enekretnine.info - vrh
Почетна страница > Новости

Благо ризнице музеја Српске православне цркве

Благо ризнице музеја Српске православне цркве
14.05.2017. год.
Отискивања дрворезне и бакрорезне плоче омогућило је великом броју људи да поседује приказ лика србског владара и светитеља


Манифестација „Музеји Србије десет дана од 10 од 10”, у свом трећем издању и са овогодишњим мотом „Музеј у гостима”, доводи пред панчевачку публику изузетну изложбу „Дрворези и бакрорези музеја Српске православне цркве” Графичка клишеа и листови, постављену у салону Народног музеја Панчево, са времеске линије 17. и 18. века који су некада углавном припадали србским манастирима, највише фрушкогорским, а у избору ове поставке нашле су се представе, од отисака артемиса и икона, док су њен важан део отисци ликова србских владара и грбова. 

„Музеј Српске православне цркве је место у ком се налазе значајни предмети, не само они који се тичу духовности Цркве већ и наше историје. На жалост, многи и не знају да наш музеј чува предмете који су везани за светородну династију Немањића, од плашта Светог кнеза Лазара до повеља цара Душана, рукописних књига и још много тога. Зато је и ово један од начина да шира публика упозна део нашег блага, али и више од тога – ово је и позив да публика види и други део који се чува у самом музеју у Београду”, рекао је Владимир Радовановић, управник Музеја Српске православне цркве.

Он наглашава да је сваки од изложених отисака дрвореза и бакрореза оригинал, док читаву збирку у Црквеном музеју чини 11 плоча са 19 представа, од којих је осам двострано. Бакрорезних је сачувано далеко више, чак 28 са 31 отиском, а у том корпусу засебну целину чине оне Христофора Жефаровића и Захарија Орфелина.

Њихова драгоценост, чуло се овом приликом, огледа се и у чињеници да су ови отисци улазили у куће верника током 17. и 18. века. У то време верници су ликове светитеља и наших владара већином могли да виде само на фрескопису и иконопису наших средњовековних цркава и познатих иконописаца. Но, нису могли имати у свом дому икону светитеља којег су славили, а откривањем могућности да се отискују плоче, како дрворезне, тако и бакрорезне, велики број људи добија прилику да поседује приказ неког пејзажа, лик србског владара или светитеља.

„То није било важно само за веру, већ и за очување националне свести. Људи овога краја, можда и најбоље знају како је тешко било у времену аустроугарске власти сачувати како националну тако и духовну свест, а свакако да су ове графике имале значајну улогу у томе”, додаје…

Отисци дрворезних клишеа направљени су 1998. године поводом 800 година манастира Хиландара, а следеће поводом четири и по деценије поставке Црквеног музеја у згради Патријаршије и 780 година самосталности Српске цркве отиснути су листови са бакрорезних плоча Христофора Жефаровића. Наредне 2000., поводом два миленијума хришћанства, као и 215 година од смрти Захарија Стефановића Орфелина умножени су листови са његових бакрорезних плоча, а преостали су штампани 2001., чиме је за четири године завршено умножавање графике из зирке Црквеног музеја. Сваке, године, по завршетку отискивања једне од градичких целина приређена је и изложба у галерији „Глас” у Београду. Од сваке плоче отиснуто је седам нумерисаних листова, односно комплетирано је седам мапа графике из фонда музеја Српске православне цркве.

Олег Јанковић,
Политика



  • Извор
  • Христофор Жефаровић: Свети Теодор Стратилат и Свети Теодор Тирон (Фото Музеј Српске православне цркве)/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Међународни филмски фестивал Фест, 46. по реду, почиње данас, а до 4. марта на њему ће бићи приказано 116 филмова у 12 биоскопских сала широм Београда. Фест ће угостити више...


У Градској Библиотеци у Љигу, 22. фебруара 2018 . године у 19 h одржано је Гусларско вече. Учествовали су: Вукан Ђука, Драган Анђић, Вукомир Шћекић, Тодор Остојић. Програм водио: Љутомир...

Роман „Зов карауле“ Ненада Милкића заснован је на истинитим догађајима испричаним од стране преживелих хероја, и настао је у знак сећања на оне који се са Кошара нису вратили...


Роман „Стазе пораза“ је четврти и последњи наставак романа „Чопор“ и приче о Јединици за специјалне операције (ЈСО), у народу познатије као „Црвене беретке“

Председник Србије Александар Вучић и министар спољних послова Сергеј Лавров сутра ће присуствовати презентацији мозаика централне куполе Храма Светог Саве на Врачару, једног од највећих пројеката мозаичког украшавања у...


"Пост је одрицање од мрсне хране, злих помисли, лоших сећања". То је једна јако лоша дефиниција поста.


Остале новости из рубрике »