Бранко Радун: Повратак Шешеља

Готово је извесно да ће се Војислав Шешељ после једанаест скандалозних година без пресуде у хашком заточеништву вратити у Србију наредних дана на привремену слободу пре изрицања пресуде. Аргументи судског већа у прилог Шешељевог привременог ослобађања су да је потребно време да се нови судија упозна са случајем. Хашки трибунал се одједном сетио да је Шешељ у Шевенингену једанаест дугих година и да му је здравље нарушено те да треба да покаже своје хумано лице. Могло би се лако десити да Хаг Шешеља врати баш негде на Видовдан, па да му на тај србски празник присталице пригодно и симболички организују митинг добродошлице. Један је отишао тамо на Видовдан, а други би могао да се тријумфално врати. Питамо се – шта стоји иза тог изненадног напада хуманости Хага који ниједном до сада није дошао на идеју да Шешеља привремено пусти на слободу. У вези с тим је и индикативно пркосна листа коју је и Шешељ упутио Хашком трибуналу у којој их упозорава да неће носити наногицу и да ће се бавити јавним пословима и политиком, а у то спада и критика трибунала. Очигледно је да је Шешељ схватио да ће сигурно бити пуштен, па је желео да додатно поентира. Зашто се то све десило баш сада и зашто је Шешељ очигледно сигуран да ће бити привремено пуштен на слободу? Јасно је из овог и других случајева да је Хашки трибунал политички или, прецизније, геополитички суд који у великој мери служи као инструмент за дисциплиновање непослушних народа и појединаца. Срби су били на мети Запада деведесетих, па су били и најбројнији заточеници и осуђеници овог трибунала, док су сви други били кажњени тек толико да „се Власи не досете”. Исто тако, да је Хрватска, рецимо, правила проблеме око Босне, ризиковала би да њени генерали буду осуђени, но ствар је „легла” на обострано задовољство. Муслиманских заточеника и осуђеника готово и није било, а и ти су у односу на српске, па и хрватске, трећеразредни у војнополитичкој хијерархији. Стога су, готово као правило, одлуке Хашког трибунала, барем кад су политички осетљиве пресуде у питању, увек биле на истој таласној дужини са вољом и интересима оних који су га основали. Разумно је закључити да постоји и логичан разлог због чега се Шешељ баш сада враћа у Србију, у којој је пре мање од два месеца његов некадашњи саборац Вучић формирао владу после избора на којима је добио скоро половину изашлих бирача. Иако се из досадашњих политичких односа Србије и Запада јасно види да нико није имао ништа против да он буде први човек владе, јасно је и да неким центрима моћи не одговара један сувише јак политички играч. На такав закључак упућују кампање о „цензури у Србији”, са Оебсовим стрелицама према Вучићевој влади, и друге, с циљем снижавања рејтинга актуелне власти. Неки су склони да позадину антивладине медијске фртутме виде у томе што је Србија једина земља у Европи (мимо некадашњег СССР простора) која није осудила Русију због дешавања у Украјини. Верујем да то јесте битно, али није једини разлог за oебсовске медијске пацке. У тако осликан предео, и повратак Шешеља се уклапа у пројекат „срезати крила Вучићу” који је очигледно постао сувише јак. Вучић и Николић ће имати велик лични и политички проблем с повратком Шешеља, јер су они били његови саборци и наследници. Нарочито ако му се да довољно медијског простора, што ће се, ценимо, и десити. Да ли ће Шешељ својим повратком успети да обнови СРС која је са коалиционим партнерима на изборима освојила неколико процената? Тешко је то са сигурношћу проценити у овом тренутку, али је јасно да се Србија променила за време његовог тамновања. Србија већински поштује Шешеља као храброг човека и добрим делом као жртву неправедног суда, али је мали број њих који сада подржавају његову политику. Кратко речено, он може више штете да нанесе својим бившим политичким саборцима но што може себи донети политичке користи, иако ће вероватно покушати да обједини раштркани „десни сектор” српске политичке сцене. Но било како било, велика је шанса да се „књига видовданска” обогати још једним догађајем, који додуше нема тежину других, али ће сигурно бити „утисак недеље”. Извор: Политика