Патријарх Кирил стигао у Шангај

У току своје шестодневне посете Кини поглавар Руске цркве стигао је у Шангај. Овај град на обали Источног кинеског мора последња је станица у кинеској маршрути патријарха Кирила.

Шангајски програм погалвара РПЦ је најкраћи за све дане посете, али при томе најнеобичнији. На делти реке Јанцекјанг патријарх Кирил не само да служи треће за време овог путовања патриајршијско богослужење, већ га и служи у затвореном православном сабору града – цркви у част иконе Мајке Божије Помоћнице грешних. Црква је изграђена 1937. године за време архиепископа Шангајског светитеља Јована Максимовича. А четири деценије касније, у време културне револуције у Кини, затворен је и национализован. У разно време у просторијама је била берза, ресторан, чак и ноћни клуб. А сада је тамо музеј. До данас православна заједница града не може да постигне да се укине забрана богослужења у цркви. Колико је напора коштало патријарха Кирила да добије дозволу за литургију, остаје само да нагађамо.

Прва посета поглавара РПЦ у историји савремене Кине изазвала је у земљи нечувено интересовање. Његов долазак очекују по читавој Кини. У Пекингу, на пример, на састанак са патријархом специјално је дошла старија ћерка последњег кинеског свештеника Александра Дуа, преминулог 2003. године. За мене је огромна част да се састанем са поглаваром Руске цркве, рекла је старија православна Кинескиња.

- У име мог сада већ покојног оца врло сам захвална патријарху Кирилу за то што поклања пажњу проблемима кинеског православља. И за то што је управо захваљујући руском православљу мој отац могао да постане не само свештеник, већ и поглавар Кинеске цркве. православна вера за све нас је смисао живота. И ми обећавамо да ћемо чувати веру наших очева до краја и да ћемо је пренети нашој деци.

Најбројнија православна заједница остала је у некада руском граду Харбину. Истина, за разлику од престонице, где ради бар једна, али не права црква, харбински верници имају велике тешкоће да обављају литургијске обреде. Црква постоји – Светопокровски сабор, а свештеника нема.

У Шангају ситуација са православљем није много боља. Од две преостале цркве у граду саборна је претворена у музеј, а црква Светог Николе подигнута 1934. у част руског цара Николаја Другог, ретко се издаје за православна богослужења. Верници могу слободно да се моле само у просторији која се налази на територији Генералног конзулата Русије. Према договору приступ лигуртији имају и православни Кинези.

Положај источне гране хришћанства у земљи данас брине не само вернике, већ и поглавара Московске партијаршије. О неопходности обнове аутономне Кинеске православне цркве патријарх Кирил је говорио и са председником Кине Си Ђинпингом и са представницима државног комитета за послове религије Кине, градоначелницима градова и заменицима гувернера провинција. Данас су створене све претпоставке за препород кинеског православља, закљућио је московски гост.

- Сада два кинеска студента студирају и желе да постану свештеници. Један у Петербургу, други у Москви. Веома се надам да ће се појавити и други који ће желети да буду свештеници. Такође се надам да ће ускоро парохије Кинеске православне цркве бити звнично регистроване, да ће се у извесном тренутку појавити кинески епископи. Врло је важно да Кинеска православна црква може да живи пуним животом, сама да рукополаже свештенике, организује богослужења и да проповеда Христа. А за сада још тога нема, Руска црква сноси одговорност за кинеско православље пред Богом и пред историјом.

Да подсетимо да се посета патријарха Кирила одвијала од 10. до 15. маја на званични позив власти републике. У оквиру посете погалвар РПЦ је посетио градове Пекинг, Харбин и Шангај, одржао низ сусрета са политичким лидерима земље, разговарао са православним верницима и представницима других религија републике.

Милена Фаустова,