BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Славица Јовановић

НОВО ИЗУЗЕТНО ДЕЛО СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ'' Не клечи пред злотвором '' Радомир Смиљанић књижевник

НОВО ИЗУЗЕТНО ДЕЛО СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ''  Не клечи пред злотвором '' Радомир Смиљанић књижевник
07.11.2017. год.

 slavicafinis0 (3).jpg

НОВО ИЗУЗЕТНО ДЕЛО СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ'' Не клечи пред злотвором '' Радомир Смиљанић књижевник

 

 Славица Јовановић књижевница и новинарка и овим својим делом  не клечи пред злотвором ,  већ исказује снажни бунт пред неправдом и насилништвом оних који не престају да насрћу на србски народ . И  у својим предходним књигама : ’’ Алилуја’’, ‘’Косовски црни косови’’ ,’’ Златовез муња’’ ,’’ И уби  дрво човека’’ итд .( Ова књига је вреднована високо и  оцењена да заслужено припада високо признање Академије

‘’ Иво Андрић’’ , као што је уосталом то високо књижевно признање добила и за три своје књиге ).

  То погубно насртање на свој  слободољубиви и правдољубиви народ , књижевница и врсни песник узима такорећи за своју сталну тему. Она се залаже и за српске хероје , као што су Генерал полиције др Братислав Дикић , који је приказан у њеној књизи на корицама,  испред манастира Острог . У својим текстовима истиче да је Генерал Дикић кренуо у манастир , када су га шиптарски зликовци сачекали и покушали да га убију . Песникиња у овој књизи ’’ НЕ КЛЕЧИ ПРЕД ЗЛОТВОРОМ ‘’ упозорава читаоце , ако се којим случајем зову  :- Србислав, Христољуб, Светигор , Крстан , Крстослав , Босиљка , Богослава и слично да не иду у Црну Гору , јер ће бити похапшени због крштених имена .

 

 Тако је пише она Генерал Дикић само кренуо у манастир , као што је то учинио и 1999. године , када су Шиптари покушали да изврше атентат  на њега и тешко га ранили . По  незваничним информацијама  та заседа је била у договору са Црногорцима . И  по овоме се види да је ова књига песникиње и новинарке Славице Јовановић , изузетно драгоцена и заслужује ново  признање  Академије ‘’Иво Андрић ‘’ , признање Ex Ponto - стазе , лица , предели …

 

 Ко прочита и чита дела ове изузетне књижевнице , песникиње и новинарке , биће му јасно зашто је велики француски геније Виктор Иго , написао апел целом свету са насловом :’’ Убијају један народ - Србе ‘’ .

 

Радомир Смиљанић  књижевник

председник Академије ‘’ Иво Андрић ‘’ - Београд

 

5. 11. 2017. године



 

Др Милан Младеновић књижевник  ( Пра Милан од Лужице )

 

ПЕСМЕ УЗВИСИЛИЦЕ ДУШЕ И СНИЗИЛИЦЕ ПАТЊЕ


Неко се роди да кроз њега (поново) певају Земља и Небо. Неко пева да се кроз песму (поново) роде Памћење и Род. Неко постоји да се у Сада улије Вечност и да се кроз Потомке непосустало враћају Преци. На некога се преослони дар за такво певање, и онда он тај терет треба да издржи.

Када се тај проводник србске прошлости у србску долазност и дошлост зове Славица Јов, радосножални стихови бриде од усхита због несмрти свега што је светло, свештено и свет, упркос погубним учинцима привидне надмоћи Злоума над Доброхоти. Језик буја раскошније од биља у пролеће, речи се траже и налазе у одјецима, утркују се, надмећу, али и грле, Звук и Смисао. Родољубље душе песникиње дели са њом читава Природа, вајкадашњи, тешко пребољени злочини над њеним народом догађају се опет, узалудност жртвовања не спречава, међутим, нове подвижнике да се придружују старима и одржавају вечити завет Небескоме Царству:


Источниче и Изворниче, Сунчев усвојениче,

Песме Божурке и Видовданке...


Какав савез Природе, богоприсутности и Повести, каква спрега сећања на Богове и на јуначке подвиге који велики народ издвајају из малих!

Клетву над злочином надгорњава тужбалица, а њу испеванка - побеђена победница Судбине: Узвисилица душе, снизилица патње!

Косово је ту заједнички именитељ Страдања, Жртве и Васкрсења. Њему чак и “лептири исписују име игром вековном”! И опет сви су поново ту - Природа, Небо, Земља, а њиме, Косовом, увек ће и бити:


Еј Косово, ћирилице слово, не ридај пред злотвором

О теби пева шума борова, шума топола и јасенова

И црни гавран и сури орао и бела сова

О теби ће певати поколења нова.


А тако се и Обилићи и Орловићи, Топлице и Косанчићи, сврставају у исту поворку Вечности са Вељком и Синђелићем, Дражом и Калабићем, Тепићем и Дикићем...

Славица Јов додала је гуслама још по коју струну, па се њеним певањем оне са лиром сливају у једно.

Тиме се свако уха које слуша њену песму уверава да ће не само преживети, него и победити, србски род.

И да ће са њиме преживети и Човечанство.


Београд, о св. Мокоши 2017


СЛАВИЦА  ЈОВАНОВИЋ

ЧУВАРКУЋА КОЈА СЕ РАЗБОКОРИЛА  


 

Ово је време када се, по Песникињи, ''вране ките орловим перјем, а орлова крила им не приличе'. И када ''одроди рода-нероди'', шире руке и у лице љубе оне ''који су те, земљо, нахранили костима и скелетима''. Иако, због тога од многих куђена, Песникиња разуме и неистомишљенике, јер и по Богу свако има право на свој избор, а њен избор је да се не одриче њој својственог чојства и јунаштва, које је најчешће у корист њене штете, па себе, такву, од многих невољену, попут Исидоре Секулић и Владислава Петковића Диса од стране Јована Скерлића, али своју и постојану попут ово двоје, поистовећује са чуваркућом, која се, као у песникињиним стиховима ''разбокорила'', која не да себе нашем свеколиком духовном потонућу, и позива и нас да не тонемо, него да сложни, чувамо ''годове родословног дрвета'', ''да поштујете оне што су живот дали за слободу и овај трен мира''. И оне који ће живот дати, кад устреба. Кроз њих, знане нам и незнане, вољене и невољене, схваћене и несхваћене, Славица Јовановић пева и о себи, о својој љубави према родној груди, јер: ''љубав је најважнија од свих религија'' и ''немам куд и немам нигде до ли завичају''. Самим тим, њене песме постају свеопште, космополитске, с поруком: Не дирај ме, не дирам те. Ти имаш свој завичај и 'цветове честославице'', имам и ја''. Са теретом свога крста на плећима, и свог песничког Усуда, пева Песникиња, свидело нам се или не, и о томе да се не клањамо зурлама и таламбасима, него – фрули! ''Свирале су наша изворишта, светиње и прагови огњишта''. Распевала се фрула Славице Јовановић, не само о рату и ратницима, о нашим вековним сахранама и нарикачама, распевала се и о свадбама, о рађању и крштењу, о славама, лилама, прелима и поселима, о светим местима са иконостасима и звоницима, одакле се шири звон са мирисима тамјана и босиока. Распевала се фрула Песникиње, распевало се њено ''песмодарје'' језиком ''саморастим'', речима које је, попут Момчила Настасијевића, отргла из својих сновохватица. И кроз, некима ''милоуху', некима ''немилоуху'', песму фруле, Славица Јовановић нас опет опомиње да будемо вазда опрезни, у овом ''трену мира'', јер ''зна те крвник у лице пољубити, стављајући маску анђела'', и ови ''бестидници без лица приносе гиљотини и житног свица''...

 

Иван Глишић, књижевник

 

КРШТЕНОГ ТИ  ИМЕНА СРБИНЕ , СРБИСЛАВЕ

 

( Посвећено недужно заточеним Србима у црногорским тамницама,

којима се суди на националној и верској основи , чиме се крше основна људска права и слободе и вређа људско достојанство ) .

 

Крштеног ти имена Србиславе , не иди у Милогорицу ,

тамо у именослову нема имена твог,

а ни ти Христољубе, а ни ти Светигоре ,

Крстане , Христољубе, Христославе,

Богосава и Богославе ,

Братомире и Боговиде , Крстољубе ,

тамо су наша браћа Србислави у тамници ,

због крштеног имена свог …

Чујеш ли  вапај жртвеног  јагњета ,

рода рођеног .

Од Тамничара , НАТО послушника ,

одавно је руке дигао и Бог .

Тамничари су Православља крвожедни ,

мастилом погане крви би да  покатоличе ,

српске корене , насилно прекрштавају ,

оно што су Крстом преци Закрстили ,

у друго рухо да преобуку и преобличе

и не виде на страшила за птице да личе ,

да попримају Сотоне одличје

и том срамотом на свом (не)образу

још се и диче …

 

Ударили на несавитљиве , часне , непокорене .

жртвену јагњад растргле би зубима , звери од тамничара ,

само да их виде поробљене и главе оборене ….

И пред зидом смрти , пред нишаном авети постројене .

А први признаше Независно Косово

и да ти казујем у ‘’перо’’ ил диктафон свеједно ,

казивања иду с колена на колено ,

а ови би најрадије Србима држали опело .

Забранили да одјекује Звоно Светосавске цркве ,

протерали ћирилицу , Његоша и Светог Саву из уџбеника ,

Православне свештенике стрпали би у букагије ,

Принцип је за њих терориста . а Срби звери геноцидне …

Санџак би за аутономију , Немањићи су њима окупатори ,

али зато славе Велику Албанију ,

искупили око себе сродну братију ,

пљују Цркву Српску и Бога и мантију .

Не остављају на миру ни вековну хартију ,

прекрајају мапе Западњачке слуге ,

марионете и дворске луде ….

У тамницу бацају Православне  Србе

и суде им без оптужнице ,

на доживотну робију хоће да осуде ,

у Србима виде терористе и нељуде ,

а у Тачију и Рами доброћуде .

Улице им носе шиптарска имена ,

Србијанска одавно су забрањена ,

И све оне који се усуде да чувају Србију

од те НАТО  куге , ожигошу , затру ,

на смрт га осуде …

Из њихових очију  Ватикан  сукља

и њихова папинско- кардиналска Дукља …

Зар мислиш да ће смети иког да погледају у лице ,

очи у очи ил крадомице ,

злотвори који заточеницима невиним ,

неонско светло упере у лице ,

те змије подмуклице ,

гује у недрима Србије .

Ујела те џукела коју си мајко Србијо , нахранила.

Климоглавци Западу, рукољуби Ватикану ,

скутољуби Анатеми .

Усуди се Србине, Србиславе на раскршћу векова ,

подигни глас ,

против Главног Анестезиолога , успављавача Срба ,

који еутаназијом прекраћују родословља век ,

нисмо ми лак плен , ми смо крупан залогај

и бићемо кост у грлу поваздан ,

не дај да зид ћутања , невино оклеветане ,

у ланце и катанце зароби, отргни се, ослободи .

Ослободи браћу из канџи ‘’небраће ‘’

чуј вапај србских великомученика ,

јецај и плач ,

њихово тамновање , жртвовање је рогатом ,

неуништива вековна огњишта ,

хоће да отргне поробљивач .

Проговори Србине , не дозволи да победи Тамничар ,

окупаторска чизма и отимач завичаја …

Осуди Судије Поткупљиве на најстрожу казну

и не дај на веру Православну , непролазну ,

онима због којих у утробама мајки прворотки ,

осиромашеним уранијумом плод злослутише

и у стомаку мајчинском радијацијом убише .

Не дај Србе Србиславе заробљене , заточене ,

због своје религије, због своје вере ,

ко снопље жита покошене ,

уз лажне сведоке и светогрдих сведочења ,

графолог вековни из заветних краснописа- рукописа ,

пронаћи ће траг ,

не потписујте ништа са Трулим Западом ,

рече и Свети Српки Патријарх...

 

Крштеног ти имена, Србине, Србиславе оптужени ,

пре пресуде , они би да си безимени ,

да ти се затру и стопа и праг ,

да буду’’ црногорки кумови ‘’.  што дају имена латина

и крсте децу обредима распопа у цркви Богохулника …

Братољубе, не веруј братоубицама ,

тамо се чују јецаји и крици

и да се нађеш у слепој улици ,

а она носи имена шиптарских терориста ,

који ти спалише манастир , огњиште вековно ,

силоваше ћерку , заклаше мајку ,

растргнуше оца , зар се може опростити убици

и онима којима су почасни грађани - Албанци ,

а једино  Србину место  у тамници ….

Уместо Његоша  славе се Степинци . Први почасни грађанин Милогорице ,

Стипе Месић , познат по’’ савету ‘’,

немојте Србе на врбе  , него Србе на Србе !

 


  • Извор
  • Славица Јовановић


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.

Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.


U organizaciji 'Kulturno-obrazovnog centra' u Vranju, u maloj sali Pozorišta 'Bora Stanković' biće održano književno veče, na kome će se čitati odlomci iz rukopisa 'Razgovori sa majkom' književnice Branke...

Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА