Почетна страница > Новости

Краљев гардиста насмејан прославио стоту

Фото С. Јовичић / Политика/ vostok.rs   | 13.10.2017.

Панто Вранешевић из Шаиноваца, најстарији Златиборац, виталан и бистрог ума, с лакоћом је јуче изгасио пламен свећица на рођенданској торти
Краљев гардиста насмејан прославио стоту


Шаиновци на Златибору – Да сте ми сви здрави и да дочекате моје године”, говорио је гостима окупљеним јуче на свом стотом рођендану Панто Вранешевић из Шаиноваца, најстарији Златиборац. Виталан и бистрог ума, цео век прегазио. Насмејан, с лакоћом је изгасио пламен свећица на рођенданској торти. Ту у породичној кући усред ливада и борова златиборских, окружен пажњом својих потомака, као и кумова Јовановића и сестрића Стојана Удовичића који су дошли да с дедом Пантом обележе његов стоти рођендан. Весело, уз народну песму „из вика” којој се стогодишњак обрадовао, уз богато послужење пршутом, јагњетином, тортом и другим, као да је први а не стоти рођендан.

Живот овог старине је попут садржајне књиге, пун дешавања, рада, умећа и углавном лепих тренутака. Родио се Панто усред Великог рата, 11. октобра 1917, с друге стране Торника, у Доброселици, у породичној задрузи са 16 чељади. Увек је радио и стварао: од ране младости рабаџијао с воловима, терао луч, катран, вуну све до Смедеревске Паланке да их прода или размени за жито, девет дана у једном правцу. Каквог год би се посла прихватио, вешт је у њему био. У селу памте да је одлично правио бурад и качице, био катранџија, ашчија (кувар), пчелар, сточар... Веле и да је срећне руке: овце су му се близниле и тројаниле, једна и четворо ојагњила.

Оженио се Станојлом 1935. године (умрла пре 10 година). С њом је добио кћерку и два сина, од којих сада има петоро унука и девет праунука. Већ су двојица праунука пред женидбом, па Панто очекује да ускоро буде и чукундеда. Добро се сећа да су га пред рат 1938. за војску регрутовали у краљеву гарду.

– Био сам гардиста на Палилули. После се вратио кући на Златибор, а кад је други рат прошао преселио сам се с породицом из Доброселице у Шаиновце. Овде је сада и стара кућа брвнара у којој смо живели, а уз њу и нова зидана кућа – казује стогодишњак који живи са сином Миломиром и снајом Цмиљом.

– Мислим да је мало оваквих кумова као што је мој кум Панто. Чим сам овде дошао и сео, а 30 година сам млађи од њега, он је устао и дворио ме готово сат, из поштовања према куму, без обзира на то што му је 100. Увек је био пажљив према свима, помагао коме је могао, све послове знао, мудрији је и у овим годинама од многих млађих. Свако би оваквог кума пожелео – прича Пантов кум Матија Јовановић и наздравља. А овом слављу се придружио и представник компаније „Златиборац” из Мачката, дарујући пригодан поклон најстаријем Златиборцу.

Стогодишњи Вранешевић никад није био запослен, бавио се пољопривредом, мирно и скромно живео. До пре неку годину лекару није ни одлазио, тек пошто му је вид ослабио оперисао је катаракту. А и у стотој се одлично осећа.

– У свему сам увек био умерен. Јео и пио шта сам стигао, није било бирања, али ни у чему нисам претеривао. А увек сам био вољан да радим. Сада ме у овим годинама срамота од млађих што не могу да им у послу помогнем, макар да чобанишем за овцама. Али шта се може, још могу да прошетам, лепо спавам и једем. Прошле зиме сам ишао у Чајетину, водила ме унука Нада да заменим стару личну карту и извадим нову. Рекли су да мора. Урадио сам то. Казаше ми у чајетинској општини да нема старијег од мене на Златибору – испричао нам је стогодишњак Панто Вранешевић и чашицом ракије наздравио за ступање у свој други век.

Панто Вранешевић,
Политика


Повезане теме: Србија, занимљивости,


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост < Предходна новост Следећа новост >








Остале новости


Остале новости из рубрике »