booking.com
Почетна страница > Новости

Прва србска добровољна болничарка

Прва србска добровољна болничарка
23.06.2019. год.
Наталија - Нети Мунк, рођена Тајтачак

У Архиву Јеврејског историјског музеја Савеза јеврејских општина Србије, чија грађа износи близу 1.000 дужних метара, пажњу истраживача наше славне прошлости, Зорана Докића и Јована Маре, привукла је оригинална фотографија болничарке Наталије Мунк која на леђима износи болесника од тифуса из каде. 

Наталија је рођена 1864. године у Београду, у породици београдског занатлије Натана и мајке Ракиле – Регине Тајтачак. Отац ј био продавац  побожним Јеврејима „пастиликос пита“ са месом припремљеним на јеврејски начин. 

Наталија је била интелигентна, али сиромашна и поред жеље да иде у гиманзију то није могла па је остала само са основном школом. Касније је изучила шивење женског белог рубља и тако издржавала своје старе родитеље.Запамтила је србско-турске ратове (1876-1878) и, изгледа, да је то утицало да се определи за добровољачки рад. 

Наталија се удала за кројача Гутмана Мунка, који је имао малу кројачку радњу у улици Вука Караџића, где су код њега шили одела виђенији београдски трговци.


Наталија Мунк као члан Управног одбора Србског савеза добровољаца. Фото: Архив Јеврејскког историјског музеја
Наталија је родила седмеро деце: Регину, Натана, Мошу, сина непознатог имена, Жанку, Сару и Бебу. Иако сиромашни са пуном кућом деце, највише Наталијином заслугом, кћери су удате, а синови завршили најмање трговачку академију.

Синови, кћери, унуци, зетови и снаје си ликвидирани од фашиста 1941. године. Живот су спасли син др Моша Мунк, резервни потпуковник санитетске службе, и син Филип – Ланци, виши правни референт у државном савету. Оба преживела сина живела су и умрла у Израелу.

Као двадесетогодипља девојка јавила се као добровољна бочничарка у Београду за време србско-бугарског рата 1885. године и тако  постала прва србска добровољна болничарка. У болници у Доњем Граду, у згради Прве мушке гимназије, неговала је рањенике и болеснике, па је убрзо постала главна надзорница.

У Балканским ратовима 1912-1913. године у Четрнаестој резервној болници неговала је оболеле од тифуса и колере. И сама је оболела од тифуса. Чим је прездравила почела је са прикупљањем ратног санитетског материјала и наставила рад добровољне болничарке,.

Године 1914. поново се разболела од тифуса, али се није предала. Преживела је и трбушни и пегави тифус, који је десетковао српску војску. Већ идуће године, у време повлачења српске војске, Наталија је без ичије помоћи, сама прикупила средства и организовала у Крушевцу војну болницу. У тој болници је покушала да се задржи  до повратка српске војске. Због присмотре и анонимних дојава привођена је и затварана с оптужбом да лећи српске четнике.

Наталија износи на леђима болесника од тифуса из каде, слика која симболизује све напоре које су болничарке улагале у борби за живот болесних и рањених, а њихов симбол је њихов предводник Наталија Мунк.  Фото: Архив Јеврејског историјског музеја).

Одликована је Орденом Карађорђеве Звезде са мачевима, Златном и сребрном Медаљом краљице Наталије, два пута Орденом Светог Саве, Споменицом рата 1885, Споменицом на рат 1912, Споменицом на рат 1913, Споменицом рата за ослобођење и уједињење (1914—1918) и Крстом милосрђа.

И по завршетку Великог рата Наталија је била активан члна србског друштва. Била је активан члан Управног одбора Савеза  добровољаца, Управног одбора Јеврејског женског друштва и србског Црвеног крста. У свим друштвима радила је неуморно све до дана кад је пала у постељу. Захваљујући свом раду, Наталија је без претходне најаве била примана код старог краља Петра Првог.

Умрла је 8. априла 1924. године, а поводом њене смрти „Политика“ је објавила: „... данас ( у десет часова( Наталија Мунк мирно ће лећи у топлу груду оне земље коју је она, не само она, искрено љубила, већ којој се у пуној мери одужила.. Када је 8. априла 1924. године заклопила своје уморне очи, до њене вечне куће у Парцели палих ратника, испратили су је многобројни преживели ратници које је она сестрински лечила... истакли су њено родољубиво пожртвовање, изванредну скромност и све друге врлине које су красиле ову ретко племениту велику жену. Њена сахрана била је свечана, испратили су је војска и грађани на лафету, н посебном јастучету билс су свс њена одликовања,уз присуство члана краљевске породице. Приликом спуштања тела у раку, испаљен је почасни плотун.

Споменик јеврејским ратницима палим за слободу Србије, 1912-1918. године (Сефардско гробље у Београду).

Поводом њене смрти београдске новине су писале: „Ова наша благородна сестра Мојсијеве вере одужила се србском народу као ретко која жена. Она је прва србска добровољна болничарка... Ни часа није мислила на себе. Одболовала је трбушни и пегави тифус, јер је лечила тифусне и колеричне болеснике.“

Нека јој је вечна слава и хвала!

Приредо контраадмирал у пензији Бошко Антић


Литература:
Наталија Мунк, Википедија
Никитовић Мирослав, Нети Мунк прва србска добровољна болничарка,  Политика 8. 9. 1991.

Јовановић Небојша, Преглед историје београдских Јевреја до стицања грађанске равноправности, Зборник. Београд: Савез  јеврејских општина Југославије: Јеврејски историјски музеј 6. 1962.

Нови ОМАНУТ: Прилог жидовској повијести и култури. Година XXI. бр. 4 (124), стр. 5. Загреб.

Priča o strasti - srpska superheroina Natalija Munk | Ko je bio...
https://www.011info.com/ko-je-bio/prica-o-strasti-srpska-superheroina-natalija-munk
Munk Neti - EL MUNDO SEFARAD elmundosefarad.wikidot.com/munk-neti.

Др Давид Тајтачак, Београдски Јевреји и њихова занимања (од краја 19. века до II светског рата), Београд, 1971, стр 27-28 и 133.

 



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Ni to da li ima ili nema realnih uslova za fer izbore nije baš jasno. Spektakularno propao pokušaj dovođenja vlasti i opozicije za isti sto, a od strane NVO...


Пише амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко за "Печат"

      Čitam pre neki dan istraživanje Eurostata po kome čak četvrtina građana EU ne može da priušti odmor ili letovanje. 28% građana EU ne može da priušti ni pet dana...


У јесен 1939. године Јосиф Стаљин је потписао Споразум о ненападању са Хитлеровом Немачком. Тај споразум је садржао и тајни протокол који се тицао поделе Пољске и Балтичких држава....

У Србији се годишње изда на рецепт, тј. на терет средстава Здравственог осигурања, више од 5.3 милиона кутија различитих лекова за смирење.  У пракси то значи да те медикаменте...


Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију


Остале новости из рубрике »
HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА