србији које се убрзано развијала од почетка кризе је производња софтвера. – Вредност извоза у 2012. години прешла 200 милиона евра.

Вредност извоза софтвера из Србије премашила је 2012. године 200 милиона евра и тиме су компјутерски програми постали један од извозних адута Србије.Тако је држава у којој политичари шансу за развој виде, пре свега, у пољопривреди извезла софтвера у готово двоструко већој вредности него што је постигла продајом малина. Земља пољопривредника, рекло би се, постаје и земља информатичара.

Упркос кризи, извоз рачунарских и информатичких услуга вишеструко се повећавао протеклих година. Тако је 2007. вредео 62 милиона евра, 2011. се попео на 166 милиона, а прошле прешао 200 милиона. У исто време, повећао се број фирми у програмерском сектору у Србији, са 368 у 2007. години на 554 у 2011. години. Реч је углавном о мањим предузећима са свега десетак запослених, али има и великих компанија које имају стотине радника.

О чему је заправо реч, да ли софтвери направљени у Србији освајају тржишта развијенија од нашег, али и да ли је држава то препознала и шта чини да помогне извозницима? Или да им барем олакша пословање.

У СИЕПИ, агенцији за страна улагања и промоцију извоза, кажу за „Политику” да се наш софтвер углавном производи за развијена западна тржишта, одакле потичу наручиоци и главни потрошачи.

– То је један од најбрже растућих сектора у Србији са двоцифреним годишњим растом у годинама пре кризе, односно 37 одсто у 2007. и 19 процената у 2008. години, а стабилан раст је настављен и у наредним годинама. Очекивања су да се овај позитиван тренд настави и у будућности – наводи Александар Милорадовић, саветник директора СИЕПЕ, додајући да се до 2015. године очекује годишња стопа раста између 18 и 31 одсто за сегмент ИТ услуга, односно између 15 и 25 процената за сегмент софтвера.

Милован Матијевић, ИТ аналитичар, објашњава да када већ говоримо о ИТ извозу, треба одвојено посматрати две компоненте: извоз информатичких и програмерских услуга и извоз рачунарске опреме.

– Извоз информатичких услуга, а посебно програмерских, бележи стални раст и у време кризе, од 2007. године до 2012. године повећан је готово три пута. Пошто се ради о извозу услуга, а не извозу робе, евиденције су сасвим другачије и не постоје јавно доступни подаци за сасвим прецизну слику, али се у сваком случају ради о значајном девизном приливу. Потенцијал за раст и даље је велики, што потврђује све више програмерских фирми и раст запослености. Информатички сектор је међу најздравијим у српској економије, јер и у времену кризе бележи сталан раст запослених, прихода и извоза – појаснио је Матијевић, прецизирајући да друга компонента, односно извоз опреме, за домаћу економију нема велики значај.

– То се у нашем случају своди на ре-експорт. Односно, шта смо извезли то смо као такво купили и своди нас на позицију регионалних трговаца, уз маргинално учешће опреме која је произведена или склопљена у Србији – закључује он.

Једна од већих компанија која извози софтвер је „Асеко”. Нека од главних поља њихове сарадње су банке и јавна управа.

– Наша решења за финансијску индустрију су у примени у читавој југоисточној Европи, а у току су разговори и за друге регије, као што су Блиски исток и Русија. Очекује се да ће у наредних пет година извозни потенцијал софтвера, које производимо у Србији, бити око 30 милиона евра. У 2012. години извоз наших софтвера и услуга је износио од три до пет милиона евра – наводи Владан Атанасијевић, члан Управног одбора „Асека”.

Он објашњава и да је Србија земља са великим потенцијалом за развој софтвера.

– Иако квантитативно слабија у односу на веће земље, квалитетом уопште не заостајемо за земљама које важе за лидере у области ИТ технологија. Наша софтверска решења покрећу читаву финансијску индустрију Србије, од банака, преко министарстава и других државних институција, до великих предузећа – каже Атанасијевић, додајући да „Асеко” у Србији има 454 запослена, а њихова просечна старост је 35 година.

– Од 350 инжењера, 270 директно ради на развоју софтвера у два развојна центра, у Београду и Крагујевцу, који се пласира у Србији и у преко 25 земаља широм света – објаснио је он.

Велика компанија која се годинама бави креирањем софтверских решења је и „Комтрејд”. Управо пре неколико дана је потписала нови уговор о испоруци софтверских решења на интернационалном тржишту. Клијент је аустријски Федерални центар за рачунарство, организација која је одговорна за надгледање свих електронских машина за игру и видео-терминала за лутрију у Аустрији, а „Комтрејдов” софтвер ће бити коришћен за изградњу командне и комуникационе инфраструктуре.

– Област игара на срећу је једна од најбрже растућих грана ИТ индустрије, која нуди огромне потенцијале за способне произвођаче софтвера. О важности ове врсте софтверских решења за дугорочне планове компаније говори и чињеница да „Комтрејд” запошљава више од 1.000 инжењера, као и то да је само 2012. године потписао више од десет уговора са највећим фирмама из Европе и САД – наводе у „Комтрејду”, додајући да је ово велико признање и за софтверску индустрију у Србији и региону.

Поставља се, стога питање, шта се још може урадити да се тај извоз увећа и шта је ту задатак државе? Како додатно развити ову здраву и перспективну грана наше привреде?

– Софтверска индустрија је показала виталност, али узимајући у обзир потенцијале за даљи развој неопходан је посебан програм подршке Владе ИТ сектору. Држава може да помогне пореским олакшицама за све који улажу у ИТ сектор и субвенцијама за крајње кориснике који набављају софтвер и опрему. Осим тога, важно је да држава прилагоди образовни систем потребама ИТ индустрије и повећа уписне квоте за ИТ студије. Треба обезбедити додатну подршку домаћим извозницима софтвера. Истовремено са државном подршком треба омасовити удруживање информатичких фирми у кластере, чиме би се значајно олакшало спровођење системских мера подршке – закључује Милован Матијевић.

Држава тврди да је препознала потенцијале ИТ индустрије. Како истичу у СИЕПИ, Министарство финансија и привреде ће до краја првог тромесечја ове године донети пакет мера за подршку ИТ индустрији. Овај пакет ће, према најавама, обухватати подршку тимовима који имају идеје за развој иновативних софтверских производа, пореске подстицаје за компаније које производе софтвер, мере које треба да омогуће боље образовање из области ИТ, као и доношење прописа који треба да олакшају електронско пословање.

– Ми сваке године покривамо део трошкова ових компанија на наступима на иностраним тржиштима. То се односи на наступ на сајмовима и догађајима, на отварање представништва у иностранству, сертификацију софтверских производа и система за управљање квалитетом и израду промотивних материјала. Тренутно је у припреми нови јавни позив у оквиру овог програма подршке, који ће бити објављен крајем првог квартала ове године – наводи Милорадовић из СИЕПЕ.

Стефан Деспотовић





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Као компанија која је у свим сегментима пословања посвећена константним иновацијама, НИС је у сарадњи са Центром за развој технолошког предузетништва и иновација – ICT Hub у Београду организовао...


У организацији компаније НИС и Центра за развој технолошког предузетништва и иновација – ICT Hub, вечерас је у Београду почео први НИС хакатон под називом „Хаковање бензинске станице“.

Најтраженије занимање у Србији буди све веће интересовање, како због лаког проналажења посла, тако и због животног стила. Програмери су изградили читаву империју у своја четири зида, живе на...


 Свиђања  Интернет куповина све више потискује традиционални начин трговања, па је број пакета који стижу са другог краја свијета све већи. Лијепа вијест за све који купују преко интернета је...

Истраживачи из Касперскy Лаб-а обавили су 18.01. извјештај (линк ис еxтернал) у коме описују један од најнапреднијих вируса који циља Андроид уређаје. Овај вирус, назван Skygofree, познат је од...


Руска држава намерава да од априла ове године позове компаније и физичка лица да се укључе у истраживање слабих места IT система, пише портал Ведомости, позивајући се на план...


Остале новости из рубрике »

BTGport.net - у1
Америчке ракете

СЛИКА СЕДМИЦЕ

Одвикавање од пушења
WEB SHOP

ДјЕВОЈКА ДАНА