BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Славица Јовановић

Нова књига прича ‘’Досањано небо‘’ аутора Љутомира Рундића из Лознице, уместо рецензије коју реч више, Златомир Грујић, пуковник авијације

Нова књига  прича  ‘’Досањано небо‘’ аутора  Љутомира Рундића из Лознице,  уместо рецензије коју реч више,  Златомир Грујић, пуковник авијације
09.03.2018. год.
Истините приче из летачког и војничког живота летача - навигатора

Читајући тридесетпет кратких прича спакованих у књигу са романтичним насловом „Досањано небо“ и реалистичким поднасловом „Истините приче из летачког и војничког живота летача навигатора“, осетио сам необично задовољство и радост. Коначно, прочитао сам нешто једноставно, али тако лепо и тако уверљиво. Добио сам дојам да сам и сам судионик многих од секвенци које је аутор описао.

Аутор је у књизи, кроз приче, записао фрагменте из свог живота, који предстваљају остварење његових дечачких снова - да „дохвати небо“ - да постане летач. Постао је летач, окусио дражи и искушења летења као професије. У захвалност томе оствареном сну, као животну круну, дарује нам ову збирку прича о себи, о својим крилатим колегам летачима, храбрим „синовима неба“, њиховим догодовштинама, искушењима, радостима и тугама, са радњама лоцираним у миру и рату.

Приче су написане врло читко, питко и лако, свака реч се „гута“ и нестрпљиво тражи следећи ред, следећу страницу. Речју, књига се чита у једном даху. Аутор је чак и сложену, а понекад и рогобатну, терминологију која се користи и свакодневном језику авијатичара, написао тако да се прима разумљиво и лако, и чита без заплитања.

Аутор пише о времену које је проживео као летач навигатор на авиону „Антонов Ан-26“, и то на један специфичан начин. Тако, кроз те једноставне приче, сазнајемо сложеност времена које је протекло у огромним тешкоћама и искушењима, али и о животу и раду једног човека, војног летача, и његових колега. Рундић пише о својим друговима, стављајући и себе, сасвим пристојно, у адекватну позицију, они су у првом плану, они као колектив, а ту је и он, и као појединац, и члан колектива. Познато је, а то се учи, и у општој и у ваздухопловној психологији, да је посада авиона као колектив изузетан пример повезаности, јединства мисли и деловања, међусобног разумевања и праћења у радњама, у покретима и поступцима (тимски рад), међусобног разумевања („читања мисли“), изузетне колегијалности и другарства. То нам Љутомир дочарава на изузетан начин.

Аутор пише о летачкој професији и свим њеним димензијама, али ненаметљиво, не престручно, већ једноставно, дескриптивно, да свако може разумети и схватити, како је управљати том сложеном машином - транспортним војним авионом, како савлађивати искушења и тешкоће на које људи наилазе у томе послу. То чини веома коректно, дајући свакоме члану посаде авиона место и значај који има – пилотима који управљају летелицом, вођи посаде, који је и сам пилот, главни, неприкосновени и за посаду и путнике, други пилот (копилот), навигатор (штурман) који се стара о вођењу летелице по линији пута, радисти одоговорном за радио-везу, авио-механичару надлежном за исправност авиона, мотора и опреме.

Аутор врло јасно, изузетно приамчиво, али и дискретно, на особен начин, пише и о свему ономе, што прати рад посаде једног војног транспортно авиона, и у миру и у рату - врсте и обим задатака, однос путника према њима, однос команде и надређених, ургенције одозго, улазак путника преко реда, грубо нарушавање процедура, ситне преваре оних кији желе да се превезу авионом ( а још џабе). Упркос свему посади је увак у првом плану путник и брига да никог не оставе, да се људи, или терет, превезу од до места одредишта безбедно.

Посебна вредност прича је у описима појединих личности које аутор ословљава њиховим крштеним именима, показујући и доказујући аутентичност, истинитост и веродостојност својих казивања и о људима и о догађајима. Поред својих колега из јединице и чланова посаде, у причама Љутомира Рундића нашле су место и многе друге личности. Тако он оставља трајан запис о авијатичарима који су оставили неизбрисив траг у нашем ваздухопловству – Милоје - Мика Павловић, Љубиша Величковић, Миленко Павловић, Омер Мехић, Љубиша Ђ. Величковић –Тајсон, и други.

Књижевна дела оваковог карактера недостају у стваралачком опусу ваздухопловне тематике. Преовлађују дела у којима се, о ваздухопловству претежно пише фактографски, без улажења у животне теме, личне доживљаје необичне догађаје, природне феномене, и њихово преламање у свести људи, било да се ради о летачима или путницима. Пишући о животу свагдашњем, о људима обичним, непосредним актерима живота, аутор својом књигом обогаћује ваздухопловну библиотеку. Он пружа могућност колегама, који су у ваздухопловству провели век, да се подсете на те узбудљиве, непоновљиве и лепе дане, а оним који нису били у ваздухопловству, да добију представу о животу авијатичара, и да веома уверљиво осете њихов стварни живот кроз питке приче Љутомира Рундића.

Књига завређује највишу оцену. Описане радње су одлично одабране и правилно дозиране. Структура и садржај одговарају у потпуноти захтевима писаног рада спремног за штампу. Књига заслужује да се што пре нађе пред читаоцима.

Аутору препоручујем да настави да сабира своја сећања и на овакав начин да их оставља у трајно културно наслеђе, обогаћујући опус ваздухопловног књижевног стваралаштава.

Златомир Грујић, пуковник авијације


Библиографија:

  1. Љутомир М. Рундић „ НЕ ЗНАМ ШТА МИ БЕШЕ“ 1984. издавач Дом ЈНА - Ниш.
  2. Љутомир М. Рундић „ЛАКУ НОЋ  МОЈА ДАМО“ 1984. Издавач Дом ЈНА - Ниш
  3. Љутомир М.Рундић „ЛАКУ НОЋ МОЈА ДАМО“ 2012. измењено и допуњено издање, издавач Жиравац - Пожега.
  4. Љутомир Рундић “НА ОГЊИШТУ ДУШЕ“ 2014. издавач Удружење књижевника Србије - KД КиМ.
  5. Љутомир Рундић “У ПЛАМЕНУ СРЦА“ 2015. издавач Галаксија - Ниш.
  6. Љутомир Рундић „ДОСАЊАНО НЕБО“ 2018. издавач Клуб писаца „Вуково перо“, Лозница.

Биографија

Љутомир Рундић рођен је 01. јануара 1959. године у селу Врапци /Соколац/, БиХ.

По професији је инструктор навигатор - летач. Живи у Лозници.

Добитник је више награда за свој књижевни рад:

  • Златне медаље“ за најбољу књигу поезије - Удружења србских књижевника Словеније-2017.
  • Специјалне награде манастира Бешенова - 2017.
  • „Златне повеље“ победника 27. међународног фестивала поезије „Панонски галеб“, Суботица - 2016.
  • Прве награде „Клуба уметничких душа“Мркоњић град- 2016.
  • Победник „Песме године“на „Поетској позорници“ Ћуприја - 2015.
  • „Златне повеље“ на конкурсу „Прљача“ Србског књижевног
  • клуба “Вихор“ Дервента - 2015.
  • Победник 7. међународног фестивала поезије „Трагови на песку“-
  • Бечеј 2014.
  • Носилац ванредног признања Поета примус“ културолошког пројекта
  • „Јухорско око“ из Параћина - 2014.
  • Прве награде на „Поетској позорници“ 2014. књижевног клуба „Душан Матић“- Ћуприја.
  • Посебне награде „Милутин Мијајиловић“ књижевног клуба
  • „Запис“ Г.Милановац - 2013.
  • Прве награда радио “Леђент“ Земун -2013.
  • Специјалне награде „Донко Благоев“ на међународном конкурсу
  • „Лирични кругови“ Софија - 2012.
  • Прве награде Клуба уметничких душа Мркоњић град- 2012.
  • Прве награде листа „Панчевац“ -2005. на конкурсу „Буди песник“.
  • Члан је Удружења књижевника Косова и Метохије и Удружења књижевника Србије и има статус књижевника.

Оснивач и председник Клуба писаца „Вуково перо“ из Лознице.

Аутор Љубомир Рундић  искористио је прилику и да се  захвали и пријатељима књиге

ХВАЛА СВИМА КОЈИ ПОМОГОШЕ ДА ОВА КЊИГА УГЛЕДА СВЕТЛОСТ ДАНА И КОЈИ СУ СВОЈОМ НЕСЕБИЧНОШЋУ ПОСТАЛИ ДЕО ОВЕ КЊИГЕ:

  • Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије
  • Кафана „МАЛИША“ Лозница
  • Миланко и Гина Рундић
  • Љупко Рундић
  • Славица Лукић Колб
  • Лела Милетић
  • Вида Раднић Гилардони
  • Радован Дражић
  • Љубо Пено
  • Драган Дињашки
  • Слободан Опачић
  • Мирослав Марковић
  • Милан Читаковић
  • Ђокица Миловановић
  • Весна Симић
  • Петар Петровић
  • Милутин Ђуричић
  • Зоран Симић
  • Забележила :  Славица Јовановић


  • Извор
  • https://www.facebook.com/groups/1952860108274892/permalink/2233832113511022/


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.

Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.


U organizaciji 'Kulturno-obrazovnog centra' u Vranju, u maloj sali Pozorišta 'Bora Stanković' biće održano književno veče, na kome će se čitati odlomci iz rukopisa 'Razgovori sa majkom' književnice Branke...

Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА