BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Бранко Ракочевић

Икона Свете Матроне са Стаљиновим ликом

Икона Свете Матроне са Стаљиновим ликом
03.06.2015. год.

На Прохоровском пољу у Белгородској  области,  где  је 12. јула 1943.  г. вођена  једна од највећих тенковских битака у историји и  где јеоподигнут музеј посвећен чувеној Курској бици,   пводом прославе  70.  годишњице Победе над фашизмом,  приређена је  свечана церемонија  доделе књижевне награде „Прохоровско поље“. 

Ово престижно кнњижвно признање  установило је 1999. г. нациоално-конзервативни Савез писаца Русије уз подршку Владе Белогородске  области и Белогородске Староскољске епархије Руске Православне Цркве (РПЦ)

Икона са ликом Јосифа Стаљина-главни догађај


Како пишу руски медији и портали,  главни догађaј приликом доделе нагрaде је  била   икона  са ликом Јосифа Стаљина,  коју је у салу унео  Александр Проханов,  познати руски писац и глвни уредник недељника „Сутра”  (Завтра),   а  затим је  јеромонах са Свете горе  Афиноген  одржао  богослужење посевћно  Стаљиновој икони.  

Проханов  је такође позвао јеромонаха  Афиногена и на   редовни плеум Савеза писаца Русије  који делује од 1991.   г.  након  раскола некад  јединстевне, моћне и утицајне  совјетске књижевничке организације   од које  су настале нацонално-конзервативна  и либерално-демократска  фракција.

Врховни вођа и учитељ,  генералисмус Јосиф Џугашвили је на икони „Пресвете Богородице“   приказан у лику Деве Марије.  Политиколог Алексеј Ворбјев је потврдио меидјима да је икона освештана.

Икону је осликао  рибински иконописац  по наруџби и Изборског клуба  чији је представник Проханов.

Изборски клуб окупља ултра конзервативне присталице  Владимира Путина међу којима су и председник покрета „Антимајдан“   историчатр  Николај Стариков  и бивши  предавача на Московском државном уноверзитету „Ломоносов“  (МГУ)  Александр Дугин.
 
Стаљин као Мојсије


Прохорин сматра да је победа Русије у Великом отаџбинском рату носила  мистични и религиозни  карактер  и да то Стаљина  чини сличним  Мојсију.

„Стаљин је на овој икони представљен као војсковођа победник,  лидер са заставом победе,  док на његовој глави сија  икона Пресвете Богородице. 

Ту икону   не треба схватити  као икону светог Јосифа,  не,   над Стаљиновом главом као и над главом његових сабораца   нема златних ореола,  то је икона Пресвете Богородице.

А она,  та икона,  симболизује   и државу,  победу  Светла над Тамом,  она надкриљује својим покровом ту грандиозну  групу  победника”,  изјавио је Проханов. 

Различита мишљења иконописаца


Иконописци имају разлиичта  мишљења  кад  сликањем обогтворују тако противуречне личности као што је био Јосиф Стаљин. 


У Рибинском одељењу Савеза сликара Русије многи су изјавили  да се никад не би прихватили сличног  посла,  али међу онима познатим ликовним ствараоцима  који нису  чланови сталешког удружења живописца,  има и оних који би  се прихватили сличног посла кад би им био понуђен.

Аутор  иоконе „Пресвете Богродице“ је категорички одбио сваки коментар.

Белогородска епархија одбила  своје  учешће  у  ритуалу


Истовремено  Белгородска митрополија  је одбила  не само да учесвује,  него и да присуствује ритуалу богослужења  на Прохоровском пољу  изјаснивши се против  одређених ликова осликаних  на икони.

Официјелно саопштње на сајту  Епархије

Црква се огалсила офицјелним саопштејем на сајту Епархије:

„Премда је слика урађена иконописним стилом,  ипак,  из више разлога, она  се не може сматрати иконом.

Најпре зато  што ниједан лик  на њој  осликан  није од стране Руске православне  цркве  уврштен у свеце.  

Други разог је што су неки ликови обоготворени на њој били отворени прогонотељи цркве.

Трећи разлог је што јеромонох господина Прохарова   не припада клеру   Белогородске митроплије.”

Икона - својеврсни  манифест и илустација идеје тзв. „грађнке религије“

На сајту  надлежне Митрополије, у званичном саопштењу-документу се даље истиче:

„Слика  коју су  по наруџбини Изборског клуба урадили  уметници из града Рибинска,  представља својеврсни манифест  и илустарцију идеје  тзв. „грађанске религије“ која је у протовуречности са боготвроном религијом и Православном црквом.

Литију за упокојење је вршио „Атонски јеромонах  Афиноген“, (како су га представили,  који је уставри „приручни“  јеромонах господина Прогнова.

Одговор Проханова


Проханов:
И вође које су вршиле  репресије  могу се сматрати „светим“ ако су победили силе које су угрожавале опстанк нације

Са своје  стране,  аутор романа „Дрво у  центру Кабула”  и „Господин Хексоген“Александр Прохановсматра да се  и оне вође које су криве за репресије  свеједно могу сматрати „светима” ако су извојевали победу  у сукобу са мрачним силама  намереним да угрозе постојање нације.


„Отуда се  и Мао Це Тунг,  који је убио многе људе  исто као и Мојсије,   збг кога је страдао велики број  Јевреја могу потенцијлно сматрати веома узвишеним,  малте не светим људима>… <

Тако на пример,  мој књижевни учитељ,  Јуриј Трифонов, чијег је оца  стрељао Стаљин,  који  је пошто му је погубио оца сину  доделио Стаљинову награду.  И Јуриј Валентинович Трифонов је примио  ту нагрду сматрајућои при том да поступа и морално и логично.”

Икона са Стаљионовим ликом пронађена у Никоајевској цркви  у Москви још 2010. 

Jош пре пет година новинари високотиражног руског листа „Московски комсомолац“  (Московский комсомолец,  МК) пронашли су у једној престоничкој цркви  икону са ликом Јосифа Висарионовича Стаљина,  о чему  је тада  писао не само овај лист,  него и други руски медији.



Реч је  о невеликом храму Светог Николе  који се налази  између зграда Руске државне  бибилиотеке. 

Око десет метара од улаза у храм,  виси велика икона Свете Матроне Московске  упоредо са приказима главних момената из живота светице чудотворке.

На једној од тих композиција Матрони Московској  друштво прави нико други него – Јосиф Џугашвили лично!

Ништа се не зна о настанку иконе

О настанку иконе ништа није познато,  а у цркви нису хтели да одају име њеног аутора.

Са своје стране преосвештени  отац Владимир, старешина храмова Централног округа, претпоставља да је храм Светог Николаја добио икону на дар.

Што се пак аутора иконе тиче,  отац Владимир  не искључује могућност да је  ово дело  са Стаљиновим ликом могао  насликати један од иконописаца Покровског манастира  у којему се чувају мошти свете Матроне.

„Очигледно, неко је осликао Стаљина,  а ко би то могао бити,  о томе засад само круже гласине,  и ништа се поуздано не може рећи док се не сазна пуна истина“,   рекао је отац Владимир репортеру МК. 

Легенда да је Стаљин посетио Матрону Московску у новембру 1941.

Распрострањена  је легенда по којој је Јосиф Стаљин посетио Матрону Москвоску 1941.  на почетку  рата.

Управо је тај момемнат и осликан на икони  која виси у храму Светог Николаја.

Руска Православна Црква, (РПЦ), а такође већина свештеника и верника категорички негирају  да је икад Стаљин посетио Матрону,  сматрајући то најобичнијом,  чак и гнусном измишљотином.

И раније је било покушаја канинизације Јосифа Висарионовича

Подсетимо да ово није био  први пут како руски медији откривају покушаје „канонизације“  Јосифа Висарионовича. 

Године 2008.   избио  је скандал око храма Свете кнегиње Олге из Стрељне, (Лењинградска област) где је била нађена икона исте те свете Матроне  Москвске,  а с њом упоредо је у приордној величини био насликан Стаљин.

Икону су на крају склонили, а игуман Јевстафије (Жаков) који је икону истакао,  ражалован је у обичног свештеника.

Он је тада  икону однео кући где је окачио на почасном месту.

Скандал је  је давно заборављен,  а побуњеног игумана се мало ко сада сећа.

Од тада   је у обитавалиште  свештеника - стаљинисте  почело право ходочашће.  Да би видели лик вође, његови обожавтељи су  долазили  и  из иностранства

Оживљено сећање на игумана –стаљинисту,  оца Јестафија (Жакова)

Ипак је репортер „Московског комсомолца“ покушао и успео да оживи сећање на  свештеника стаљинисту оца Јестафја  (Жаркова).

Тако је к оцу Јевстафију у походе дошао један Италијан у знак захвалности Стаљину што је у унверзитетима у СССР-у увео  катедру Римског права,  у том моменту јединствену  у Европи. 

Ходочасник Стаљинове иконе био је иначе,  професор Римског права.

„Ја сам за време Стаљина проживео 12 година,  то је тада била прелепа земља.  Детињство ми је прошло у Иванову,  где сам учио и  школу.  У нашем малом граду се нису дешавала убиства,  а и мањи облици насиља су се догађали врло ретко.

Све девјке су до удаје остајале девице што је врло важно,  јер сматрам да је сваки грђански брак срамота,  уколико није потрђен и црквенм. 

Године 1947.   више није било глади.

Тај период је завршен.   У продавницама су се појавили лепи и укусни  прехамбени артикли.  Мој отац,  професор је као и наш сусед,  шофер ватрогасних кола,   могли су да купује деликатесе …”,  сећа се  рашчињении игуман  Јевстафиј (Жаков).

Остао је и даље побожни стаљиниста,  напустио  је дефинитвно храма Свете Олге  у Стрељни, а све те  неприајтности је доживео због “нестандардне“ иконе.

Добио је ново намештење: настојника храма Рождества светог Јована Претече у тврђави  Орешек у Шлиселбитгу,  рушевини  која се налази у ужансом стању,  нема крова,  а недостаје јој и један зид.

„Никако ћу се ипак снаћи”,  објашњава ражаловани игуман.  “Поставићу  сточич и почећу да служим.  Доделили  су ми и четири помоћника,  и храм покушаћу   да  обновим храм.

Шљисебирг за мене није обично мето. У њему су обесели  брата од стица мога деде који је заједно са  другим завререницима покушао да извршио атентат  на  цара Александра III.

Деди је било име  Александр Иљич Уљанов.

Моја баба Јевдокија Александровна Ардашева припадала је   роду Уљанових  по линији  Александара Бланка.

Можете замислити како су сви Александрови другови одгурнули свештеникову руку пружену за последње целивање. Једино мој предак  то није урадио“,  с поносом истиче рашчињени игуман храма Светог Николаја у Москви, страдао због превелике однаости икони Матрони Московској са ликом великог вође,  отац  Јевстафиј (Жаков).

Од лекара за лепрозне болести постао свештеник

И сама биогафија оца Јевстафија (Жакова) је   необична.  Пре него је постао свештеник, радио је као лекар у   служби хитне помоћи у једом заводу  за лепрозне

Посветио  се цркви кад је схватио да  га је лекарска пракса довела до душевног растројства.

„Престао сам да жалим болеснике” прићао је Жаков и уплашио се. 

Године 1987.  рукопложио га је за свештеника будућин птријарх московски и целе Русије Алексеј II.

Како је настала идеја да се уради икона  са Стаљиновим ликом?

По речима оца  Јевстафија,  до идеје  иконе са Стаљиновим ликон дошао је   након што је видео  вођу у храму Светог  Николаја   у Москви.

После тога је замолио иконописца  Иљка Пивника  да наслика увеличану копију светониколске иконе.  Плаћен му је хонорар у износу од 35 хиљада рубаља прикупљених доборовољним прилозима.

Света Матрона Стаљину: „Нека сви иду из Моксве,  а ти остани овде. Црвени петао ће победити црог петла.”

„Историја о Матрони је необична”,  прича отац  Јевстафиј. 

„Упознао сам се са очевицима тих догађаја. 

Седамдесетих година сам разговарао с  извесном   Анастасијом,  старицом која је дошла у Петербург из Москве. Примила ме је у своје друштво зато што сам био лекар и помагао сам јој: мерио сам јој притиск,  преписивао лекове,  итд. И тако ми је Анасасија једном испричала:

А знаш ли ти да је Стаљин долазио био код иконе Матроне за време рата?”

Испоставило се да је старица некад била у персоналу који је обслуживао  храм.  И видела како   се   једног дана  испред  дома светице  зуставио аутомобил из кога је изашао Стаљин у  пратњи још једног човека. Ушли су у њен дом  и задржали се у разговру с њом око пет минута.



Матрона је рекла генералисимусу:

„Нека сви иду из Москве,  а ти остани овде. Црвени петао ће победити црног петла.”

Те речи и  данас круже Русијом“,  каже отац  Јевстафиј I  и наставља:

„Не разумем због чега  се 2008. г.  подигла онолика бука. Светица је на икони благословила вођу.  Људи због тога треба да се радују.”

Нажалост,  сви људи се нису радовали

Али,  нажалот,  нису се сви људи рдовали.

Нашле су  се неке  старице-активисткиње  које у покренуле кампању против  оца Јевстафија.

Оне су писале жалбе црквеним властима,  медијима,         оптужујући   га за мрачњаштво. 

Треба истаћи да је и  то да је И отац Јевстафиј имао своје  заштинике у високим духовним круговим. 


Зато је и икона још извесно време могла да виси у храму, а онда су је одатле „транспортовали“ код свештеника кући.

Отац Јевстафиј  нема   деце,  премда се у младости често заљубљивао. 

Правда се  да је остао неожењен и без порода „зато што  његовој  мајци није  била по вољи  ниједна снаха у најави”.


Бранко Ракочевић





 

 



 





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Многобројне обавезе, као што је посао, брига о породици, одржавање пријатељстава већини особа одузимају много времена, па они често требају помоћ. Зато су ту ситнице, као што су геџети...

Црвена армија је више од две године покушавала да потисне непријатеља даље од града. То је постало могуће тек након победе у Курској бици и дефинитивне промене тока рата. ...


Генерални директор компаније Даниил Бренерман рекао је да се сада ради на цивилној сертификацији овог авиона

У периоду ренесансе, који је обиловао културним и друштвеним п


Електрични алати су неизоставни део сваке мајсторске радионице, пружајући не само ефикасност, већ и олакшавајући многе радне процесе. Са све већим напретком технологије, постали су све софистициранији и прилагођени...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА