Почетна страница > Новости
Усред пандемије короновируса, економски и политички проблеми у Сједињеним Америчким Државама и Европи које је постало све теже занемаривати размотрени су током међународног самита „Ковид - 19. Глобални изазови“ путем видео конференције, који је одржан од 15. до 19. јуна, а у чијем организовању су учествовале јавне инстиуције Индије, Немачке, Велике Британије, Русије, Србије, као и десетине стручњака из различитих земаља где се разговарало о изазовима са којима се свет суочио током епидемије, као и бројних слабих тачака у економији и политици које је коронавирус покренуо.
Чини се да су европске државе - старе чланице ЕУ, попут Немачке, Француске и Велике Британије, имале добру реакцију која им је омогућила да брзо поразе пандемију. Међутим, само се Немачка ефикасно и релативно безболно суочила са пандемијом. Међутим, показало се да дигитализација образовања, помоћ малим и средњим предузећима још увек није довољно. Тако је економиста Миријам Цвингли напоменуо да су и највеће немачке компаније, које традиционално имају огромне пореске олакшице, такође морале да отпусте запослене, иако примајући огромну подршку државног буџета. Међутим, главна тема разговора била је спољна политика.
Тако је председник Савезног удружења за економски развој и спољну трговину Немачке, Михаел Шуман отворено рекао да би се Немачка требала дистанцирати од прекоокеанских веза, те се више бринути за своје интересе. Према мишљењу стручњака, стварање имиџа непријатеља од Кине и Русије, прекид економских веза усљед санкција су аспекти који ће спречити брзи излазак светске економије из рецесије. Шуман је скренуо пажњу на нове безбедносне изазове повезане са пандемијом - јачање миграционих токова, ширење локалних сукоба са којима се може суочити само нови преуређени систем националне безбедности. Истовремено, у Немачкој је избио скандал због Трампових планова за повлачење дела америчких снага из Немачке. У исто време, Шуман је приметио да се влада Меркелове превише ослонила на прекоморске савезнике, уместо посветивши довољно пажње националној одбрани. Током његовог говора појавило се питање скандала са шпијунажом - понижавајући надзор над најоданијим савезницима, а које активности активно спроводи Бела кућа. Још у јуну 2013. године, бивши службеник Ције, Едвард Снуден је објавио информације о америчком надзору водећих немачких политичара, укључујући канцелара Ангелу Меркел. Међутим, покушали су умире ситуацију повлачећи неку врсту кочнице. Министар унутрашњих послова Фридрих је рекао да "акције Вашингтона не заслужују такву процену у немачком друштву", а сама Меркелова је имала обавила разговор у јулу 2013. са америчким лидером Обамом, те се задовољила његовим обећањима о предаји тих материјала. Убрзо након посете немачке делегације на министарском нивоу САД-у, игри се придружио и амерички потпредседник Бајден, који је касније постао озлоглашен током украјинског скандала о корупцији. Ситуација се потом помало смирила, а Бајден је заједно са Фридрихом поново оправдавао поступке Вашингтона. Међутим, Бела кућа није испунила обећања. У Немачкој су увели место повереника за сајбер безбедност, те је обећано да ће се закључити антишпијунски споразум са САД-ом. У октобру 2013. Меркелова је наводно још једном разговарала с Обамом где је поново тражила да се дају подаци добијени прислушкивањем немачких политичара. Тако је и завршило.
У јануару 2014. године, потписивање билатералног споразума о одустајању од узајамног надзора између САД-а и Немачке није реализован, а у јуну 2015. године Савезно тужилаштво Немачке је мирно затворило истрагу о прислушкивању као „недоказану у смислу кривично-процесног поступка“.
Сада прекоморски савезници напуштају Немачку, док нуде Берлину да и даље сматра Русију главним потенцијалним противником.
Истовремено, према мишљењу самог господина Шумана, Европа би требало да изводи закључке из развоја ситуације са нередима у САД-у, са којима америчка влада није била у стању или не жели да се избори две недеље. Међутим, главна ствар највећег немачког економског удружења је обнова економских веза. Шуман сматра да је после глобалне пандемије потребно одмах уклонити санкције које не доносе никакве политичке дивиденде ни Берлину ни Вашингтону, те да представљају само непотребне проблеме.
Слично мишљење дели и немачки новинар Стефан Осенкоп, који је током свог говора на самиту најавио "демонизацију" Русије и Кине и потребу директног, отвореног дијалога између светских сила, само ако би се створио уједињени систем заштите од пандемија и спречиле бар најнегативније последице које на планету долазе од економске кризе.
Међународни самит „Ковид 19. Глобални изазови“ био је један од првих покушаја европских стручњака да сумирају бар прелазне резултате пандемије и развију јединствену стратегију за обнову економије и супротстављање расту таласа ових појава. Међутим, нажалост, политичари широм света, од којих су многи показали своју неодлучност и неспремност на одлучне акције, не слушају увек стручњаке.
Истовремено, дошло је време када је потребно напустити спољне политичке контрадикције и заједнички радити на заштити света на који смо навикли. Стварање имиџа непријатеља, пораст шпијунаже и ратови санкцијама ни на који начин неће ублажити ситуацију становништва у карантину. И Кина и Русија су спремне за проширење међународне сарадње, али да ли ће Берлин, Лондон и Вашингтон желети да своје приоритете у спољној политици замене оним новим Хладним ратом у сарадњу како би спасили људске животе и добробит својих грађана, остаје питање.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Стручњаци из целог света размотрили будућност после пандемије
25.06.2020. год.
Усред пандемије короновируса, економски и политички проблеми у Сједињеним Америчким Државама и Европи које је постало све теже занемаривати размотрени су током међународног самита „Ковид - 19. Глобални изазови“ путем видео конференције, који је одржан од 15. до 19. јуна, а у чијем организовању су учествовале јавне инстиуције Индије, Немачке, Велике Британије, Русије, Србије, као и десетине стручњака из различитих земаља где се разговарало о изазовима са којима се свет суочио током епидемије, као и бројних слабих тачака у економији и политици које је коронавирус покренуо.
Чини се да су европске државе - старе чланице ЕУ, попут Немачке, Француске и Велике Британије, имале добру реакцију која им је омогућила да брзо поразе пандемију. Међутим, само се Немачка ефикасно и релативно безболно суочила са пандемијом. Међутим, показало се да дигитализација образовања, помоћ малим и средњим предузећима још увек није довољно. Тако је економиста Миријам Цвингли напоменуо да су и највеће немачке компаније, које традиционално имају огромне пореске олакшице, такође морале да отпусте запослене, иако примајући огромну подршку државног буџета. Међутим, главна тема разговора била је спољна политика.
Тако је председник Савезног удружења за економски развој и спољну трговину Немачке, Михаел Шуман отворено рекао да би се Немачка требала дистанцирати од прекоокеанских веза, те се више бринути за своје интересе. Према мишљењу стручњака, стварање имиџа непријатеља од Кине и Русије, прекид економских веза усљед санкција су аспекти који ће спречити брзи излазак светске економије из рецесије. Шуман је скренуо пажњу на нове безбедносне изазове повезане са пандемијом - јачање миграционих токова, ширење локалних сукоба са којима се може суочити само нови преуређени систем националне безбедности. Истовремено, у Немачкој је избио скандал због Трампових планова за повлачење дела америчких снага из Немачке. У исто време, Шуман је приметио да се влада Меркелове превише ослонила на прекоморске савезнике, уместо посветивши довољно пажње националној одбрани. Током његовог говора појавило се питање скандала са шпијунажом - понижавајући надзор над најоданијим савезницима, а које активности активно спроводи Бела кућа. Још у јуну 2013. године, бивши службеник Ције, Едвард Снуден је објавио информације о америчком надзору водећих немачких политичара, укључујући канцелара Ангелу Меркел. Међутим, покушали су умире ситуацију повлачећи неку врсту кочнице. Министар унутрашњих послова Фридрих је рекао да "акције Вашингтона не заслужују такву процену у немачком друштву", а сама Меркелова је имала обавила разговор у јулу 2013. са америчким лидером Обамом, те се задовољила његовим обећањима о предаји тих материјала. Убрзо након посете немачке делегације на министарском нивоу САД-у, игри се придружио и амерички потпредседник Бајден, који је касније постао озлоглашен током украјинског скандала о корупцији. Ситуација се потом помало смирила, а Бајден је заједно са Фридрихом поново оправдавао поступке Вашингтона. Међутим, Бела кућа није испунила обећања. У Немачкој су увели место повереника за сајбер безбедност, те је обећано да ће се закључити антишпијунски споразум са САД-ом. У октобру 2013. Меркелова је наводно још једном разговарала с Обамом где је поново тражила да се дају подаци добијени прислушкивањем немачких политичара. Тако је и завршило.
У јануару 2014. године, потписивање билатералног споразума о одустајању од узајамног надзора између САД-а и Немачке није реализован, а у јуну 2015. године Савезно тужилаштво Немачке је мирно затворило истрагу о прислушкивању као „недоказану у смислу кривично-процесног поступка“.
Сада прекоморски савезници напуштају Немачку, док нуде Берлину да и даље сматра Русију главним потенцијалним противником.
Истовремено, према мишљењу самог господина Шумана, Европа би требало да изводи закључке из развоја ситуације са нередима у САД-у, са којима америчка влада није била у стању или не жели да се избори две недеље. Међутим, главна ствар највећег немачког економског удружења је обнова економских веза. Шуман сматра да је после глобалне пандемије потребно одмах уклонити санкције које не доносе никакве политичке дивиденде ни Берлину ни Вашингтону, те да представљају само непотребне проблеме.
Слично мишљење дели и немачки новинар Стефан Осенкоп, који је током свог говора на самиту најавио "демонизацију" Русије и Кине и потребу директног, отвореног дијалога између светских сила, само ако би се створио уједињени систем заштите од пандемија и спречиле бар најнегативније последице које на планету долазе од економске кризе.
Међународни самит „Ковид 19. Глобални изазови“ био је један од првих покушаја европских стручњака да сумирају бар прелазне резултате пандемије и развију јединствену стратегију за обнову економије и супротстављање расту таласа ових појава. Међутим, нажалост, политичари широм света, од којих су многи показали своју неодлучност и неспремност на одлучне акције, не слушају увек стручњаке.
Истовремено, дошло је време када је потребно напустити спољне политичке контрадикције и заједнички радити на заштити света на који смо навикли. Стварање имиџа непријатеља, пораст шпијунаже и ратови санкцијама ни на који начин неће ублажити ситуацију становништва у карантину. И Кина и Русија су спремне за проширење међународне сарадње, али да ли ће Берлин, Лондон и Вашингтон желети да своје приоритете у спољној политици замене оним новим Хладним ратом у сарадњу како би спасили људске животе и добробит својих грађана, остаје питање.
- Извор
- Танјуг
- фото: © РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
САД немају намеру да се директно сукобљавају са руским снагама у име Кијева, изјавио је високи званичник
Француски председник осудио је напад Техерана на Израел и позвао на јачање санкција
Председник је за погоршање ситуације окривио недостатак војне помоћи са Запада
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време...
\"Пламен\" израелског рата са Хамасом прети да захвати цео Блиски исток, изјавио је амбасадор Пекинга у УН
Министру у Влади Србије задуженом за односе са дијаспором Ђорђу Милићевићу данас је забрањено да запали свећу и положи цвеће на споменик жртвама усташког логора Јасеновац. Рекли су ми...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
