Боја детињства - смеђезелена

Сиријски побуњеници се крију иза деце као иза живог штита, стављају их у заседе, користе као уходе и обавештајце. У бандама сомалијских пирата пубертетлије заузимају бродове на јуриш и хватају таоце. Све су то елементи општих тенденција кад се на насиље навикава од детињства.

Турски научници-психолози с Универзитета Бахчешехир припремили су реферат који се базира на резултатима проучавања психе деце сиријских избеглица. У реферату се, између осталог, садрже шокантне информације о томе да у току сиријског грађанског рата деца и адолесценти све активније учествују у ратним дејствима, понекад под притиском одраслих, а понекад и добровољно. Већ раније је хуманитарна организација Save the Children доставила податке који потврђују око двадесет случајева погибије адолесцената директно у биткама.

У основи ратоборности деце и адолесцената на коју данас наилазимо, налази се природна идеја заштите своје куће, заштите свог огњишта, сматра руководилац Центра за истраживање Југа Африке Института за Африку РАН Андреј Токарев. У сва времена дечаци су васпитавани да буду храбри, учени су да користе оружје. Јер, у детињству смо се углавном играли рата и војника, куповали су нам пушке као играчке. Главно је да се овај период заврши на време, да се не развија и не подстиче суровост, да се не прелази са игара на стварност, истакао је Андреј Токарев за „Глас Русије“:

- Овде је пре свега важна улога родитеља и школе, у коначном – друштва. А кад тога нема, посебно у земљама у којима се одвијају борбена дејства, где деца виде насиље, које старији не осуђују, то такође улази у навику. И због тога се, по мом мишљењу, дечја пиратерија у већини појављује управо у земљама о којима се сад свуда прича. Јер у тим земљама одрасли су она дојучерашња деца која су већ искусила власт коју даје снага оружја. Имаш пушку, иди и узми оно што ти треба, немој чекати да ти неко то да или донесе. Закон џунгле или закон пустиње подстичу децу да добију оно што немају.

Тенденција пораста такозване дечје пиратерије заиста постаје озбиљан проблем. Деца се ангажују у пиратским бандама у Нигеру, Јемену, на Обали Слоноваче и у Гвинеји. Могуће је уништити или осујетити гусарске групе, најтеже је створити механизам борбе с овом појавом у целини, а посебно с увлачењем деце у њу, констатује стручњак за поморско право Института државе и права РАН Василије Гуцуљак.

Врло често чак главешине пирата схватајући да се деца практично не могу позвати на одговорност, ако се имају у виду њихове године, користе адолесценте за овакве послове. Јасно је да су заиста цивилизоване земље у којима важе цивилизовани закони, овде немоћне. Пошто кривично законодавство сваке цивилизоване државе предвиђа ослобађање од одговорности овакве малолетне преступнике пирати се практично крију иза њих.

Међутим, у међународној правној пракси засад није предвиђен јасан механизам чак ни за кажњавање одраслих пирата. Због тога се, по правилу, у огромној већини сви ухваћени морски бандити шаљу назад у Сомалију, где се одмах враћају претходном послу. Врло ретко се предају судовима Кеније или других афричких држава, а још ређе им се суди у Европи.

Деца су увек коришћена у различитим конфликтима, немирима и револуцијама. Посебно масован карактер ова појава је попримила у двадесетом веку. Најчудовишнији пример су „црвени Кмери“ у Камбоџи који су деци сугерисали мржњу према непријатељима режима Пола Пота. Деца су служила војску, надзирала раднике на плантажама, мучила и стрељала заробљенике. Нико не зна како да се тако нешто спречи у будућости. Јер, деца у потпуности зависе од одраслих, који често нису у стању да се разаберу међу собом. Преостаје нам само да констатујемо да све више деце на планети свет око себе види у камуфлажним тоновима.

Никита Сорокин,