Начелник општине Рогатица Томислав Пухалац, в.д. начелника Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Дарко Новаковић и власник и директор месне индустрије „Визион“ д.о.о. Славко Нерић, 25.04.2013. године, учествовали су у раду форума „Босна и Херцеговина и Русија: могућности унапређења економске сарадње“. Организатор догађаја били су Спољнотрговинска комора Босне и Херцеговине и Амбасада Руске Федерације у БиХ.
Његова Екселенција амбасадор Русије Александар Боцан Харченко затражио је и бољу и обимнију економску сарадњу двију земаља: „Овај скуп одржава се у оквиру прирема посјете министра спољних послова БиХ Русији гдје ће економски разговори бити важан дио те посјете. Руске компаније у посљедњих неколико година присутне су у Босни и Херцеговини и ми смо изузетно задовољни због тога. Руски енергенти тиме су постали још присутнији на овом тржишту. Такође, и ми се слажемо да треба чинити додатне напоре да се уравнотеже увоз и извоз између двије земље, односно да БиХ треба више да извози. Мишљења смо и да се сарадња сасвим неоправдано одвија углавном са Републиком Србском, те да је што прије треба проширивати и на Федерациију БиХ. Морамо у економске односе ићи храбрије, без икаквих политичких предубјеђења, јер бољи економски односи ће само бити од користи и једној у другој држави“ рекао је Харченко у изјави новинарима.
И министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић сличног је мишљења: „Власти БиХ на државном и ентитетском нивоу могу и треба да стварају услове, да отклањају баријере, како би трговина са овим нама врло важним партнером била још боља. Русија је уз Србију, Хрватску, Њемачку и Италију, један од наших пет најважнијих спољнотрговинских партнера. Међутим, огроман је дефицит у трговинској размјени наше двије земље. Покривеност извоза увозом је само 3 посто. Енергенти, нафта и гас, најзначајније су робе које ми увозимо из Русије, док су наши фармацеутски производи једини вриједни помена као извозни ресурс.
Ми имамо са Русијом Споразум о економској сарадњи и Међудржавни комитет, али мишљења сам да пријатељство двије земље није праћено истим тим нивоом економске сарадње. БиХ мора узети веће учешће у извозу према Русији, а ја преферирам грађевинарство и туризам као области будуће сарадње. Наравно, сарадња мора бити конципирана као регионална, јер је Русија велика и удаљена земља, те се ми сами не можемо појављивати на том тржишту; али зато можемо кроз CEFTA-у.“ Нагласио је Шаровић
О томе како пословати са Руском Федерацијој и која је улога економске дипломатије у овом процесу говорио је Мирза Пашић, замјеник шефа Одсјека Економске дипломатије Министарства спољних послова БиХ; о коморском систему Руске Федерације и међукоморској сарадњи држава говорио је Владимир Гришин из београдског Представништва Привредне коморе Руске Федерације; преглед спољнотрговинске размјене БиХ и Русије изнио је Енес Алишковић, директор BHEPA/VTK БиХ; док је о „Sberbanci“ као мосту сарадње између двије државе говорио дирекор те банке и члан Управе за БиХ Александар Дедишев. Иначе, по ријечима њеног директора ово је највећа свјетска банка, која је од фебруара мјесеца присутна и у БиХ.
На крају форума искуства руских компанија на БиХ тржишту презентовали су Славко Шћепановић, замјеник директора „Optima grupa“ и Предраг Радановић, генерални директор „Jadran-Naftagas“ д.о.о., компаније која има концесије за истраживање нафте у Републици Србској.
