Да ли ће и Србима бити конфискован новац у чланици ЕУ?

Пре неколико дана министри финансија еврозоне постигли су договор о пружању помоћи Кипру уз главни услов да кипарске власти уведу једнократни порез на банкарске депозите, што није ништа друго него конфискација једног дела новца на рачунима у банкама. Кипарски парламент је засад одбацио ову уцену из Брисела, али сви банкарски депозити у овој земљи су пре више дана били замрзнути услед чега је настала паника међу штедишама.

С обзиром да и велики број грађана и предузетника из Србије има отворене рачуне у тој земљи чланици Европске уније, поставља се оправдано питање да ли ће и Србима преко новог «европореза» практички бити одузета значајна количина новца?

Наиме, ради се о томе да су кипарске власти пре четири дана, у замену за добијање 10 милијарди евра из европског механизма за одржавање финансијске стабилности, донеле под притиском еврогрупе одлуку без преседана у европској историји, о томе да уведу једнократни «порез» штедишама у кипарским банкама. То значи да би у складу са том одлуком сви банкарски депозити на Кипру требало да буду смањени, и то штедни улози до 100 хиљада евра - за око 7%, а већи депозити — за скоро 10%.

Због страха који се тим поводом појавио међу власницима рачуна, и ради њихове масовне жеље да подигну своја средства, банке су престале са радом све док се коначно не реши питање спорног «пореза на депозите».

Уследиле су и бурне реакције из земаља чији грађани и привреда имају велике депозите на Кипру, па је са своје стране Председник Русије Владимир Путин изјавио да би увођење додатног пореза на банкарске депозите на Кипру било неправедно, непрофесионално и опасно решење.

А руски премијер Медведев је рекао да је мера која је предложена прави преседан, и представља очигледну конфискацију и експропријацију. Он ју је упоредио са појединим одлукама које су се доносиле у совјетско време, и још је казао - «Веома су чудне и спорне одлуке које доносе поједине државе чланице Европске уније, а при том мислим на Кипар. Кажимо отворено - то изгледа једноставно као конфискација туђег новца.»

И сви лидери кипарских политичких партија су оценили поступке министара финансија земаља еврозоне, како су се изразили, као «невиђену уцену».

А у свему томе, посебно је важно питање како би се могуће увођење „пореза на депозите“ одразило на грађане и фирме из Србије, за које је познато да у великом броју имају своје отворене рачуне у тој острвској држави.

По релевантним проценама које се најчешће могу чути, србски грађани држе на Кипру између пет и осам милијарди евра, што значи да би у случају пристанка Кипра на тај европски захтев, Срби могли остати без 500 до 800 милиона евра.

На тај начин би и њима практично била конфискована финансијска средства у једној пуноправној чланици Европске уније, а то би представљало кршење права на власништво.

Међутим, иако је Председник Кипра јавно изјавио да је кипарска влада била принуђена да прихвати ту одлуку, јер по њему, Кипар се на састанку са Еврогрупом суочио са, како је рекао, «већ донетим одлукама и био стављен пред свршени чин», ипак се показало да је барем кипарски парламент имао снаге да засад одбаци такве уцене.

Ратко Паић,