Вађење руда на астероидима: снови и стварност

Вађење рудног блага на астероидима може постати стварност. Недавно је објављена вест да је у САД основана компанија Deep Space Industries, која ће се овим бавити. Планирано је да се рудно благо које добијено на астероидима доставља на Земљу на обраду.

Научници су уверени да је освајање астероида врло перспективна ствар. Већ данас на њих лете аутоматски апарати и на Земљу је достављено неколико милиграма материје с астероида. Међутим, засад је тешко предсказати да ли ће економски трошкови за индустријско вађење руда на астероидима бити економски оправдани уколико се буде радило по шеми коју предлажу Американци, сматра сарадник астрономског института „Штернберг“, Вадим Сурдин.

- Ако се озбиљно говори о било каквом индустријском освајању, о некој користи од ових пројеката, постпуно је нејасно у шта то може да се претвори. Не знамо који је састав астероида, треба извршити истраживања испод површине. Не знамо колико ће коштати такав пројекат. Јер лансирање било које материје, чак и у ниску орбиту у близини Земље кошта 12-15 хиљада долара по килограму. Допремање с астероида на Земљу коштаће 5-10 пута више.

По мишљењу стручњака, изгледа да данас није најреалније вађење и допремање на Земљу, већ коришћење материје астероида за производњу у космичким условима:

- Ради се о томе што у космосу има довољно енергије, пре свега соларне, која се већ одавно користи за космичке апарате. И ако се ограничимо производњом на астероиду или на површини Месеца, то може имати економског смисла. На Земљу се може допремати само материја која је нечим богата. На пример, изотоп хелијума-3 који се наводно очекује на површини Месеца. Он би се могао користити за термонуклеарне станице. Али, на астероидима још увек није пронађен.

Најсложеније питање је: како га експлоатисати? Астероид се може допремити до места згодног за вађење руде. Ово се може учинити уз помоћ космичке сајле која се причвршћује директно за небеско тело или ради на орбити мењајући трајекторију астероида својом силом привлачења. То су такозване гравитационе сајле. Друга варијанта је да се промени рефлективна способност астероида тако што ће се он с различитих страна обојити у белу и тамне боје. То ће променити карактер његовог окретања и орбиту. Међутим, највероватније је најбоља изградња фабрика на самом астероиду.

Појава оваквих идеја се може сматрати и покушајем да се да нови импулс развоју целе светске космонаутике, сматра дописни члан Руске академије за космонаутику Андреј Јонин:

- Читав смисао космонаутике се састоји у томе да се поставе задаци ван граница и да се решавају. Нико 1950. године није могао да замисли да ће човек 11 година касније кренути у космос. Међутим, задатак је био решен.

Научници кажу да су за освајање најпривлачнији астероиди класе М – треће по заступљености у Сунчевом систему. Они се састоје, истина не сви, од комбинације никла и гвожђа. Астероиди класе S, по оценама научника, могу садржати слојеве гвожђа, никла и магнезијума, на њима могу бити налазишта платине, магнезијума и злата.

Олег Нехај,