КАКО СУ ХИТЛЕР, ХРУШЧОВ И ЈЕЉЦИН ПОКЛAЊАЛИ РУСКИ КРИМ УКРАЈИНИ (Дио 1)

 . Десило се чудо у које тешко поверовати: изгубивши све ратове на почетку xx  века, током краткотрајног посотојања као независна држава ( али само повремено), Украјина је у својству савезне државе СССР-а“окупирана јадна од Москаља „, задобила такве територије  о којима ни батко Хмељ ни сва његова постхумна“ пословна пратанја са мајадана „  нису никад смели ни сањати.

 Х

. Пре скоро  60  година,   19. априла  1954. полуострво Крим  је по указу Врховног  Совјета СССР-а, а по наредби Н. С. Хрушчова  одузто из сасстава  Русије  и поклоњено Украјини.

. Почето 4., а завршено 19. фебрура  1954., за свега 15 дана Крим је „испоручен „ Украјинии тиме су стврени озбиљни пробеми  у будућности, постављене  мине у оерспективе  руско-украјинских односа.

 Како је тада истициано у совјетским званичним документима то је учиењено због, “поштовања територијане жеље Кримске области према Украјинској ССР“, а такође  и као “свдочанство безграничног поверења  великог руског народа у  укарјински народ „ .

. Хитлер  је први дошао на идеју да отме Крим од Русије и да га преда Украјини.Фирер је сматрао да је то генијално разрађен  начин  како би  две велике  словенске земље заувек  учинио смртним непријатељима.

Украјини Крим у суштини није потребан, али из халапљивости  и ината она га „Москалима „ неће   дати

А Русији ће Крим  увек  бити неопходно потребан и она га никад неће препустити Украјини.  (Из књиге „Нирнберншки процес „).

.Указ „ О предаји  Кримске области из састава РСФСР(Руске  Совјетске  Федеративне Социјалистичке Репубике) у  састав УССР (Украјинске Совјетске Социјалстичке Републике) донео је под тачком 11., а по  наређељу Никите Сергејевича Хрушчова, тадашњег првог секератра ЦК КПСС(б) дана  25. јануара 1954.г. Президијум Врховног  Совјета СССР-а после расправе која је трајала свега 15 минута!

. Када су се   три совјетска руковдиоца 1990.у Беловежској Пуши, (Белорусија) договарали да се Совјетски Савез распадне, украијнски лидер Леонид  Кравчук је упитао: “А шта  ћемо с Кримом ?, на шта  је Борис Јељцин, председник Русије благонаклоно одговрио : “Шчепајте га!“(Сергеј Хрушчовм син Никите Хрушчова  у интервјуу новинама „ Сјеводња.uа“ 18. 6 2009.)

Поклон руског Крима Украјини под тачком 11., расправа на Президијуму ЦК КПСС трајала свега  15 минута

 Није  била прошла ни година  од  Стаљинове  смрти, кад је 25. јануара 1954.г.питање о „Изузимању Кримске облати  из састава РСФСР и његово премношење у састав УССР „ било уврштено у дневни ред   седнице Президијума  ЦК КПСС, истина тек под 11. тачком, чак није спадала   ни међу најглавнијим.Рсправа је трајала свега 15. минута!  

Хрушчов одлучио да Крим поклони Украјини још кад је био пресдедник Владе у Кијеву

По сећању савременика решење о предаји Крима Украјини код првог секретара КПСС Никите Хрушчова сазревало је  још од оног времана кад се он налазио на челу  Савета  министсра УССР.

Сам указ о издавајању  Кримске области из састава РСФСР и његов улазак у сасатв  УССР Президијум Врховног Совјета СССР-а је донео 19. априла 1954.  

Седница Врховног Совјета  РСФСР без кворума дала историјску сагласност

Разумљиво, у то време сличан историјски акт у оквиру  „неразрушивог „ Совјетског Савеза  био је чиста формалност.
Кад је  на пример, пре тога одржана седница Президијума Врховног Совјета  РСФСР која је претходно расправљала о  овом питању, њој је од укупно 27 чланова присуствовало сам 13. Иако  није било кворума  за одлучивање, “ јендогласно“ је донета незаконита одлука да се Крим поклони  Украјини.

Ко пита народ?

Сувишно је наводити да народ уопште није био питан овим поводом.Премда, сагласно савезном Уставу СССР-а, ово питање је требло у почетку поставити на дневни ред  отворене седнице Врховног Совјета  РСФСР, изнети на реферндум грађана обеју република, -обавезно и Кримској области у саставу  РСФСР  као и у УССР, а затим спровести општи реферндум.Тек након тога могла је бити донета одлука. Могла, али није. Донета је пречице. Јер   нико од партијскх „ босова  „ није ни споменуо такво решење.

Декларација Врховног Совјета УССР од 16. јула 1990.г. о независноти Украјине

 Од  тада су прошле године и 16.јула 1990. Врховни Совјет   УССР усвојио је Декларацију о државном сувереитету Украјине,   а кроз годину дана Украјина је постала „суверена“ и изашла из  састава СССР-а, нарвно, са Кримом.

Син Срегеј скида одгворност  са оца Никите Хрушчова и преноси је на Бориса Јељцина

Овим поводом је Сергеј Никтович Хрушчов, одавно веж држављанин САД, син Никите Сергејевича Хрушчова, у интервјују   који је дао листу „Сегодня.  ua„  18.6. 2009. покушао да одговрост отимања Крима   од Русије и његово даривање Украјини скине са свог оца и пренесе је   на терет новим „демократским „ вадарима, конктрено на  Бориса Јељцин.Он је подсетио на  одлуке о распаду Совјетског Савеза  донете 8. децембра  1991. У белоруском месту Беловежска Пуша.

 Смртну пресуду својој отаџбини, Совјетском Савезу и његовом распаду  тада су у белоруској бањи потписали: Станислав  Шуникович, председник Врховног  Совјета  Белорусије, Леонод Кравчук, председник Украјине и Борис Јељцин, председник Русије.

Како наводи Сегеј Хрушчов у поменутом интервјују, пошто су се „велика „ тројица договорила о распаду СССР-а, Леонод Кравчук умало да заборви, па изненада упита: “А Крим, шта ћемо са Кримом?“, на што му је Јељци благонаклоно одговрио: „Шчепај га „!.

Украјина добила Крим на поклон поводом обележавања 300. годишњице њеног присаједињења Русији!

Према једној верзији Украјина је добила на поклон Крим управо  поводом 300.годишњицњ  присаједњења Украјине Русији!

Премда  ни та “даровна „ верзија, као ни друге  нису потврђене документима.

Из историјског  угла

Зато је добро позната  историјска чињеница  да је прикључењу Крима у састав Руске империје претходио  Кујучук-Кајнардџијски  мировни уговор  1774.г. којим је звршен  руско-турски  рат 1768-1774.Сходно том уговру, Кримско  хамство је стекло независнот од Турске, а 8. априла  1783.г. прогалашен је Манифест Велике царице Јекатарине II  о присаједињењу Крима, Тамана и Кубана   к Русији, да би  у јуну те исте, (1873.) био основан град Севастопољ.

 Велики манифест царице Јекатарине II из 1873. О присаједињењу Русији Крима, Тамана и Кубана

Није прошла ни година дана од  обелодањења Манифеста  царице Јекатарине II, а већ  њеним указом од 2.фебруара 1784.г.била је утврђена Таврическа област  која је 1802. постала   губернија.

Сада није сувуишно подсетити да после уласка Крима у  састав Русије  пре више од 230 година  месним становицима полуострва дате су и гарантоване одређене слободе, поред осталог слобода вероисповести, слбода кретања, а били су ослобођени од бавезе војне службе.

Права и слободе Татара  загарантовне имепраторским указом од 1874.

Императорским указом од фебруара 1874.татарско феудално племство је  у погледу права, слобода и привилегија у потпупсти изједначено  са руским племством.Припадници муслиманске духовности  били су ослобођени плаћања пореза.

Низом законских аката татарска и ногајска насења била су правно изједначена  са различитим категоријама  сељака у Руској империји.

Године 1827., татарско становништзво је добило право да  располаже  својином у сопстевном власништву.  Месни земљорадници су могли слободно  да продају и купују земљу. Од момента  присаједињавања Крима  Русији, полоожај становништва полуострва био је знатно бољи у поређењу са  другим губернијама империје.

Почетком XIX века формирана су  четири татарска пука добровољаца која  су била анагажована у служби заштите  поретка.

Тавричанска губернија по природном прираштају стаовништва на трећем месту у Русији

По природном прираштају  становништва  Таврическа губернија  је у периоду 50-90-их година XIX века  била на трећем месту у Русији.

Године 1897. удео руског становништва  на полуострву  износио је 33, 1% и био је скоро изједначен броју Татара, Украјинаца (Малоруса ).

Крим -последњи територијални добитак Украјине

Крим је последње терирторијално проширење Украјине.Десило се чудо у које је тршко поверовати: изгубивши све ратове на почетку ХХ века  током кратког периода постојања као  независна држава (али само повремено), Укрјина у својству савезне републике, „окупирана Москаљама“ од времена Богдана Хмељњицког (1595-1687), како вичу на свим  „мајданима „ оранж –политичари, је „задобила „ такве територије о којима ни „батко Хмељ . ни његова „индепендистичка пословна пратња „ нису смели  ни да маштају!

Совејтска власт коју дуже од две деценије  проклињу у савременој  Украјину  је створила  ту исту Украјину  у њеним данашњим државним границама.

Како су бољшевици стварали Украјину

Бољшевички савет одбране је 17.фебруара 1919. закњучио: “... замолити друга Стаљина да кроз Биро ЦК спроведе  уништење  Кривдонбаса“.  А Доњецко-Криворшка  републику  бољшевици  су  још 1918.  „преремоновали „ у  Украјину.

 У састав  новостворене републике ушле су Харковска и Јекатеинослсвска губернија. Данас су то  Доњецка,   Луганска, Дњепропетровска и Запорошка област, као и делимично  Харковска, Сунска, Херсонска, Николајевска  и Руска Ростовска.

Галичину и Волињ  су отели од Пољске 1939. и такође припојили Украјини.

Делови Бесрабије и Буковине, отети од Румуније 1940. такође су припали Украјини. Подкарпатска Рус  одузета из састава Чехословачке преименована је Закарапатску област која је ушла у састав Украјине.

Украјина историски феномен: створена не  у природно-историјском процесу, него директвним путем

Украјина представља  светски феномен кад   национална држава  не настаје   као резултат приодног - историсјког процеса, него директивним путем и то изван,   од стране Русије  на основу које је искњучиво и на  њен рачун   образована и постојала     и садржавал се  како  у Руској империја  тако и  уСовјетскм  Савезу.

Шта би остало од Украјине ако би се лшила“ зла“ совејтског  наслеђа

Данас, ако би се одрекли од „зла“ совејтског наслеђа, како то траже „национално-забринути“ елите Украјине, онда би државу  скратили и свели је на пет  дореволуционарних  губернија : Кијевске, Подољске, Волинске, Полтавске и Чениговске.

Управо на такву  територију практично је прететндовала  Централна Рада (ЦР) која је  је убрзо после Октобарског преврата прогласила Украјинску Народну Републику која је трајала до фебруара  1918.

Привремена влада је 3. јуна  признала Генрални секретаријат Цетралне Раде  органом управе на набројаним земљама, а то су биле практично оне којима је некад владао Богдан Хмељницки.  На Новорусију  коју је Русија  одузела од Кримског ханства, „ револуционарни заповденици „Украјине –Грушевски и Петљура  чак нису ни претендовали.

Посебно је интересантна позиција петљуровске  Централне Раде  по питању Крима.

У „Унверзлу“ , који је С.Петљура потписао 8.новембра 1917. је недвосмислено написано :

„У свести силе своје и   власти, границе Украјине  на родној земљи  ми ћемо стати на стражу права и револуције  не само код нас, него и целе Русије  и зато  објављујемо територије: Украјинској Народној Републици припадају земље које су већином насељене Украјинцима-Кишћевину, Подољиу, Волињ, Чернигвошшчину Харкобшчину, Полтавшчину, Јекатаринославшчину, Хррсоншчину,

Таврију без Крима.

Последњи догађаји показују да су„очеви украјинске нације „ по том питању  били реалисти: Новоруси (Малоруси) су Грађанском рату подржсвали белогардејеце, баћку Махно, бољшевике, али однекуд не и петљуровце!

 У армији  барона  Врангела на Криму, били су , поред осталог више од половине Малоруси.

Лењин и Калињин потписали Декрет о  формиарњу Кримске аутономне републике  18. октобра  1921.г.

Први план о стварању Кримске аутономије у сасатву РСФСР био је обелодањен на заједничком заседању Кримскг облоАсног револуционарног комитета (ревкома) и обласног коМитета (обкома) у јануару 1921.

Декрет о образоавању  Кримске аутономне  републике  (КАССР) Владимир  Лењин  и М. Калињин  су  потписали  18.октобра 1921.

А формирању Кримске АССР  пртетходило је изницање Таврическе Републике.

У јануару  1918.г. бољшевици су успели да узму власт на Криму , а у фебруару је био сазван Ванредни конгрес Совјета Таврическе губерније, која је 21. марта 1918. г, прогалсила стварање Совејтске Рапублике Тавриде, која је кратко потрајала:   30.априла 1918.Крим  је  окупирала немачка војска.

Можда је тај преседана касније постао својеврсна основа за планове 40-их и 50-их  и враћање Криму „тавричевски назив „.
 

Погледајте наставак (дио 2)