eposao.info - vrh - ekonomija
Почетна страница > Новости

Нису девизне резерве смањене, већ увоз расте

Нису девизне резерве смањене, већ увоз расте
25.05.2019. год.


Пад покрића увоза девизним резервама није настао због пада резерви, већ због вишег увоза, али не увоза потрошне робе, како је било раније, каже гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић


„У питању је инвестицијама покренут увоз, односно увоз опреме и репроматеријала који доприносе расту индустрије као покретача привредног раста”, истиче Табаковић и изјави за Танјуг.

Поводом тврдњи појединих аналитичара да су „у периоду од 2013. до почетка ове године девизне резерве НБС, према месечном увозу, са осам пута смањене на пет пута”, гувернерка подсећа да су на крају 2018. године бруто девизне резерве биле на нивоу од 11,3 милијарде евра.

„Такође, треба имати у виду да је увоз у претходном периоду порастао у великој мери због раста цена енергената, које су подигле његову номиналну вредност, као и већег количинског увоза због већих потреба привреде, али и периода ремонта рафинерије…све оно што је НБС више пута истицала”, додаје Табаковићева.

Указујући на константно већи прилив страних директних инвестиција којима се, како истиче, четири године за редом у потпуности покрива дефицит текућег рачуна, Табаковићева додаје да то значи да „практично нема потребе за новим екстерним задуживањем земље за покриће дефицита текућег рачуна”.

„Зато је и релевантност показатеља покрића увоза девизним резервама мања, али га свакако треба пратити. Додатно, сматра се да су девизне резерве на адекватном нивоу ако покривају три месеца увоза робе и услуга, а сада је тај проценат готово двоструко већи од стандарда”, каже Табаковићева.

Наглашава да оно што се још превиђа, а можда је најважније, јесте структура девизних резерви у погледу њихове „употребљивости”, односно стварне могућности за коришћењем у случају евентуалног екстерног шока – разлика између бруто и нето девизних резерви.

„Нето девизне резерве су оно што је НБС и држави стварно на располагању. Разлику између бруто и нето резерви чине обавезе према банкама по основу девизно издвојене обавезне резерве, као и обавезе према ММФ, које су раније биле значајан део резерви, а сада их нема”, објашњава гувернерка.

Као пример наводи да су крајем 2011. године, иако су бруто резерве биле на нивоу од 12,1 милијарди евра, нето девизне резерве износиле чиниле свега 55 одсто укупних резерви са износом од свега 6,7 милијарди евра.

Обавезе према банкама по основу девизне обавезне резерве, како прецизира, износиле су 3,6 милијарде евра, док су обавезе према ММФ износиле 1,6 милијарди евра.

„Нето девизне резерве повећавају се из године у годину, у највећој мери по основу активности НБС на девизном тржишту – куповином девиза или веома опрезним приступом у коришћењу девизних резерви, тако да су према последњим подацима на нивоу од 9,4 милијарде евра, односно чине преко 80 посто укупних резерви”, каже Табаковићева.

Наглашава да су нето девизне резерве повећане за 2,8 милијарди евра, или за преко 40 процената, са 6,6 милијарди колико су износиле крајем 2012. на садашних 9,4 милијарде евра.

„Само ова два показатеља указују јасно на то у којој мери је 'снага', односно употребљивост девизних резерви ојачана од 2013. године”.

Обавеза према Међународном монетарном фонду, напомиње Табаковићева, нема још од 2016. године, а девизна обавезна резерва банака је смањена и тренутно износи око две милијарде евра.

„Цео есеј би се могао написати и о томе с којим одливима са девизног тржишта смо се сусретали у периоду 2013-2016. године и каквим турбуленцијама су Србија и НБС биле изложене из међународног окружења. У том периоду стабилност је очувана, а девизне резерве су коришћене опрезно и паметно, тако да сада немамо проблем њихове висине”, констатује гувернерка.

Према њеним речима, у последње две године резерве повећавамо у амбијенту снажнијег раздуживања државе у девизном знаку, на домаћем и међународном тржишту.

„И поред тога што се девизна средства из резерви користе за те сврхе, резерве су веће него раније, а приливи у њих здрави и дугорочнији. Да ли после свих анализа и свега наведеног неко мисли да се и повећање злата у резервама ради без унапред припремљене детаљне анализе свих аспеката на тржишту и потенцијалних ризика и предности?”, упитала је на крају у изјави за Танјуг, гувернерка НБС Јоргованка Табаковић.

Танјуг / Политика


  • Извор
  • фото: Фото: Руслан Кривобок / РИА Новости/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

  Ирански танкер "Грејс 1", који је недавно заплењен код Гибралтара, пуштен је, те је преименован у "Адријан Дараја 1", како показују подаци поморског праћења. Информација долази након што је...


"Росељхознадзор" би могао увести привремена ограничења на увоз коштуњавог воћа из Србије због сталног прилива заражених плодова у Русију, наводи се у саопштењу Министарства.

Русија наставља да смањује улагања у амерички државни дуг и у јуну 2019. године их је довела до 10,848 милијарди долара, показују подаци америчког Министарства финансија. Овим


Излазак САД-а из Светске трговинске организације (СТО) могао би довести до гашења регулаторног тела, саопштио је Кремљ након упозорења америчког председника Доналда Трампа да би Вашингтон могао напустити организацију. ...

Русија се налази на другом месту по извозу течног природног гаса у Европу, одмах након Катара, саопштио је потпредседник руске владе Сергеј Приходко.


Забрана куповине опреме и услуга пет кинеских компанија, укључујући технолошког гиганта "Хуавеј" и "ЗТЕ", ступила је на снагу у уторак ујутро у Сједињеним Америчким Државама.


Остале новости из рубрике »
HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Невероватни Борјан

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА