Украјина и Новорусија из минута у минут - 14.02.

15.02.2019. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 13.02. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 14.02.

Стање на фронту - .

Преглед политичко-економских и других вести за 14.02.

Захарова: Саопштења да Русија показује спремност да призна одговорност за пад малезијског боинга су бескрупулозне фантазије - Сагласност Русије да се одрже трилатералне консултације са Холандијом и Аустралијом о случају пада малезијског авиона „боинг“ на лету МХ17 на територији Украјине не значи да Москва признаје кривицу за трагедију, саопштила је портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

Како је рекла, саопштења која су се појавила у неким страним медијима да руска страна, „дајући пристанак на консултације показује своју спремност да призна одговорност за пад малезијског ’боинга‘“, једноставно су „бескрупулозне фантазије“.

„Ово се такође тиче и размишљања да је могуће да се на консултацијама расправља о неким надокнадама у својству искљупљења кривице“, додала је она. „То је лаж“.

Захарова је подсетила да су Аустралија и Холандија, не чекајући крај истраге, захтевале консултације са Русијом. „Оне су намеравале да разговарају о правним последицама за Русију које произилазе из њихових неоснованих оптужби за њено учешће у рушењу МХ17“, наставила је она.

„Русија је дала своју сагласност за одржавање консултација тек када су Хаг и Канбера званично дипломатском нотом потврдили да постоји спремност да се на њима расправља о читавом низу питања везаних за истрагу о обореном ’боингу‘, укључујући и питање одговорности државе у чијем је ваздушном простору дошло до катастрофе, као и коришћења података које је Русија предала заједничком истражном тиму, нагласила је она.

„Још једном желим да кажем да се не ради о неким закулисним контактима. Ради се о документованој преписци и израженој сагласности двеју поменутих држава“, закључила је она.

Малезијски „боинг 777“ који је летео од Амстердама за Куала Лумпур, срушио се 17. јула 2014. године у близини Доњецка. У авиону се налазило 298 путника и чланова посаде, и сви су погинули. Кијев је за катастрофу оптужио Народну војску ДНР-а, која је саопштила да уопште нема таква ПВО средства која би могла да оборе авион на тој висини.

Међународна истражна група представила је прелиминарне резултате истраге о паду МХ17. Она тврди да је малезијски „боинг 777“ оборен из ракетног система „бук“, који наводно припада 53. ракетној бригади Војске Русије из Курска. Москва категорички негира те оптужбе.

Министарство спољних послова Русије је саопштило да су оптужбе Међународне истражне групе о умешаности Русије у пад малезијског „боинга“ неосноване и да изазивају жаљење, као и да је истрага пристрасна и једнострана.

Косачев: Американци желе да буду „изузетни у свему“ - Председник Одбора за међународне послове Савета Федерације Русије Константин Косечов критиковао је иницијативу америчких сенатора због предлога новог пакета антируских санкција.

Американци желе да буду „изузетни у свему“, приметио је Косачов.

„Али, на крају крајева, мора некако да се бори против 22 билиона државног дуга и изопачене судбине многих народа. А осим свеопште хегемоније не преостаје других средстава за прикривање сопствених пораза. Одатле сулуде и непромишљене санкције“, саопштио је Косечов.

Нагласио је да политика САД у супротности са тезама које су сенатори изнели правдајући нацрт закона.

У среду су демократе и републиканци унели на разматрање документ о ограничењима против банкарског и енергетског сектора, као и против државног дуга Русије. Као разлози су наведени „мешање у изборе у Сједињеним Америчким Државама“, „злонамерни утицај у Сирији“ и „агресију у Украјини“.

Осим тога, предложено је да се санкције уведу против сектора бродоградње, ако Русија прекрши слободу пловидбе у Кречком мореузу.

Џабаров: Искористићемо све ресурсе како бисмо одговорили на непријатељске мере САД - Санкције које су предложили амерички сенатори против Русије у супротности су са свим правилима слободне конкуренције и међународног права, изјавио је представник Горњег дома парламента Руске Федерације Олег Морозов.

"Tаквим мерама, као што се то може приметити, није могуће решити ниједан проблем међународне врсте."

"Русија ће бити принуђена да предузме реципрочне мере, у случају да овај нацрт закона буде усвојен, рекао је заменик председник Комитета за међународне послове Савета федерације Русије Владимир Џабаров

„Искористићемо све расположиве ресурсе како бисмо одговорили на непријатељске мере Америке. Те области нису критичне за опстанак Русије, она неће страдати“, рекао је он.

Огласио се и заменик шефа међународног комитета руске Државне думе Алексеј Чепа, који је рекао да ово представља само наставак безумне политике санкција коју спроводи Америка, те је додао да нема сумње да ће ове мере заиста и бити усвојене.

Москва: Позиви Лондона на нове санкције Русији се уклапају у антируску политику актуелне власти - Својим позивима уочи „брегзита“ да се против Русије уведу нове санкције Велика Британија настоји да закомпликује будућност изградње односа између Москве и Брисела, наводи се у саопштењу амбасаде Русије у Лондону.

Како је рекао, Велика Британија се једном ногом налази ван ЕУ, а и даље покушава да закомпликује односе између ЕУ и Русије.

„Овакви позиви се уклапају у антируску политику актуелне власти у Лондону, која преферира да са Москвом разговара путем ултиматума и санкција“, наводи се у саопштењу.

Песков: Расположења у Конгресу и Сенату САД таква да не треба очекивати побољшање билатералних односа - Иза новог америчког „антируског закона“ стоји прагматизам. Tо је покушај да се потисну конкурентне руске компаније са тржишта, изјавио је новинарима портпарол Кремља Дмитриј Песков.

„Иза овог изјављивања емоција је апсолутно конкретан прагматичан трговински приступ, агресиван, који нема никакве везе са правилима међународне трговине. Приступ који се понекад граничи са рекетирањем. Мислим на различите одредбе закона, укључујући и оне чији је циљ слом различитих енергетских пројеката руских компанија, подривање активности руских банака са државним учешћем. То није ништа друго него покушај да се мерама нелојалне конкуренције конкурентне руске компаније потисну са тржишта и тако ослободе место за амерички бизнис и америчке производе“, објаснио је Песков.

Он је напоменуо да се Русија не слаже са тим и да то сматра неприхватљивим, као и да ови поступци могу да имају погубне последице.

Песков је, коментаришући претњу од нових антируских санкција, рекао да се не треба надати да ће се односи Русије и Сједињених Америчких Држава побољшати, нити да ће доћи до одрживе ремисије болести русофобије.

„Теоретски, увек се треба надати најбољем, а припремати за најгоре. У овом случају, расположења у америчком Конгресу и америчком Сенату су таква да се не треба надати икаквом побољшању у нашим билатералним односима и барем стабилној ремисији болести русофобије. Видимо да је то тако побеснела русофобија, апсолутно емоционална, која се не заснива на експертским подацима, иначе се у таквим нацртима закона не би говорило о некој дестабилизујућој улози Русије у Сирији, већ би се, напротив, признавала одлучна и кључна улога Русије у спасавању региона од тероризма“, одговорио је Песков на питање како Кремљ оцењује претњу санкцијама и за шта Русија треба да се припреми.

Према његовим речима, аутори многих сличних нацрта закона износе такве иницијативе не схватајући о чему се ради јер су „заробљеници тих русофобичних емоција“.

РТ: Амерички сенатори поново предложили „закон о санкцијама из пакла“ за Русију - Група америчких сенатора предложила је закон којим се предлаже широк спектар санкција против Русије.

Закон о одбрани америчке безбедности од агресије Кремља (ДАСКА) тежи "повећању економског, политичког и дипломатског притиска на Руску Федерацију" због онога што су законодавци назвали "мешањем Москве у демократске процесе у иностранству, малигни утицај у Сирији и агресије на Украјину , укључујући и у Керчском мореузу".

Нацрт закона, који су иницирали републикански сенатор Линдзеј Грејем (Јужна Каролина) и демократа Боб Менендез (Њу Џерси), биће усмерен на руски банкарски и енергетски сектор, као и на спољни дуг. Такође би био усмерен на физичка лица за које Сједињене Америчке Државе сматрају да "омогућавају незаконите и корумпиране активности, директно или индиректно, у име Путина".

Грејем је прошле године предложио сличан закон, назван "закон о санкцијама из пакла". Закон би такође позвао Конгрес да прогласи Русију "државом-спонзором тероризма", што би САД-у отежало напуштање НАТО-а, те би се Русија оптужила да је починила ратне злочине у Сирији, и многе друге одредбе.

"Намерна парализа председника Трампа у сусрет агресији Кремља достигла је тачку кључања у Конгресу", рекао је Менендез. Грејем, који је савезник Трампа, поновио је став свог колеге, уместо давања критике.

"Санкције и друге мере садржане у овом закону су најтеже и директан резултат Путинове сталне жеље да поткопа америчку демократију", рекао је он.

"Санкције и мере које предлажемо осмишљене су да одговоре на најјачи могући начин."

Руско мешање у америчке изборе никада није доказано. Неколико руских држављана оптужено је за ометање, али су оптужнице углавном симболичне.

Без обзира на закључак Одбора, предлог закона Грејема и Менендеза обећава велики број строгих санкција против Русије. Ове санкције циљају банке које "подржавају руске напоре да подрију демократске институције у другим земљама, санкције за руски сајбер сектор и државни дуг".

Санкције се такође односе на руски енергетски сектор, углавном пројекте сирове нафте у земљи и пројекте за течни природни гас у иностранству. Русија тренутно обезбеђује скоро 40 посто увоза природног гаса у Европи, што је удео који САД желе да преузму. Упркос томе што су и Трамп и председник Европске комисије Жан Клод Јункер обећали да ће убрзати трговину гасом између САД-а и ЕУ, посао је заказао, углавном због логистичке главобоље око транспорта гаса преко Атлантског океана.

Предложене санкције укључују и казне за руски сектор бродоградње, као одговор на сукоб између руских и украјинских бродова у Керчском мореузу у новембру прошле године. Руске власти оптужиле су украјинску морнарицу за опасне маневре и осудиле њихове поступке као провокацију.

Многе друге мере закона су пренешене из прошлогодишњег предлога закона Грејема и Менендеза. Такође се наводи подршка НАТО-у и ограничавање на двотрећинску већину у Сенату за напуштање војног савеза, као и испоруке оружја свим земљама НАТО-а које се ослањају на руску војну опрему.

Одредбе којима ће се казнити руска влада због наводне производње хемијског оружја остају у закону, као и позив да се Русија прогласи "државoм-спонзором тероризма".

Поновно предложени закон је "наставак сулуде кампање коју спроводе САД", рекао је заменик председника Одбора за спољне послове руског парламента Алексеј Чепа, додајући да је сигуран да се закон неће усвојити. Руски посланик Леонид Слуцки раније је одбацио планиране санкције, рекавши да било каква штета коју би оне нанеле, ако би се наметнуле, неће бити критична.

"Русија сигурно неће пропасти", рекао је он.

Москва намерава да искористи право да учествује у посматрању избора у Украјини - Москва намерава да искористи своје право да учествује у међународном посматрању избора у Украјини, а списак кандидата за краткорочне посматраче послат је Канцеларији за људска права ОЕБС-а, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

У саопштењу се прецизира да је 12. фебруара Министарство спољних послова Русије примило циркуларни захтев од ОЕБС-а за слање посматрача у саставу међународне мисије за праћење председничких избора у Украјини.

Руски кандидати за мисију биће упућени у Канцеларију за људска права у складу са позивом, наглашава се у саопштењу Министарства.

„Наши поступци се заснивају на обавезама свих земаља ОЕБС-а да осигурају несметан приступ посматрача на изборима у другим државама“, наводи се у саопштењу.

У саопштењу пише да ова мера има за циљ да „гарантује транспарентност и демократску природу изборних процеса“.

Раније је председник ОЕБС-а и словачки министар спољних послова Мирослав Лајчак позвао украјинске власти да за председничке изборе у Украјини обезбеде акредитацију за посматраче из свих заинтересованих земаља, укључујући и Русију.

Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима