ПЕСМОДАРИ МИРА НА ВИДОВДАН 28. 06. 2015 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ ДОДЕЛА НАГРАДА И ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА У ЗНАК СЕЋАЊА НА ШАХИСТКИЊУ СЛАЂАНУ ЈОВАНОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

ПОБЕДНИК ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА "ПЕСМОДАРИ MIRA" ЈЕ  ЈОВАН Н. БУНДАЛО КЊИЖЕВНИК  ЗА ПЕСМУ  " БИТКА У ХЛАДУ "

На Први књижевни међународни  конкурс Песмодари мира" је стигло више од двеста песама из свих крајева
света  и то из : Ирака, Јапана, Бугарске, Македоније, Словеније, Црне
Горе, Хрватске , Босне и Херцеговине, Канаде , Флориде  и Србије од
скоро стотину аутора .  Победник Првог  Међународног књижевног конкурса " Песмодари мира" је Јован Н. Бундало књижевник из Београда . Честитамо



Прво место  
Битка у хладу - Јован Н. Бундало
Друго место
Краљице моја - Љубисав Грујић
Сат за шах - Дајана Петровић
Треће место
Порука једног дечака - Милана Давидовић
Зашто се људи свађају - Лука Максимовић
Крвави потоп - Сабах ал Зубеиди
Похвале
Генерал Плавојко - Никола Јовановић
Бели голуб - Јован Бајц
Пут метка- Небојша Јанковић
Срце од дрвета - Наташа Јанковић
Да рата не буде - Јован Н. Бундало
Има ли реда на планети - Ђура Шефер Сремац
Песма вечног мира - Адријана Стојановић
Тамо где звезде проше и сунце плаче - Сара Мудринић
Мир - Драгица Охасхи Јапан
У дворцу богиње Каисе - Миладин Берић
специјална похвала за песму
Жртвени (коњски ) шахопев - Милану Младеновићу
шахисти, књижевнику и песнику мира


Жири :

Хранимир Хране Милојковић књижевник
Драган Косановић шахиста и песник
Славица Јовановић новинар и песник


 -Прво место -
 
 
БИТКА У ХЛАДУ

 
Зараћене стране љуту битку бију,

две армије јуришају преко поља

спремили су нову ратну стратегију.

За победу треба тактика и воља.


Ратници мудро ћуте, око њих граја

док потезе смишљају две мудре главе,

битку надгледа знано друштво из краја.

Како год се заврши, сви ће да славе.


Једном кибицеру увек ради машта  

коментарима разбија мир и чаму:

„Тебе је бато, шаху учила ташта,

она ја за коња дала праву даму.“


Као у сваком рату и овде зна се,

потребно је што пре заробити краља

тада обезглављене остану масе,

а без вође је тамна судбина даља.


Ратове  изазивају главе луде,

будућност овог света постаће боља,

када битка мисаона игра буде,  

кад се рат пресели на шаховска поља.


Код каквога спора за таблу би сели    

и водили рат без барута и крви

над њима би кружили голубови бели.

Победник је онај ко матира први.

                     Јован Н. Бундало


ПЕСМОДАРИ МИРА

Књижевни конкурс "Песмодари мира"   једини је конкурс у Србији (а можда и шире) који обједињује три врло битне теме : МИР, ЉУБАВ , ШАХ . У савременом свету ,  где је опасност од рата свакодневна , јер зависно од воље " господара рата и мира" оружје може да проговори било где и било кад , ретко се чује глас разума. У свету где су праве вредности  скрајнуте, где се чак и Нобелова награда за мир , додељује главним планерима и актерима ратова , мора да се коначно чује глас мира, слободе и љубави . Песници су увек предњачили у томе . Били су претеча и иницијатори . Њихови кратки извештаји из прошлости али и будућности зову се песме . Песмама се не могу платити рачуни , купити хлеб ... Али се може утицати на расположење маса . Изазвати револт , гнев , отпор...Полако , али сигурно долази време када ће човечанство схватити да рат, агресија , наметање своје воље слабијима, није више продуктивно . Тада ће песници мира ликовати .То ће бити њихова победа од којих ће имати користи сви . И црни , и бели , и жути и црнупурасти , и плавооки и зеленооки ... У том ширем контексту треба посматрати Књижевни конкурс "Песмодари мира" . Без обзира што се ове године одржава по први пут , већ сада је јасно да је неопходан .Све честитке главном организатору Славици Јовановић али и песницима који су се одазвали у тако великом броју . Све најбоље до следећег "Песмодара мира":

Сокобања 21. 12. 2014. године

Хранимир Хране Милојковић
књижевник


Др . Милан Младеновић  од Лужице  ПЕСНИЧКО - ШАХОВСКИ ХРАМ  ПОВОДОМ ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА  " ПЕСМОДАРИ МИРА"


др Милан Младеновић од Лужице

ПЕСНИЧКО-ШАХОВСКИ ХРАМ


Из потресне приче израстају „Песмодари мира“, један од најплеменитијих и најлепше именованих књижевних конкурса за које знам. Сестра је изгубила сестру. Једна, Славица, посвећена књижевности, остала је без друге, Слађане, посвећене шаху, обе сасвим младе. Коју је племенитију утеху могла да изнађе неутешна књижевница, какву надокнаду за ненадокнадиво, него да позивом на певање о Шаху Љубави и Миру подигне храм злехудим удесом изгубљеној сестри?


И једна и друга биле су изабрале, свака за себе, по један свеопшти језик. Када је прерано занемео шаховски, прискочио је, у надокнаду, онај књижевни.  


Није ми познато да се било која дисциплина духа, не дакле само спортска, дичи лепшим геслом од шаховског: GENS UNA SUMMUS! Онај ко је тим ЈЕДАН СМО РОД обележио смисао бављења шахом, погодио је у само срце ствари. Ни један други језик не повезује, не спаја, не обједињује људе колико шаховски.


Иако намењен истој сврси, језик књижевности је на тежем задатку. Неопходан је превод да би се порука и дух једног језика пренели у други. А често ни он не бива довољан, посебно у поезији. Постоје бројне непреводивости. Оно најлепше остаје заточено у посебности појединих језика.


Помишљам да би неке најлепше песме могле да се препевају на шаховски језик. Како би то било да се, на пример, Дисова песма „Можда спава“ чита као шаховска партија! Обрнут поступак је, наравно, примеренији и каткад се упражњава, ток партије може се опевати стиховима. Мој лични пример за то су „Шахопеви“, међу којима се издваја „Коњски шахопев“, партија коју сам „препевао“ и онда у песничкој збирци Дноврх објавио у обе верзије. На оба језика се слави „црни ат“ који је сам „угушио'' противничког краља окруженог целокупном својом солдатеском.


Са још две неупоредиве предности располаже шаховски језик. Прво, он се размењује у радости непосредног сучељавања и напетости супарништва, док књижевни израња из често мучног и исрцрпљујућег осамљивања. И друго, бољи се одмах зна. Па и кад је равнотежа, привремена једнакост снага, на крају се ипак, овако или онако, нпр. положајем на табели, добија победник. Ту нема ,,неправди за живота'' и накнадних распознавања, чега је крцата историја књижевности. Пружаш руку противнику у знак честитања. Или ти се пружа. Знаш где си на табели, на рејтинг листи, у времену!


Али ту где је добитак, расте и надокнада. Где предност, ту и мана. Чиме се у тим одмеравањима са шаховским надокнађује књижевни језик? Његово дело не пати од ограничења времена, као у шаховској партији. Шаховски уметник се бори са сатом, а књижевно стваралаштво укида време. Да је великим писцима претио пад заставице на сату, многа ремек -дела никада не би била написана.


И зато су ,,Песмодари мира'' истинска књижевна накнада за несрећно занемели језик младе шахисткиње Слађане Јовановић. Сви који буду учествовали на конкурсу стиховима ће надокнађивати неодживљене њене године. И то ће бити фреске, мозаици, витражи на храму-задужбини који јој је подигла племенита сестра.



28 12. 2014. Београд


ЖРТВЕНИ (КОЊСКИ!) ШАХОПЕВ
друга верзија

Хеј, народе! Догодило се чудо!
Још нисте чули за такву гротеску!
Један црн коњ џилитнуо се лудо
И сам скршио белу солдатеску!

У јеку битке падале су жртве.
Упомоћ Упомоћ! вапио је краљ.
Непријатељ језди и не броји мртве
Као да му командује Михаил Таљ!

Стража се узбуни па на краљев ропац
Призва делије од свакога рода
По један пешак, топ, скакач и ловац
Сташе да творе обруч непрохода.

У противнапад! нареди краљица
Па сама поведе оштар узвраћај.
С првим официрем моћна осветница
Црном краљу сплете матни загрљај.

Али спрам свих њих борио се Песник
Већ са својом дамом у Вечном Животу
На црно-белој табли урнебесник
Ратник за Смисао, Љубав и Лепоту.

Његова краљица смотри претњу краха
Па ускликнувши: Без краља не ваља!
Призва јунаке без мане и страха
И даде живот за вољеног краља.

И кад белом краљу ат већ дође главе
Да левим копитом докаже педигре
Први артиљерац ношен жаром славе
Залуд се жртвова за лепоту Игре.

Црни ат остаде сам на сред бојишта
Спрам њега бедем око олигарха
И тад се пропе, џилитну, зањишта
И десним копитом докрајчи монарха.

Хеј људи! Памтите ту чудесну слику
Подвиг о каквом сваки јунак снева!
У спомен поети дорат-бојовнику
Ширите славу коњског шахопева!

1967, Предео Жеге - 2011, Вретено

Припремила : Славица  Јовановић




Радио Легенд медијски покровитељ Првог Међународног књижевног конкурса " Песмодари мира"

https://www.legend-radio.com/