Брисел се уплео у рецепте опоравка економије

Шеф Европске комисије више не верује у мере строге штедње. Жозе Мануел Барозу је изјавио да политика смањења државних трошкова која се спроводи неколико последњих година није ефикасна и исцрпила је лимит подршке у друштву. Упоредо са тим још пре месец дана Барозу је позвао Европски савет да настви финансијску консолидацију у земљама са великим државним дугом – и то без обзира на значајно смањење показатеља унутрашњег бруто производа. Експерти сматрају да је промена економске стратегије принудна мера, иначе Старом Свету прете политичке промене.

Било је потребно неколико година и скоро 20 самита на највишем нивоу како би европске власти признале очигледно – само смањењем државних трошкова европска економија неће моћи да се врати напретку. Шеф Европске комисије Барозу је изјавио да такве мере наилазе на све мање подршке. Истина после главног „слична политика достигла је своју границу“ уследила је ограда да је сама по себи политика смањења државних трошкова правилна. По речима Барозуа, она само захтева деликатнији прилаз. Последње изјаве европског чиновниак таквог ранга само још једном показују да чак у јеку кризе политика у Европи је доминирала над економском сврсисходношћу, истиче економиста Дарја Желанова.

- Одлука је била донета зато што сада у зони евра руководи Немачка. Позив на буџетску дисциплину је диктиран највероватније не здравим разумом, већ вољом политичара, који су у том тренутку доносили одлуку. Пут је од почетака изабран погрешно. Излазак из кризе је у првом реду стимулисање производње и унутрашње потражње. А то што сада чине европски чиновници напротив је убијање свих могућности економије. До чега је то довело, видимо: озбиљно смањење темпа раста унутрашњег бруто поризвода, у појединим земљама чак пад, и социјална напетост, која расте захваљујући суманутом расту незапослености.

Секвестирање државних трошкова које се доследно преписује као лек од кризе, требало је да стабилизује ситуацију у европској економији – уједињеној, али не јединственој, како је показала пракса. У извесној фази ова одлука је била исправна, слажу се економисти. Али такчитчке мере није требало претварати у стратегију, истиче финансиста Роман Андрејев.

- Када су у Бриселу прелазили на политику буџетски смањења, било им је потребно да нађу неко жртвено јагње – јужноевропску земљу, како би показали до чега могу да доведу некотролисани буџетски трошкови. Али ипак то је само погоршало проблем, довело до политичког и економског дисбаланса. Да, несумњиво, требало је казнити неке земље, где су пензије пчиниле 100 одсто нивоа плата, али истовремено треба ићи ка томе да економска политика зоне евра буде избалансиранија, а никакви покушај осим да се натера да се троши мање не предузимају се. Са економске тачке гледишта то је бесмислено.

Експерти скрећу пажњу на то да је још пре месец дана шеф Европске комисије инсистирао на продужетку курса затезања каишева. 11. марта у писму Европском савету Барозу је истакао да земље са великим државним дугом треба да наставе финансијску консолидацију – чак без обзира на прогнозе смањења унутрашњег бруто поризвода. Шта више, главни европски комесар је позвао још више да се затегну каишеви. Тада је Нобеловац економиста Пол Кругман поново иступио са оштром критиком Брисела, изјавивши да су тамо заборавили реч раст. Почетком априла то да ће рпавилни курс бити настављен речено је на састанку са министром финансија САД Џеком Луом. Тада се Жозеу Барозу придружио и шеф Европског савета. Шта више, Херман ван Ромпеј је подвукао – стратегија се неће мењати, без обзира на раст незапослености. Сада је шеф Европске комисије иступио са опрезнијом, али ипак критиком. Тешко је схватити да ли је то политичка лукавост како би се смањио ниво друштвеног незадовоства или Брисел заиста види потребу промена. Ипак то да чак драконска смањења буџета у многим земљама нису довела до смањења проблема, очигледно показују последњи статистички подаци. Прошле године колективни државни дуг 17 земаља зоне евра премашио је 90% унутшрањег бруто производа. Шпанија и Грчка, где су 2 пута смањене плате и пензије државним службеницима и где су одржане најмасовније демонстрације, дефицит буџета и даље имају на нивоу од 105. И само Немачка је у прошлој години фиксирала профицит од 0,2%.

Полина Черница,