ЕУ захтева исправно млеко, а толерише радиоактивно зрачење 15 тона осиромашеног НАТО уранијума

Пре неколико дана Делегација Европске уније у Србији јавно је изјавила да је обавезни услов за приступање ЕУ враћање нивоа афлатоксина у млеку на 0,05 микрограма, а ако то Србија не учини, европски званичници поручују да Србија онда неће испунити једну од обавеза у процесу евроинтеграција. Међутим, посебно је занимљиво да истовремено нису навели да је ниво радијације и уранијумске загађености Србије било каква препрека на путу за учлањење у Унију. Можда разлог за то лежи управо у чињеници да је већина европских земаља учествовала у том загађењу приликом бомбардовања Србије.

Дакле, поводом афлатоксина у млеку који је тренутно врло актуелна тема, у Делегацији Европске уније су рекли да је усклађивање србских прописа с европском регулативом део процеса европских интеграција и, по њиховим речима, Србија ће пре уласка у ЕУ морати и овај стандард да примени у свом правном систему и стандардима хране.

Наравно, нема ништа лоше у томе да се инсистира на строгим и захтевним прописима када је у питању брига за здравље грађана. Напротив, то може бити само похвално. Али оно што упадљиво одудара од европске бриге за здравље становништва у Србији, то је игнорисање катастрофалног стања које је проузроковано бомбардовањем из 1999. године, а у коме су удружено учествовале бројне европске земље. А последице бомбардовања по здравље грађана су неупоредиво теже и озбиљније од могућих последица афлатоксина у млеку.

Поменимо само неке релевантне случајеве који о томе сведоче. На пример, како је изјавио др Радомир Ковачевић, начелник Центра за заштиту од јонизујућег и нејонизујућег зрачења при Институту за медицину рада "Др Драгомир Карајовић", тај Институт је две године након бомбардовања направио интерно истраживање на територији Врања, и тада се дошло до поражавајућих резултата. Он је навео да су на основу анализираних података закључили да је само на поменутом локалитету животна средина дуготрајно контаминирана осиромашеним уранијумом и да су већ тада утврђене и прве последице на људима.

Надаље, како је казао др Хивзо Гашанин, лекар из Дома здравља у Сјеници, за разлику од времена пре бомбардовања, када практички уопште није било ни једног случаја тумора мозга у Рашкој области, од 2000. године на том подручју имају ненормално велик број људи оболелих од те врсте болести, по чему су вишеструко надмашили чак и светски просек. Он је притом додао да је све ближи уверењу да је то последица радиоактивних материја заосталих после бомбардовања.

А како је саопштио др Слободан Чикарић, председник друштва за борбу против рака, грађани Србије су одавно озрачени током бомбардовања, што се види из чињенице да је у периоду од 2001. до 2009. године драстично скочио број оболелих од тумора, а смртност је повећана за око 140%. Он је нагласио да до тих података нису дошли напамет, већ на основу озбиљног истраживања на узорку од 5,5 милиона становника централне Србије. Притом је још рекао да можемо очекивати и многе нове појаве оболевања грађана, зато што је радиоактивни материјал трајно остао на нашим просторима. По његовим речима, око 15 тона осиромашеног уранијума и плутонијума, који је бачен на Србију – штетно ће деловати и наредне четири и по милијарде година. И напослетку, професор др Чикарић је упозорио да у Србији зрачење износи 8.600 бекерела по становнику, а толерише се годишња доза од 80 бекерела.

Према томе, по тврдњама стручњака, доза зрачења којем су изложени србски грађани је преко 100 пута већа од толерисане, али то као да нико не примећује. Зато је и могуће да Делегација Европске уније у Београду саопшти да Србија не може приступити Унији све док не смањи ниво афлатоксина у млеку, а да притом не каже да Србија не може приступити Унији све док се не уклоне последице бомбардовања са радиоактивним пројектилима. Можда зато што би у том случају Србија могла приступити Европској унији тек за 4,5 милијарде година, колико је потребно времена да престане њихово штетно зрачење.

Ратко Паић,