BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Декларација о ћирилици

Декларација о ћирилици
09.03.2017. год.
Непоштовање ћирилице је непоштовање себе, својих предака и своје традиције


Како су вера, односно духовност, језик и писмо основне карактеристике и начело нације, неопходно је донети обавезујући закон о заштити ћириличног писма – српске ћирилице, која је пред нестајањем.

А непоштовање ћирилице је непоштовање себе, својих предака и своје традиције, која је готово сва ћирилична, порука је са научно-политичког скупа „Говори србски – пиши ћирилицом”, одржаног у суботу, 4. марта, у Требињу, у хотелу „Леотар”.

Скуп је био научно-политички, јер му је циљ био да се уједине политика и струка како би решења у вези са језиком била национално ваљана. Учесници скупа, еминентни србски лингвисти и политичари, усвојили су такозвану Требињску декларацију о ћирилици, коју ће упутити политичким странкама и надлежним државним органима у Републици Србској, Републици Србији и Црној Гори у циљу измене и допуне закона о србском језику и писму. У погледу заштите ћирилице и србскога језика неодложно је следеће: 1. Да политичари и лингвисти усвоје управо направљене Измене и допуне Закона о језику и писму у Републици Србији. 2. Да се у Црној Гори обезбеди Уставом загарантовани статус ћирилице. 3. Да ћирилица код Срба у Републици Србској, као и у Србији, мора имати статус јединог службеног писма, што треба обезбедити доношењем закона о службеној употреби ћирилице у РС. 4. Прва активност у спровођењу службеног статуса ћирилице у целини србског језика мора бити израда заједничког буквара.

На целодневном скупу, после поздравног говора владике захумско-херцеговачког Григорија и градоначелника Требиња Луке Петровића као домаћина, своје радове је изложио 21 учесник.

Академик Слободан Реметић је, говорећи о језику и писму под плаштом струке у служби политике, рекао: „Питање писма и језичке политике у целини интегрални су део опште националне и државне политике. За регулисање статуса писма, у овом случају ћирилице, све запостављенијег амблема србског националног и етничког идентитета и континуитета, неопходан је консензус свих позваних (и прозваних) научних и државних институција на србском језичком простору.” Као пример добре употребе језика и писма навео је лист „Политика” у последње две-три године и позвао све Србе да је следе и крену њеним путем.

Новица Ђурић је рекао да слоган „Кад кажем новине, мислим ’Политика’” треба проширити и додати му: „Кад кажем ’Политика’, мислим ћирилица”.

Проф. др Милош Ковачевић, говорећи о законској заштити ћирилице у Србији и Републици Србској, оценио је да статус ћирилице треба регулисати не у оквиру посебног закона о ћирилици, него закона о језику и писму.

„Статус ћирилице директно је повезан са статусом самог србскога језика, како на законском нивоу, тако и на нивоу образовног система. Уколико законска решења не захвате и образовни систем, службена употреба србског језика и ћирилице остаће мртво слово на папиру, како то најбоље показује садашње стање србског језика и ћирилице у Србији, без обзира на члан 10. Устава Србије, који гласи: ’У Републици Србији у службеној употреби је србски језик и ћириличко писмо’”, рекао је Ковачевић, додавши да је у Србији завршен Нацрт закона о језику и писму, који је већ прошао владине одборе и ускоро треба да уђе у скуштинску процедуру за усвајање.

Проф. др Миланка Бабић је казала да је ћирилица као темељ српске културе у савременом србском језику, „у његовој употреби, у говорној пракси, латинизацијом потиснута на маргину до те мере да се одавно отворило питање њене заштите и очувања”.

„Ћирилица је забрањивана и протеривана већ неколико векова, а нарочито од 19. века, управо зато што је израз србског језика”, рекла је проф. др Јелица Стојановић.

„Заштита наслеђа писаног србском ћирилицом треба да буде дужност и обавеза србских институција, интелектуалаца, науке и политике”, поручила је Стојановићева.

За Градимира Аничића „Политика” је редак пример да „од првог дана до данас негује ћириличко писмо и чува га”.

„Деведесетих година прошлог века, као и данас, ’Политика’ је често нападана за национализам и зато што излази ћирилицом”, додао је он. „Као стуб српске културе, заједно са другим нашим најстаријим институцијама, мета је свих оних који би да униште српску културу и идентитет.”

Проф. др Михаило Шћепановић поручио је са требињског скупа да су за „статус ћирилице у овом времену највише криви Срби, односно они интелектуалци који су, у последњи век и по, одлучивали о месту и улози србског писма као једног од главних обележја србског идентитета”.

Овај значајан скуп организовали су Асоцијација „Ствараоци Републике Српске”, Академија наука и уметности Републике Српске, Србски национални савет Црне Горе, Србско просветно и културно друштво „Просвјета” и Србско удружење „Ћирилица” из Требиња.

У паузи између две сесије, у Музеју Херцеговине, у сусрет јубилеју поводом двестагодишњице штампања првих дела Вука Стефановића Караџића, директорка Ивана Грујић отворила је изложбу о Вуковом животу и раду.

Новица Ђурић,
Политика



  • Извор
  • Илустрација Драган Стојановић/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.

Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.


U organizaciji 'Kulturno-obrazovnog centra' u Vranju, u maloj sali Pozorišta 'Bora Stanković' biće održano književno veče, na kome će se čitati odlomci iz rukopisa 'Razgovori sa majkom' književnice Branke...

Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА