Све тајне генерала Ратка Младића

20.11.2017. год.

Слику са венчања обавезно дајте. Ако могу, нека је објаве. И пуно поздравите Србски телеграф, порука је коју је најпопуларнији србски генерал Ратко Младић рекао у разговору са супругом и сином буквално секунд пре него што су Босиљка и Дарко отворили врата породичног дома за екипу Србског телеграфа.

Док се спремају да оду у Хаг, где ће у среду бити изречена пресуда Ратку Младићу, Босиљка стеже торбу пуну похабаних кутија. У њима су ордење и медаље којима је награђен њен муж.

Пре него што смо почели разговор, Дарка зову адвокати из Хага. Јављају да лекар из Хага није донео одлуку на основу медицинске документације.

- Успели смо! Доказали смо - прича Младићев јединац док гледа у мајку која са стрепњом и надом слуша вести и Схевенингена.

Одмах на почетку разговора Боса прво вади црнобелу фотографију, гледа је с осмехом и очима пуним суза. Пружа нам је рукама које подрхтавају и почиње да прича њихову љубавну причу дугу 51 годину.

БИОГРАФИЈА

12. март 1943. у селу Божановићи Калиновик у Босни и Херцеговини рођен Ратко Младић

24. април 1966. венчао се са Босиљком

26. јун 1991. прекомандован у Книн

26. фебруар 2002. пензионисан

31. мај 2011. изручен Хашком трибуналу

фото: СТ/Н. МАНДИЋ / Србски телеграф

- Упознали смо се 5. марта 1966. Сасвим случајно. На журу на који ме је повео брат. Тада сам живела код сестре у Македонији, отишла сам из родне Округљаче код Вировитице у Македонију да бих се школовала. У то време већ сам завршила економску школу, имала сам непуних 19 година и радила сам.

фото: СТ/Н. МАНДИЋ / Србски телеграф

фото: СТ/Н. МАНДИЋ / Србски телеграф

фото: СТ/Н. МАНДИЋ / Србски телеграф

Ратко је имао 23. Приметим ја њега, момак стоји сам, са стране, сви остали играју. Прођем поред њега и кажем: "Шта ти ту стојиш сам. Ајде у коло." И пође он. Музика се промени, свирају танго, а он сам мене зове да играмо. Причао ми је о себи, да је дете палог борца, да је официр, да је завршио Војну академију копнене војске - смер пешадија... И на крају вечери ме упита: "Мала, хоћеш ли ти на кафу са мном" - присећа се Боса.

ПРОСИДБА НА МОСТУ

Позив је прихватила иако се плашила шта ће рећи брат и сестра и иако му у том моменту није знала ни име.

- Две, три недеље касније, на мосту Цара Душана у Скопљу или Каменом мосту, како га данас зову, ођедном ми је поставио питање: "Мала, хоћеш ли ти да се удаш за мене?" Нисам мислила да је озбиљан, па рекох: "Удаћу се једног дана." Међутим, он је био озбиљан. Пристанем, али никоме нисам рекла да имам момка, био ме страх шта ће рећи моји. И већ 24. априла смо се венчали - кроз смех прича Боса.

Славили су код куће уз чланове породице, тридесетак људи било је на Младићевој свадби. Млади брачни пар одмах је добио стан, гарсоњеру од 39 квадрата. У то време Младић је био потпоручник, први пут се нашао на челу извиђачко-стрељачког вода, који је морао пред редовну комисију и контролу.

- Он је тек преузео ту дужност када је дошла инспекција. Гледају, нађу неке пропусте и дају му тројку. Био је очајан. Трудио се и све снаге, нестрпљиво је чекао следећу годину и нову контролу. Када су дошли, добио је чисту петицу и све похвале. Био је срећан јер су му породица и Војска били најважнији - прича Боса и додаје да се Ратко стално усавршавао и да је завршио је Командно-штабну академију копнене војске (1978) и Командно-штабну школу оператике копнене војске (1987), наравно, као један од најбољих.

Као војно лице имао је, како би се данас рекло, лиценцу да буде инструктор вожње и скијања.

- Мене ја он научио да возим. И да скијам. Била сам код њега када је обучавао војнике. Прво заврши с њима, па онда мене учи да стојим на скијама - наводи Босиљка.

АНА ЈЕ БИЛА СВА НА ОЦА

Док је она са децом живела у Скопљу, Ратко је мењао градове где је службовао. Прошао је кроз Куманово, Охрид, Штип, Приштину, Книн и на крају Хан Пјесак.

У међувремену, 1971. добили су у и друго дете - ћерку Ану.

- Она је била исти Ратко. Све је повукла на њега - сналажљива, борац. Када је Ратко прекомандован у Книн, тешко је било доћи до њега. Некако смо издејствовали да одем хеликоптером који је носио опрему из Скопља за Книн. Али Ана је по сваку цену желела да иде. Инсистирала је и на крају сам је повела. Сва је била на оца - прича Босиљка не желећи да прозбори иједну реч о несрећи из 1994, у којој је изгубила ћерку.

Одмазда за "не" Титу

Три године после венчања, добили су прво дете - сина Дарка, али и казну за непослушност.

- Ратко је добио позив да приступу Титовој гарди. Тада сам била у петом месецу трудноће. Ратко је мало размислио и одбио предлог. То га је коштало. Годину дана је морао да остане дуже у Куманову, где је тада службовао - присећа се Босиљка Младић.

Уз јелку са Аном и Дарком

Сваки дочек нове године Младићи су почињали код куће. Уз окићену јелку и са децом, породица је почињала славље.

фото: СТ/Н. МАНДИЋ / Србски телеграф

- Увече, то се унапред знало, сваке године одлазили смо у Дом Војске, где смо уз музику дочекивали поноћ и нову годину - прича Боса док показује фотографију са супругом, сином Дарком и ћерком Аном.

Упад у НАТО базу за први орден

фото: СТ/Н. МАНДИЋ

Прво одликовање Младић је зарадио са 24 године. Већ тада је завршио курс безбедности и заједно са осталим обавештајцима отишао је у Грчку и упао у НАТО базу. За то што је урадио добио је први орден за војне заслуге са сребрним мачевима.

Младићева породица остала је у Скопљу до 7. фебруара 1992.

- Тог дана се Југословенска народна армија повукла из Македоније. То је био наш последњи дан у Скопљу. Прешли смо за Београд. Прво у један стан, а потом у ову кућу - каже Босиљка док крши руке спремајући се да ујутру отпутује за Хаг, где ће генералу за којег се нада да је још омиљен међу Србима бити изречена пресуда.

Разбијање шиптарске тврђаве, па прекоманда за Книн

Вест о прекоманди у Книн Ратко је добио током службовања у Приштини.

- Тамо су разоружали Албанце. Постојала је једна тврђава Жир пуна наоружаних Шиптара. Акција је трајала данима. До тада је Ратко увек био насмејан. Шта год се дешавало, он је у кућу и код деце долазио насмејан. То је био први пут да сам га видела озбиљног. Ништа није говорио, али као да је слутио шта ће се тек десити - наводи Младићева супруга.

Ситуација се закувала, а неколико дана касније - 26. јуна 1991, генерал је назвао супругу и рекао:

- Морам нешто да ти кажем. Добио сам прекоманду.

Босиљка признаје да је претрнула у том тренутку:

- Хрватска!

Каже, знала је да ће га послати тамо јер је она рођена код Вировитице.

- Једина мисао која ми је тада пролазила кроз главу била је: "Остани на ногама. Немој да се онесвестиш пред децом."

На питање да ли су Албанци из тврђаве разоружани, не зна одговор:

- Војници су наставили ту акцију. Шта је било на крају, не знам.

Колекција одликовања

Пет година после првог знамења, стигло је ново одликовање. Младић је добио Орден народне армије са сребрном звездом (1975), шест година касније - 1981, "колекцију" је допунио Орденом за војне заслуге са златним мачевима, па 1985. Орден народне армије са златном звездом и 1989. Орден братства и јединства.

Као командант Главног штаба Војске Републике Српске добио је два ордена.

Мики Ракић

Младићева породица није имала појма где се Ратко скрива.

- Мики Ракић ме је једном позвао на разговор. Гледао ме је у очи и рекао да служба зна да ми из породице не знамо где је Ратко. Ипак, то га није спречило да прети да ће ми киднаповати децу. Када су причали са мојом супругом Биљаном сугерисали су јој да се разведе од мене да не би остала без деце. То је било управо оно против чега се Ратко највише борио: да не удари Србин на Србина - прича Дарко.

Каже да је био шокиран оном што су Срби радили.

- Нема ту много шта да се дода. Знате када причате са проститутком, једина тема коју можете да имате јесте цена.

И црнци нас пратили

Под мерама опреза била је и Босиљка, која каже да је 11 година била праћена.

- Мене су у стопу пратили. Ако сам ишла на аутобуску станицу, билу су иза мене. Ако сам са децом отишла на сладолед, седели су поред. Једном су ме чак пратили и када сам била у бањи. Већ сам их препознавала. Смењивали су се, али 11 лица сам добро запамтила. Уђем ја у базне, кад и агенти уђу за мном. Имали су чак и једног црнца који ме је пратио.

Никад није био у касарни у Топчидеру

Младићево име и данас се помиње у случају убиства гардиста. На питање да ли је био у касарни у Топчидеру када су 5. октобра 2004. убијени гардисти Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић, Босиљка одговара:

- То није истина. Ратко никада није био у тој касарни. Ранијих година неки његови официри су одлазили тамо ради набавке опреме и војних послова, али Ратко никада ногом није крочио у ту касарну.

Кафа у земуници

Младићева супруга каже да је прву посету супругу на терену преплакала:

- Ратко је често био на терену. Једном се удесило да сам могла да одем код њега. Стигнем тамо, кад оно имам шта да видим. Он укопан у земуници. Нигде ничега. Испред те земунице само запаљена ватра. Почнем да плачем. Па нисам мислила да тако живи, да је то тако страшно. Он се насмеје и само приупита: "Јеси ли за кафу?"

Војску никада није одвајао од породице

- Неки војник из Хрватске никако није могао да се навикне на такав живот, на касарну. Дођу његови родитељи и пожале се Ратку. Он их заједно са тим војником коме се не сећам имена позове код нас у кућу на ручак. Дружили смо се цело поподне с њима. Момак више није имао никаквих проблема, родитељи су били поносни на сина. Видите фотографију. Сви су уз Ратка насмејани - прича Боса.

Брак са Туркињом

Босиљка тврди да Младић решавао и љубавне јаде својих војника.

- Био је војни лекар у Охриду који је живео у ванбрачној заједници са Туркињом. Имали су дете. Али његови никако нису хтели да пристану да се ожени њоме. Ратку би жао, ту је и дете. Оде код родитеља. И они пристану. Пар се венчао, никада нису имали никаквих проблема.