У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ 10. 12. 2014. ГОДИНЕ "ДАНИ ИВЕ АНДРИЋА И СРПСКЕ ПИСАНЕ РЕЧИ" У ОРГАНИЗАЦИЈИ АКАДЕМИЈЕ " ИВО АНДРИЋ" - БЕОГРАД

 

 А  сад да се вратимо Иви Андрићу, он није био само велики књижевник , он има много следбеника и много утицаја и који поред своје тестаментне Андрићеве задужбине ( која као што се зна врло мало се појављује у јавности и врло мало ради , а има врло добре услове за то ).  Андрић  је био и велики дрзавник , он је у најтежим временима пред Други светски рат покушао да као заменик министра иностраних послова  убеди   Хитлера да не напада нашу земљу и тиме би поштедео милионске жртве, нарочито Срба ( као што знамо само у Јасеновцу убијено је преко седамсто хиљада припадника наше нације, а у једном Пребиловцу , четрдесет хиљада и још  другим јамама , могло би се рећи да је србско страдање изнело стравичну бројку од преко милион уморених душа , о томе Смиљанић  заједно са Крсмановићем пише у веома интригантној и запаженој књизи  која је прошлог месеца објављена , у књизи "Убијање Србије" а вероватно по многима сматра се да ће та књига бити незаобилазна у једном да се тако каже салду, страдања овог народа србског који никакоме није  подизао Аушвице нити јаме безданке , нити Јасеновце ( У једној полемици на немачкој телевизији у емисији коју су гледали преко двадесет милиона ,Смиљанић је упитао гледаоце да ли је Аушвиц подигнут између Мораве и Дрине и да ли постоји поред уходаних научних израза као сто су исламизација, насилно ножем и крвљу довођење других народа, нарочито србског у исламску правовјеру као што је германизација, као што је мађаролизација , као сто је кроатизација , која је уствари нарочито узела маха и сада током Олује , како су Ројтерс и Енглези је назвали офанзиве на србске ненаоружане цивиле , када је протерано из Туђманове Хрватске преко дваста педесет хиљада Срба, а преко две хиљаде убијено. Тада је Стипе Месић  био у штабу Олује и онда је на хрватској телевизији и дневном србском листу Пресс, цитирао себе рецима :-  "Особно сам присуствовао теком Олује када је Туђману реферирало Србска села палимо у три смене ." Замислите сада ви када се недељама и месецима двадесет и четири сата пале србска села, уништавају дакле домови  Срба, њихова имовина ,а истовремено да лажирају четрдесет хиљада Срба из својих станова по целој Хрватској , шездесет и три хиљаде србске имовине хектара је отето, као што су отети и тридесет хиљада фирми власништво Срба. Хрватски писац племенити и храбри Антон Лежаја је објавио обимну књигу са називом Књигоцид у којој је потанко анализирајући ситуацију у скоро свим библиотекама диљем  Хрватске у издавачким књижарама установио непобитну истину трагичну , да је у овој Туђмановој Хрватској до сада уништено три милиона књига, које су на  ћирилици, чији су издавачи из Србије и србски писци . То је флагантни као и она Туђмамона изјава: - Не би било  рата да га Хрватска није жељела (што значи да је Хрватска почела геноцидни рат, то је флагантни пример  геноцида, поред уништавања ,  преко тридесет хиљада домова и горе већ што је наведено , уништавање и србске културе на територији Хрватске. Сведоци смо недавно  да су и ћириличне табле на којима је писало ћирилицом, нека установа, институција и тако , грађани Хрвати  разбијали и остављали су само латиницу , значи Србима је забрањено и њихово писмо тамо . А зашто то није узето у обзир у Стразбуру где се и даље ,  да се врши процес оптужбе  Хрватске против Србије и Срба , да се изврши геноцид над Хрватком сто је чист фалсификат, али истовремено и едва, једва од власти ондашње  Србије измољена контратужба где Србија тужу Хрватску за геноцид , са много јасним и истинитим аргументима. Сада бих да се вратимо на Андрића и његов однос према Немцима. Андрић  је дакле покушавао да не придобије неутралност краљевине Југославије у односу на Хитлере ратове и добио је тај чувени пакт који је 27. марта уз иницијативу енглеске тајне службе и домаћих комуниста срушен и зликовца Хитлера натерало на муњевити рат против Југославије у коме је преко 20 генерала хрватских прешло на немачку страну, са свим дивизијама , са све својом војском и остављена Србија да се сама брани, од моћног и никад до тадатако  наоружаног непријатеља Немачке. То се завршило катастрофом Андрић  је тада у Берлину био заступник србске владе и био је често приман код Хитлера, као и амерички амбасадор јер је Хитлер видео у њима неко упориште односно у њиховим државама. Али  Андрић је видео и сав Хитлеров злочиначки потенцијал. Да би га придобио Хитлер објавио је неколико његових књига на немачком, он је постао популарни писац , а када је без објаве рата напао Југославију, Хитлер је позвао Андрића и рекао му  :- Господине амбасадоре, Ваша Екселенцијо, ево имамо карте колико вам треба за пут у  Швајцарску за и тамо вас чека вила . Андрић  је одговорио : -  Ваша Екселенцијо, тако је ословљавао Хитлера, не могу прихватити ваш  племенити предлог и ви бисте такође, поступили као ја, отишли бисте своме нападнутом народу и разореној својој земљи да тамо поделите сву трагедију с њим . Тако је Андрић показао да је он србски писац , да се  солидарише са Србијом и са Србима , уосталом у целом свом делу он пише екавски, објављује прва дела у Београду на ћирилици , а за време рата се повлачи у тоталну анонимност и завршава два генијална капитална романа " На Дрини ћуприја " и " Травничка хроника" који не објављује у окупираној Србији и Београд . Андрића излажу на првој изложби то је идеја да се  изврши  изложба  непријатеља Трећег Хитлеровог Рајха, требало  је да почне са Паризом, али Хитлер сам то има у роману Радомира Смиљаница о Андрићу роман има наслов "Позориште Београд" . Андрић сам је дакле тамо изложен у попрсју , у природној величини испод кога је написан она немачком а испод је и превод на србском .Човек који је обмануо Фирера, тако је Андрић  био фактички обележен за ликвидацију. У  свом роману "Позориште Београд " Смиљанић описује, како је грађански покрет Отпора , то је био београдски покрет Отпора, најмио фијакер и тајно Андрића скривеног у том фијакеру пребацио у Сокобању, тако да га гестаповци нису могли да нађу и ухапсе и ликвидирају. То је био наш  Иво Андрић  вечито за правду и истину отворен, јер и Срби треба да себе неназивају националистима и патриотама, што су стране речи , него родољуби. А родољубље србско је србско правдољубље. Срби воле правду ! Они неће ништа туђе него само оно што им припада. Ето то је у неку руку моје уводно излагање на овој нашој свечаности  :" Дани Андрића и Србске писане речи " и још нешто је Смиљанић додао, како можемо и сада да верујемо и данашњој немачкој власти када знамо , да је Немачка створена и данашња Немачка такође се клања велика већина Хитлеру тајно, а скоро сви Немци јавно Бизмарк , који је Србима рекао :-  Ми ћемо им само дозволити да имају само очи да би могли да плачу. Ми ћемо наградити наградом за животно дело прво Рашу Попова за сав његов допринос дечијем свету и народу , а управо од деце био је и страдалник пре неки дан, затим ћемо наградити господина Драгана Игњатијевића професора, доктора, који је био истовремено и Министар културе , затим ћемо наградити читав низ људи рецимо Миљурка чувеног песника , онда ћемо обратити пажњу  на оне који треба за животно дело да добију у јануару на нашој великој Светосавској свечаности Академије "Иво Андрић  "а то су : Бранко Опачић за две књиге прозе и три књиге поезије , Дејан Лучић  за све оне своје сјајне књиге , др. Милан Младеновић  затим наш  Генерал Полиције херој  др . Братислав Дикић  који је испевао дивну песму "Заклетва Србске Жандармерије"  и њему ћемо одати признање и још једном низу књижевника наших. Наравно да ће то бити једна свечаност ми очекујемо у Скупштини града у свечаној сали , као што очекујемо да ће нас град као такав најзад примити под своје окриље у свечаној сали Скупштине града уз многе званице и учеснике .

 

 Иначе ова садашња манифестација одржаће се 10. 12. 2014 у Удружењу Књижевника Србије , у легендарној Француској седам  са почетком у 12 сати .

Забележила : Славица Јовановићv