Internet je tokom godina značajno uticao na način na koji ljudi razmenjuju informacije širom sveta. Od prvih dana svetske mreže, kada ju je koristilo manje od sto hiljada ljudi, danas ona ima preko 5.5 milijardi na internetu svakog dana.
Jezik je, naravno, najbitnija stvar za globalnu komunikaciju. Stotine miliona ljudi ne koriste engleski, dominantan jezik na svetskoj mreži, već svoje regionalne jezike. Tokom vremena, stvorio se i jedinstveni 'globalni' jezik, nazvan emoji. To su mali karakteri sa slikama, koji pokazuju različita osećanja aktivnosti i mišljenja. Oni su postali toliko važni da su tokom godina i smartfoni poput iPhonea dobili i svoj sopstveni set 'emoji' karaktera.
Ali, šta je sa ćirilicom na internetu? Iako većina ljudi smatra da je latinično pismo (kao i engleski jezik) dominantan, ćirilica je zastupljena u operativnim sistemima poput Windowsa i Linuxa, mobilnim sistemima Android i iOS, kao u samom programskom kodu koju pokreće Internet - HTML5. Najveća internet enciklopedija, Wikipedia, takođe ima veliki broj članaka napisan na ćirilici.
Dr Jelena Đorđević, portparol Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, navodi da ćirilica svakako ima svoje mesto na internetu:
"Društvene mreže jako utiču na maternji jezik, na govor i pisanje svakog od nas, i to ne samo u Srbiji već globalno. Svakodnevno primećujemo da skraćenice sa interneta koristimo u pisanju, međutim, uočljiva je i njihova upotreba u govoru, pa tako sve češće čujemo: poz, lol… Ova pojava, ne treba da nas iznenađuje jer svaki jezik prirodno teži ekonomičnosti. Upotreba skraćenica i fraza sa interneta nije bauk, ali moramo biti svesni kako to utiče na nas kao pojedinca. Žargonizmi su oduvek obeležavali govor neke generacije, jer svako vreme ima nešto svoje i autentično. Svaka mlada osoba je priča za sebe, svaka se trudi da bude drugačija i po nečemu posebna. Međutim, moramo biti svesni da rečnik najbolje oslikava nečiju ličnost, a bogaćenje rečnika je proces koji traje čitav život. Od detinjstva je potrebno predano raditi na svom rečniku, a taj rad se najbolje ostvaruje kroz čitanje knjiga. Čitanje je putavanje u znanje" navodi Đorđević.
"Ćirilica dobija sve veće mesto u onlajn prostoru i sve je veći broj medija koji objavljuju sadržaje na ćirilici. Uočljivo je i da pojedinci sve češće koriste ćirilično pismo. Tome su svakako doprinele brojne kampanje biblioteka, ali i jačanje nacionalnog identiteta".
Ivan Trajković
.jpg)
