ГОВОРИ СРПСКИ ДА ТЕ ЦИЈЕЛИ СВИЈЕТ РАЗУМИЈЕ

 Бранислав Оташевић, предсједник Удружења србских књижевника у отаџбини и расејању, у разговору са Гораном Киковићем, уредником ''Гласа Холмије''                                                                                  

Публициста и новинар Бранислав Оташевић, рођен 1948-ме године у Горњој Ржаници, већ пуне четири деценије, обједињујући мноштво својих занимања, исписује странице нашег трајања испод горостасних Комова, онако како и доликује врсним познаваоцима духовне ризнице Васојевића. Објавио је десетак књига различите тематике, преко 50 научно-популарних и стручних радова, велики број фељтона, те новинарских, радио и ТВ прилога. Био је дугогодишњи истакнути друштвено- политички радник, обављајући одговорне функције, како у општини Плав, тако и изван ње. Биран је и за републичког и за савезног посланика, гдје је остао упамћен као врстан говорник и човјек који се свим својим бићем залагао за заштиту интереса припадника србског народа. То чини и данас као члан Удружења србских књижевника у отаџбини и расејању, као предсједник тог огранка за Црну Гору. Радо се одазвао да говори за „Глас Холмије“ и каже коју ријеч више о раду Удружења и културним збивањима на нашем ширем подручју, држећи се гесла: „Говори србски да те читав свијет разумије“.

''Удружење србских књижевника у отаџбини и расејању, које окупља књижевне ствароце са простора Србије, Републике Српске, Црне Горе и осталиих земаља гдје живе Срби, настоји да преко слова, ријечи и књиге очува србско национално биће и србски идентитет. Његови чланови чине то уздигнуте главе и овдје у Црној Гори, гдје је данас, захваљујући актуелној власти, заиста тешко бити Србин. Но, и последњи попис, иако нерегуларан,  показаоје да у Црној Гори има више Срба него што су то мислили актуелни црногорски власторшци. Зато ми са наших књижевних вечери шаљемо поруку да нас има довољно да одбранимо и србски језик и ћирилично писмо, доказујући Европи да смо исувише духовно јаки да би се неко могао поигравати са нама. Наша снага је у нашим књигама, у којима станује богатство једног народа који „не љуби ланце“. Зато увијек истичемо „говори србски да те читав свијет разумије“, онако како су то чињели твоји преци, јер ћеш тако најбоље одбранити и сачувати своје постојање, историју, традицију и културу'' , наглашава Оташевић на самом почетку разговора.

Како видите културну сцену Црне Горе?

''Морамо се сложити да су дошли тешки дани, не само за истинску културу и културна дешавања у Црној Гори, него и за све дјелатности које се тичу живота свих наших грађана. Добро је само једној уској групи људи, приврженој актуелном режиму, која је за себе приграбила све што се могло приграбити. Ти привилеговани појединци су унизили све наше вриједности, а нарочито оне духовне, настојећи да у први план истуре неке нове творевине модерног доба које немају никаквих додирних тачака са оним што се зове умјеност и култура. Они су нам сервирали општу беспарицу, с тим што се средства из буџета намијењених за културу опредјељују партијским истомишљеницима, при чему се не води рачуна о квалитету. Тако је дошло до гашења бројних часописа, ревијâ, периодичних листо-ва, док су књижевни сусрети изгубили ону жељену драж, јер се на телевизији и државним медијима годинама врте једна те иста имена да би се задовољила форма. У таквом амбијенту, гдје лаж постаје истина, нема пуно простора за оне истинске писце или умјетнике, који, ношени патриотизмом и урођеним моралним нормама, могу да донесу квалитет. Но, захваљујући надљудској борби једна група наших стваралаца - и поред бројних потешкоћа и оскудица - успијева да се издигне изнад општег сивила и да изњедре запажена дјела''.

Како зауставити уништавање културних вриједности у Црној Гори?

''Наша култура је изложена класичном терору.  Данас у Црној Гори нема грађанске слободе, јер се јавно изговорена ијеч оштро кажњава од стране оних који владају и сију страх на овим просторима. Такво насиље је превазишло све људске обзире и све норме карактеристичне за  слободни и демократски свијет. Врши се невиђени притисак на Српску православну цркву. Прогоне се свештеници, србски писци, србски језик и ћирилица о чему најбоље свједочи понуђени образовни програм. Фалсификује се историја, појављују се нова слова и књиге писане измиш-љеним језиком.  На све то углавном ћуте наши интелектуалци, ћуте и родитељи, али и универзитетски професори и академици. Да би се ствари промијениле потре-бан су већи отпор и већа одрицања. Отпор својствен нашим прецима који су увијек знали да се супротставе свим облицима тираније. То морамо схватити, јер више нема времена за чекање, уколико желимо да сачувамо културу, али  и наш понос и наше достојанство''.

Како у Црној Гори, у датим околностима, опстаје Удружење србских књижевника у отаџбини и расејању ?

''Ми смо формирањем огранка за Црну Гору схватили да имамо велику и људску и моралну обавезу да се квалитетом и упорношћу  супротставимо оним снагама које желе да нас уклоне са културне позорнице. Зато смо до сада, ношени унутрашњом стваралачком снагом, поред издавачке дјелатности, организовали велики број књижевних и гусларских  вечери, ликовних изложби, афирмишући тако српску историју и културу. Исто тако,  Удружење помаже млађим ствараоцима да објаве своја дјела, обезбјеђује стручне рецензенте, лекторе, коректоре и издаваче. Сарађује са другим удружењима и невладиним организацијама које баш-тине србски језик и културу србског народа.  Све то чинимо практично сопстве-ним средствима и уз помоћ наших пријатеља и добротвора, свјесни тежине задатка којег смо себи поставили. Тако, у нимало лаким околностима, опстаје наше Удружење вјерујући да долазе бољи дани за оне који се нијесу продали у овим смутним временима и за које ријеч предтавља највишу могућу светињу''.

Шта су  будући планови Удружења?

''У наредном периоду планирамо да објавимо зборник радова, у којем ће се наћи прилози свих чланова Удружења. Поводом значајних датума и догађаја орга-низоваћемо књижевне вечери у Андријевици, Беранама, Мурини, Плаву, Подгорици, Бару, Никшићу, Жабљаку и још неким градовима у Црној Гори. Приредићемо омаж недавно преминулом члану нашег удружења др Миленку Вујовићу, као и пјеснику Милошу Остојићу. Заједно са Удружењем ратних добровољаца 1912–1918, њихо-вих потомака и поштовалаца приредићемо књижевно вече поводом обиљежавања јубилејâ везаних за битке на Рудешу и Превији.  Промовисаћемо књиге које током године буду објавили наши чланови. Радићемо интензивно на пријему нових чланова и активно сарађивати са осталим секцијама удружења и Југословенском књижев-ном заједницом. Поред тога, наставићемо да активно као и до сада сарађујемо са Митрополијом црногорско–приморском и Епископијом будимљанско–никшићком''.

Шта можете да поручите нашим читаоцима ?

''Треба да скупимо нашу духовну снагу и свијету пошаљемо поруку на чистом србском језику, који је заштитни знак једног народа у коме је дубоко укоријењен дух светосавски и светост чувене лозе Немањићâ. У тој поруци треба јасно да кажемо да нас има довољно спремних да се молимо за спас рода србскога, чији су синови исписали томове књига, које свједоче о непролазној слави србских књижевних величина, чија имена свијет изговара са посебним поштовањем. Тако ћемо се изборити за модерну Црну Гору у којој ће сви народи и народностри имати иста прâва. При том се морамо служити само истином, јер једино тако можемо доћи до циља, а ја искрено вјерујем да  вријеме раде за нас''.

Шта мислите о покретању нашег часописа?

''Покретање часописа „Глас Холмије“ доживљавам као нешто значајно за културни живот на овим просторима. Надам се да ће својом садржином изазвати пажњу и пронаћи пут до читаоца. Уједно одајем захвалност људима који су, у овим кризним временима, смогли снаге да уђу у ову причу, која са собом носи велико одицање  и одређене ризике. Вјерујући у ону народну да “Прегаоцу бог даје махове“ желим да „Глас Холмије“ доживи бројна издања на задовољство свих оних који су жељни  духовне хране и свеукупног благостања''.