Проф.Др. Зоран Радовановић пронашао лек против корупције

Задњих дана, али и месеци, сведоци смо "Свеобухватне борбе против корупцје....." на сва звона, па онда "Да нико није заштићен....", и да је "Борба против корупције
веоа успешна......". Добро, страначки ПР-и као и разни медији, од којих неки јасно наклоњени овим или оним политичким партијама, имају право да пишу и саопштавају шта год желе. То је њихово право. Међутим, чини ми се да је најмање пажње посвећено борби против оне најгоре корупције, корупције која лично погађа баш сваког становника Србије - корупције у Здравству.... Или је бар било тако до скоро.

Сви знамо да "здравље нема цену". Или можда има? Да ли је пацијент обавезан да лекару или медицинској сестри преда 200 грама кафе и бомбоњеру као улазницу за преглед? Да ли у случају да је мени или члану моје породице потребна операција, најбоље прво отићи у неку банку и подићи кредит? Да ли је , заправо, цело наше Здравство болесно, са врло тешком дијагнозом коруптивитиса, и без изгледа за опоравак? Нажалост, присутан је и менталитет нашег народа "сви су они исти, мора тако, боље ми је да однесем ту кафу или тај виски". А међу мојим колегама новинарима влада и мишљење да у Србији више и нема лекара који се јасно сећају Хипократове заклетве коју су дали. Сећају се, ваљда, онако кроз маглу, од анестезије? Или од вискија? Е сад, и Српски народ је склон преувеличвању, негативизму сваке врсте и тенденцији ка линчу сваког ко им не прича бајке и не обећава куле и градове.

Чињеница је ,међутим, да у Србији итекако има врсних лекара, правих стручњака који се врло озбиљно баве медицинском науком. Раде у немогућим условима. Раде на прастарој опреми. Раде без медицинског материјала. И опет постижу врхунске резултате. Ево примера - Проф. Др. Зоран Радовановић.

Човек млад, изузетан стручњак. радиолог. Човек снима главе, руке, преломе овакве и онакве. Професор на Медицинском факултету. А уз све то још и директор Клиничког центра Ниш. И покрене Др. једну акцију, ма боље рећи кампању. Кампању која ниједном другом доктору, директору, стручњаку у Србији не паде на памет до тад.

Својим ренгентским видом сними и скенира ситуацију у свом Килиничком центру. И да дијагнозу. И каже - од данас, нулта толеранција за корупцију.. Нема више кафа. Нема више бомбоњера. Нема више "немамо материјала, дођите за 3 месеца". Нема више "Знам ја једну клинику, приватну, и гле чуда, баш тамо ја радим". Нормално, ово је Србија, те се не одушеве сви Нишки лекари овој идеји ниховог директора. Али, право питање је - како се ниједан други директор неког Дома здравља или Болнице у Србији не сети да уведе нулту толеранцију према коруптивним појавама у Здравству?

А доктор Радовановић, уз сво своје знање, одлично барата и рачунаром, те јавно позове све пацијенте да лично њему, преко врлих нам и распрострањених друштвених мрежа, пријаве сваку, макар и помисао на корупцију белих мантила под његовом управом.

И, ето, видесмо да је могуће. Могуће је да сваки лекар, медицинска сестра и техничар раде за своју плату. Која и није тако мала, гледајући свеопште друштвене прилике.
И опет дођосмо на питање, а шта је са другим установама по Србији? Где су њихови директори" Да ли је, можда, Др. Радовановић најпаметнији, па се једини сетио да објави рат најтежој болести Српског здравства, корупцији? Јел то можда остали вајни директори не умеју да користе рачунаре? Јел то можда другим директрима у Србији не смета да виде баку која у дрхтавој руци држи књижицу и 200 грама кафе, и чека да буде 47 на реду тог дана?

Да ли се Доктор Радовановић једини сећа Хипократове заклетве?

Надам се да није тако.

За то време, Проф. др. Зоран Радовановић остаје светионик поштења и стручности у Србији. Човек који зна шта значи ред, рад и посвећеност послу. Човек који зна шта је част и лекарска заклетва.

Хипократ би био поносан на њега. Веома поносан.



Иван Трајковић