Бранко Радун: Kaко је пропала геј парада?

Све ово нам говори да су у србском друштву изузетно јаки ставови који се противе одржавању геј параде која се доживљава и као промоција хомосексуализма. Хомосексуализам је некада сматран за болест и аномалију, али је он данас у официјелној медицини дефинисан као «сексуално опредељење», но већинска Србија га сматра и даље за нешто неморално или ненормално. У овом случају се не поштује став и схватање већинске јавности већ се подилази бучној и организованој мањини која је желела да се геј парада организује по сваку цену, а за то има подршку Брисела и Вашингтона. Но пресек ставова и мишљења која владају у јавности и што је занимљиво међу младима на друштвеним мрежама показују да постоји читав фронт који је против одржавања геј параде. То се често у медијима наклоњеним геј лобију своди на «хулигане». Да заиста ту важну улогу играју навијачке групе међу којима има хулигана али има и других група и појединаца који би се прикључили активном протесту. Поред оних које називају навијачким групама то су и националне организације које окупљају младе, затим ту су и православне групе и појединци који сматрају хомесексуализам за извитоперење људске природе и за грешно понашање. Исто тако се организација геј парада доживљава као «налог ЕУ» па то мотивише да се против геј параде окупе и они који су исфрустирани националним понижењима којима смо подвргнути. Но њима би се вероватно прикључили, као и у претходним протестима и они који су једноставно млади гневни људи који не виде своје место у друштву. Сви они заједно могу постати, барем на један дан и на једном месту, она опасна смеса организованог незадовољства које може довести до експлозије насиља и хаоса у престоници. Оно што је значајно приметити је да је ДС пре три године први пут почео да озбиљно губи позиције у јавности, а пре свега у престоници баш на геј паради у којој је било насиља са обе стране. Проблем није толико сама геј парада којој се заиста противи већина грађана, већ и контекст у коме се одиграва. Као последица «налога ЕУ» она је доживљена као још једно национално понижење и кап која може прелити чашу незадовољства. Када је власт у којој је главну реч имао ДС показала спремност да по сваку цену испуни налог ЕУ и САД, а то у пракси значи да на улицама има и крви па и да неко може да изгуби главу, то се смучило људима и демократама је почео тренд опадања који се није зауставио до сада. Садашња влада је тога свесна и жели да избегне такву замку у коју је можда (свесно или не) и увлаче њихови «западни пријатељи». Медији су најблаже речено једнострано и навијачки извештавали о свему што је пратило причу о геј паради. За неке од њих је слика јасна - сви који су против геј параде обични хулигани и екстремни десничари, да не кажемо фашисти. Други су опет отворено и без задршке заступали ставове организатора геј параде који су наравно све само не објективни и умерени. Медији су у већини прихватили реторику и аргументацију геј лобија, а да се при том она друга страна или игнорише или представља као неко друштвено зло. Остали ако и нису учествовали у промоцији геј параде, нису желели да са критичким освртима на сав тај циркус ризикују да буду жигосани од «комесара политички коректног». Забрана одржавања параде хомосексуалности је донела очекивану негативну реакцију зпадних амбасадора и геј лобија. Повереник за заштиту равноправности Невена Петрушић је забрану геј параде оценила као последицу нагомилане хомофобије и мржње којом је наводно оптерећено наше друштво, а нарочито млади. Држава је по њој и ној сличнима заказала јер је донела одлуку којом се спречава скаредност и насиље. Она се у својим саопштењима не поставља као заштитник права већ више као портпарол геј лобија који није ни мало слаб и у земљи и у свету. Сви ти геј лобисти, међу којима има много оних који нису геј али раде то јер је уносно, се наравно позивају на уставно право на окупљање које једнострано тумаче као право на геј параду. При том се неоправдано спочитава држави да је неодговорна само зато што жели да елиминише шансу за насиље и сукобе. Заборавља се да је први задатак власти да води земљу тако да у њој влада мир и стабилност. Због чега би смо поред свих тегобних проблема и пораза на националном и социјалном плану себи придодали још један – «грађански рат» због геј параде. Уместо да се у овом случају подржи разумна одлука владе која је имала на уму да обезбеди мир и ред у престоници, али и да негде разуме ставове већинске Србије, она је дошла на тапет медија, геј лобија, «повереница» за заштиту равноправности и њима блиских «интелектуалаца». Харанга против једине разумне одлуке владе је толика да се можемо запитати ко заправо контролише медије – влада с једне или странци и геј лоби са друге стране? Ово је наравно реторичко питање.