Sredinom prošle godine, ukupna količina podataka dostupnih na Internetu procenjena je na 175 zetabajta, a jedan zetabajt je čak trilion gigabajta informacija. Ovome je doprineo trend 'video first' - video na prvom mestu, koji je popularan poslednjih desetak godina.
Koliko je, zapravo, ovo mnoštvo podataka, pokazuje i istraživanje američkih naučnika sa Kalifornijskog Univerziteta, koje procenjuje da je količina informacija u svim knjigama ikada napisanim negde 'samo' oko 2 petabajta. To internet postavlja na daleko prvo mesto kao najveći izvor informacija u celokupnoj ljudskoj istoriji. Zapravo, današnji ljudi žive u 'pravom informatičkom dobu', budući da je internet (u nekom od svojih oblika) dostupan i u najudaljenijim krajevima planete. To će se u narednoj deceniji takođe drastično promeniti i unaprediti, budući da kompanije poput 'Space X', kao i niz drugih, rade na velikim mrežama satelita koje će omogućiti brzi pristup internetu na bilo kojoj tački na Zemlji.
Ipak, ovolika količina podataka nije direktno dostupna sa naših računara ili smartfona, budući da Google i drugi web pretraživači jednostavno ne prikupljaju linkove ka svim web sajtovima. Takođe, Google ne prikuplja ni informacije sa društvenih mreža poput Facebooka, te sa 'pay wall' sajtova (sajtovi na kojima se plaća pristup). Takođe, većina korisnika interneta ne zna ni da je 'World Wide Web' (sajtovi i društvene mreže) tek samo oko 10 odsto interneta. Ostalih 90 odsto čine tzv. 'Duboki internet' (Deep Web) - različite baze podataka, serveri i sistemi za prenos podataka, te 'Dark Web' (Mračni Internet), kome se može pristupiti samo uz pomoć specijalnih pretraživača, kao što je 'TOR'.
Nikola Tasić, IT stručnjak i programer, kaže da današnji korisnici i ne znaju koliko su moćni njihovi uređaji:
"Danas za par stotina eura možete kupiti smartfon koji ima procesor sa osam jezgara, gigabajtima radne memorije i stotinama gigabajta prostora za skladištenje podataka. Ovakav kompjuter bi pre samo desetak godina stajao nekoliko hiljada eura. Većina korisnika smartfona, zapravo, koristi tek oko 20-30 odsto mogućnosti svog uređaja. Da li ste znali da vaš smartfon može biti 'virtuelna mašina-kompjuter', na kojoj možete pokretati druge operativne sisteme, te kontrolisati udaljene računare? Vaš smartfon može biti i kompletan muzički studio, uz aplikacije poput BandLab. Sve ovo je bilo u domenu naučne fantastike pre samo deceniju ili dve" objašnjava Tasić.
Novinarka Tatjana Đorđević navodi da je internet promenio i svet medija, kao i samo novinarstvo:
"Digitalizacija nam je omogućila lakši pristup informacijama, kao i što je i podigla ovu profesiju na jedan viši nivo. Međutim, isto tako napravila je i veliki jaz između novinara koji ovoj profesiji pristupaju na jedan profesionalan i temeljan način, i onih koji to ne rade. Isto tako, promenila je i način na koji se publika danas informiše. Čitalac, slušatelj, gledatelj danas ima izbor u moru informacija. Mediji više nemaju tu moć apsolutne manipulacije javnim mnjenjem, barem ne u demokratskim društvima. S druge strane, danas svako veruje u ono što želi da veruje, i slediće one informacije i medije koje odgovaraju njegovim uverenjima. Problem je, međutim, što se često dešava da je formiranje određenih uverenja kod publike zasnovano na neproverenim informacijama i lažnim vestima. Bez interneta i digitalnih tehnologija danas je, zapravo, nemoguće baviti se novinarstvom. Svakako da je još uvek novinar taj koji upravlja digitalnim alatima i koristi ih na način koji mu pogoduje, i olakšava mu posao. Strahovi da će veštačka inteligencija zameniti novinare u ovom trenutku nisu realni. Promeniće način na koji novinari rade i dolaze do informacija, ali neće ih i zameniti. Novinari koji nemaju problem da se suoče sa izazovima veštačke inteligencije, mogu samo da budu bolji u onome što rade" navodi Đorđević.
Stručnjaci procenjuju i da će Internet postati daleko veći, budući da se u narednim godinama očekuje oko 1.3 milijardi novih korisnika smartfona i kompjutera u zemljama Afrike i Azije, poput Nigerije, Bangladeša, delova Indije, te Indonezije. Ujedinjene nacije i njen 'Global Connectivity' program procenjuju da će do 2030 internet pristup u nekom obliku imati oko 7.5 milijardu ljudi, tj. negde oko 85 odsto čovečanstva, dok će internet velike brzine koristiti preko 5.3 milijardi ljudi. Današnje globalno tržište smartfona se kreće oko 1.4 milijarde uređaja godišnje, a procene su da će do kraja ove decenije ta brojka biti oko 1.7 milijardi novih uređaja godišnje.
Ivan Trajković
.jpg)
