BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

РАТКО ДЕЛЕТИЋ – ИСКРЕНА ПЈЕСНИЧКА ДУША

 РАТКО ДЕЛЕТИЋ – ИСКРЕНА ПЈЕСНИЧКА ДУША
16.02.2013. год.
Бранислав Оташевић о Ратку Делетићу
Овдје, у храму културе, на историјском Књажевцу, у слободарској Андријевици, годинама се одржавају историјски часови, као и часови поезије и умјетно-сти. Вечерас ово поетско вече посвећујемо Ратку Делетићу, великом књижевном ствараоцу са ових простора. Вече које организује Центар за културу из Андријевице и Удружење србских књижевника у отаџбини и расејању – огранак за Црну Гору баш овдје, на Књажевцу, 
који је био и остао мјесто за сретање, зборовање и људско говорење, гдје је и Ратко много пута говорио своје стихове, покретао издавачку дјелатност, промовисао своје књиге и књиге које је другима објавио као уредник „Ступова“ и „Комова“.
 
Ратко је рођен у Грачаници, школовао се у родном мјесту и Андријевици. Гимназију је завршио у Беранама, а студије на Филозофском факултету у Пришти-ни, гдје је дипломирао 1975. године. Прве пјесме је прочитао још као основац, уз хук Лима, пјесницима драге и опјеване ријеке и бистре као дјевојачко око. Чинио је то и на трави Пишевске ријеке, која се свом силином спушта са пишевских страна и Оморе пут Лима, гдје с њим удружује своје воде и хита према Дрини и даље Црном Гором, носећи поздраве браћи Русима и Црном мору.
Својом првом збирком поезије „Светоболи“, објављене 1969. године, Ратко Делетић свом снагом и пјесничким талентом ступа у дугу колону стваралаца из Васојевићâ, и уопште долине Лима, јер Лим, пјесницима и ствараоцима драга и опјевана ријека,  тече кроз европску прозу и поезију. Ратко је објавио двадесет шест књига поезије, рачунајући и три књиге изабраних пјесама и једну заједничку. Заиста крупан пјеснички збир. Ако се томе додају и друге Делетићеве књиге, путо-писи и репортаже, публицистика, сакупљене лирске и епске пјесме, тужбарице, антологије које је саставио, књиге које је приредио и књиге о црквама и манастирима, књижевно критички и новинарски текстови, које је писао скоро четири деценије, расути по страницама огромног броја листова, ревијâ и часописâ, зборницима радо-ва са бројних скупова на којима је учествовао, рецензије рукописâ које су објавље-не цјелокупно или у фрагментима и узме у обзир његова уредничка и издавачка дјелатност, онда се без икакве резерве може рећи да је његов живот био испуњен непрестаним радом на пољу наше културе, прије свега књижевне и да је тај рад уродио разнородним и драгоцјеним плодовима.
 
Тај рад није био узалудан и није заборављен. О његовим пјесничким збиркама и прозним књигама различитог књижевног жанра писано је и говорено за сво вријеме њиховог настајања. Појава сваке његове књиге дочекивана је књижевно критичким освртима великог броја књижевних посленика, објављеним у дневној и периодичној штампи и бројним часописима и рецензијама,  гдје је увијек говорено позитивно о његовом стваралаштву, сем ријетких изузетака.
 
Вечерас, када је ријеч о Ратку Делетићу, пјеснику, есејисти, хроничару, но-винару и публицисти, приклањамо се мишљењу умних људи, да смрт није крај жи-вота, већ једна фаза бескрајног циклуса обнављања и гашења. Да се сврха живота никада не огледа, бар када је ријеч о подвижницима ријечи у трајању и стварању, када и сама смрт у том случају, сама по себи, постаје бесмислена. Кроз своје огромно стваралаштво, позитивно вредновано од књижевне критике, Ратко Делетић и даље живи и за дуги низ година његово име ће се изговарати са дужним поштовањем, јер његови прозни записи и есеји писани лаким, допадљивим стилом, вјешто компоновани и аргументима поткријепљени, мисаоно прожета поетска остварења, препрека су његовом одласку у заборав. 
У обимном пјесничком дјелу Ратка Делетића највише стихова је посвећено завичају, гдје пјесник исказује свој однос према најужем дијелу родне груде, доживљајима завичаја и у завичају, сусретима са њим, који су уједно и повратак у минуле дане и болно подсјећање на све пресахле изворе љубави и топлине, којих више нема ни испод родног крова. Косовско метохијска поезија Ратка Делетића је плод историјске српске свијести, која је, наравно, и његова о овој земљи као својој националној и духовној колијевци и оданости косовском завјету. Делетићеви стихови су о Косову и Метохији химнички и поетични, молитвени и пркосни, безнађени и надом проткани, а и нада свим и у пркос свему, упркос прије свега онима који мисле да су Србима отели свету косовско-метохијску земљу, онима што су му забранили да се бави новинарством и протјерали га са Косова и Метохије, онима који су покушали да му ишчупају срце и душу, и оним Србима који се са тим мире. Делетић је још почетком седамдесетих, када је био студент, писао стихове и почињао да се бави новинарством. Тада је видио да тиранија над србским народом траје непрестано, као и његов изгон са ове земље, са ове свете српске стопе, одвијали су се пред пјесниковим очима, и над њим је вршено насиље. Отуда његови стихови и носе посебну тежину, отуда њихова дубока укоријењеност у пјесниковој души, њихова аутентичност и снага свједочанства.
 
Ратко Делетић је човјек, стваралац, који је задужио свој завичај. Захваљујући његовој стваралачкој и истраживачкој способности, многе књиге старијих стваралаца: Милоша Велимировића, Томаша Катанића, Радослава Вешовића, Богдана Лалевића и многи други документи су пронађени и штампани и доступни су овој и  долазећим генерацијама и зато заслужује да нека установа, улица или институ-ција носи његово име. Зато са овог скупа пјесника нек потекне иницијатива да се на Љубану сваке године одржавају пјеснички сусрети, који ће носити његово име и установи награда „Ратко Делетић“ која би се том приликом додјељивала.
 
Такође, и сеоски дом у Грачаници треба да понесе име Ратка  Делетића. Ратко Делетић је стваралац који је сав свој живот посветио литератури и новинарству. И поред великих и добрих резултата рада при крају свог животног и радног вијека остаје без посла и смрт га је стигла на Бироу рада. Но, такви су ови временски токови и животне судбине. Ратко је и ту, као и много других неправди издржао, а његов стваралачки рад красе позитивне критике, бројне вриједне награде, похвале и признања, преводи поезије на неколико страних језика и улазак у мноштво антологија. Изнад свега људско понашање, патриотизам и другарство красиле су његову личност. Остаће да живи код своје породице и пријатеља, којих није мали број. Зато му вјечна слава и хвала.

(Ауторова ријеч изговорена на Књижевној вечери одржаној 20. јула 2011. године у Андријевици)


  • Извор
  • Горан Киковић- главни и одговорни уредник Гласа Холмије


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер

НИС добитник признања „Доброчинитељ“ за 15 година доприноса заједници


Реакција Вашингтона на напад у „Крокус сити холу“ показује његову пристрасност јер настоји да прикрије Кијев, тврди Марија Захарова


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА