Венецијанска комисија (ВК) објавила је на свом сајту мишљење о црногорском Предлогу закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница, са низом препорука за унапређење предложеног законског текста.
Експерти Венецијанске комисије констатују да држава у сваком случају има право да наметне строге услове за коришћење имовине како би се заштитило културно наслеђе, али и да мора да предвиди додатне мере заштите у предвиђеним управним и судским поступцима за доказивање права на имовину верских заједница.
У саопштењу Венецијанске комисије, која је тело Савета Европе, између осталог се констатује да се Предлог закона бави питањем „наводне нелегалне или злонамерне регистрације неких верских некретнина на име верских заједница током деведесетих година прошлог века“ и предвиђа поступак који може да доведе до регистрације власништва на име државе, осим ако верска заједница не поседује доказ да је конкретна регистрација у катастру била легитиман изузетак од превладавајућег правног режима према којем верска заједница може да користи имовину, али не и да је поседује.
У саопштењу овог тела се истиче да није задатак Венецијанске комисије да утврђује историјске чињенице и сукцесивне правне режиме за одлуку о правној ваљаности регистрација током деведесетих година прошлог века на име верских заједница, па је због тога Комисија формулисала препоруке које треба да разјасне Нацрт закона и уведу додатне мере заштите у процедури која је Нацртом предвиђена.
„Штавише, експерти сматрају да Нацрт закона треба да пружи довољно детаља и објашњења како би се задовољио захтев предвидљивости и приступачности“, наводи се у саопштењу.
Специјални управни и судски поступак, предвиђени у Нацрту закона поводом доказивања имовинских права, морају да обезбеде правну заштиту која је једнака обичном судском поступку, као и да буду усаглашени са правом својине и правом на правично суђење, напоменула је Венецијанска комисија.
Поред тога, Венецијанска комисија наглашава да регистрација права својине на име државе може да буде учињена тек по доношењу коначне (судске) одлуке и у том смислу сугерише измену члана 63 у Нацрту закона тако да катастар не уписује „право државе на имовину, већ само захтев државе за регистрацију права на имовину“, до окончања судског поступка.
Венецијанска комисија је поздравила изјаве црногорских званичника да пренос верских објеката и земље неће у суштини утицати на њихову употребу, али и напоменула да то не проистиче из Нацрта закона.
„Док ове изјаве представљају важну гаранцију да верске заједнице могу наставити са својим верским активностима у тим зградама, то не произлази из Нацрта закона. Због тога Венецијанска комисија препоручује да Нацрт закона јасно наведе да промена у власништву над верском имовином неће аутоматски утицати на већ постојеће право на коришћење такве имовине“, наводи се у саопштењу поводом мишљења експерата.
Додаје се да држава у сваком случају има право да наметне строге услове за коришћење имовине како би се заштитило културно наслеђе земље, укључујући и захтев да свака измена имовине захтева претходно државно одобрење.
Тај нацрт закон споран је за Српску православну цркву и њене вернике, јер прети одузимањем имовине и црквених непокретности од СПЦ у корист црногорске државе, односно непризнате „Црногорске православне цркве“.
На седници Венецијанске комисије 20. јуна, чланови тог стручног тела Савета Европе разменили су мишљења са министром за људска и мањинска права Црне Горе Мехметом Зенком о предложеном законском тексту, који је претходно прегледала Поткомисија за основна права, објављено је на сајту Савета Европе.
