booking.com
Почетна страница > Новости

Батина је из раја изашла: Зашто је телесно кажњавање још увек допуштено у Русији?

Батина је из раја изашла: Зашто је телесно кажњавање још увек допуштено у Русији?
15.08.2018. год.


Многи одрасли људи у Русији сматрају да имају право да ошамаре своје дете ако се понаша неприхватљиво и да је то сасвим нормална васпитна мера.

„Једном је Жења [Јевгениј Пљушченко] узео каиш и мало га ударио отпозади. И шта је ту страшно? И моји родитељи су мене за казну остављали у мрачној соби и каишем су ме тукли, и држали ме у кућном притвору... И шта ми фали? Зар ја нисам нормална особа?”, 
испичала је Јана Рудковска, жена чувеног руског уметничког клизача Јевгенија Пљушченка у једном свом интервјуу.

Руско друштво се поделило када је Рудковска у априлу изнела поменути став о васпитавању деце. Она је потврдила да је њен петогодишњи син, потенцијална будућа 
звезда уметничког клизања, тачно описао методе васпитавања у интервјуу за медије.

Длан и каиш

Скоро сваки Рус памти како је у детињству бар једном добио батине од родитеља. Има и оних којима је та ситуација остала урезана у сећање за цео живот.

„Мој разум још увек не може да реконструише целу сцену до детаља. Била сам мала када сам се изгубила у центру града. Следеће чега се сећам је уплакано лице моје мајке и каиш у њеним рукама. Она се уплашила да ме је заувек изгубила, а кад ме је нашла јако ме је ударила каишем. Добро се сећам како је моја старија сестра покушала да ме заштити”, прича 30-годишња Јелизавета из Москве која сада васпитава петогодишњег сина.

Батинање дланом или каишем и даље је широко распрострањен метод „завођења реда и дисциплине“. У општеруској анкети из 2017. године 37% испитаника потврђује да су добијали батине од родитеља, а 27% признаје да су кажњавали своју децу батинама.

Каиш као средство телесног кажњавања толико дубоко је укорењен у руској култури да се у свести многих грађана Русије он и даље асоцира са батинањем.

Права одраслих

Одрасли ретко кад говоре о ономе што се дешава у кругу њихове породице. Па ипак, појединци признају да примењују физичку силу у кажњавању и васпитавању своје деце, и да то третирају као нужно зло.

„Мој муж безрезервно одбацује телесно кажњавање као метод само зато што је увек на послу и не троши много времена са дететом. Васпитавање детета је моја једина обавеза, што значи да ја морам постићи одређени резултат. И зато ја, наравно, задржавам право да га у случају потребе изударам уколико његово понашање измакне контроли”, прича 43-годишња Људмила која васпитава осмогодишњу ћерку.

У свести многих грађана Русије „руски начин” васпитавања деце подразумева да се непослушно дете у ретким случајевима може казнити батинама.

„Мој муж сматра да дечак треба да осети физичку снагу и зато се не либи да га понекад ошамари. Ја не делим његово мишљење и могу само снажно да стегнем сину руку како би он знао да сам ја разочарана”, каже Јелизавета.

Њен муж није изузетак. Трећина грађана Русије подржава право родитеља да примењују физичку силу у кажњавању своје деце, наводи се у 
федералној анкети обављеној 2017. године.

Друга страна медаље

Живот у друштву где родитељи могу да изгубе своје родитељско право због онога што многи третирају као „спорадично” и „умерено” батинање, за већину родитеља у Русији постаје прави кошмар. Телевизијске репортаже доприносе стварању представе о томе да су родитељи потпуно беспомоћни пред системом заштите дечијих права у оним земљама где се тај систем примењује много више него у Русији.

Многи Руси су шокирани вестима о монструозним системима социјалне заштите на Западу где један једини васпитни шамар може послужити као основа за почетак званичне провере родитељске компетенције. Родитељи у Русији имају чврсте ставове о томе да ли је нека казна прихватљива или претерана.

„Понекад је сасвим нормално пљеснути дете отпозади. Мене су тукли папучама, каишем и другим предметима, и ништа страшно се није десило. Ја сам жив, здрав и школован. Ја никога не бијем, али пљеснути дете не значи сурово се према њему опходити”, пише корисница Инстаграма Јекатерина у коментарима уз текст (на руском језику) где се говори о праву родитеља да батинама кажњавају своју децу.

Поједини бране уобичајене методе васпитавања. „Западне земље сада преиспитују свој приступ образовању јер се захваљујући постојећем систему појавила генерација одраслих који не преузимају у потпуности одговорност за своје поступке”, каже 50-годишња Олга која предаје у московској високошколској установи. „Децу не треба тући, али треба да постоји неки средњи пут”.

Старе навике, нове методе

Садашњи трендови су прави изазов за укорењене представе типичних руских родитеља. Има много оних који памте како су као деца добијали батине од родитеља, а сада кажу да они искључују сваку, па и најмању могућност примене телесног кажњавања у васпитавању своје деце.

„Никада нисам пипнула моју девојчицу”, каже 40-годишња Јулија која сада има двогодишњу ћерку. „Али, имала сам потпуно другачији приступ васпитавању старијег сина кога сам родила када ми је било 18 година, и он ми је те батине запамтио”.

„Свет се мења па се и ми мењамо. Оно што је тада било прихватљиво данас је неприхватљиво. Данас лако можемо да нађемо литературу у којој се описују алтернативне методе васпитавања”, додаје Јулија.

Поједини млађи родитељи су прихватили нови тренд. „Тата ме је често и много тукао”, прича Људмила и у њеним очима се види туга. „Да ли ме то још увек вређа? Не, све је то прошлост. Ја више нисам дете”.

Никлај Шевченко, Russia beyond



  • Извор
  • фото: © Getty Images / Russia beyond/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Шта би се догодило да је неки основац залепио шамар екселенцији Скоту”


Неумитна судба све више нам проређује и иначе већ јако проређене редове наших хероја из минулих ратова - пише помен свом саборцу, ратном другу Петру М. Мартиновићу, пуковник у...

Битка за Берлин је била последња велика војна операција Другог светског рата у Европи. То је поред Стаљинградске битке био један од највећих окршаја у историји човечанства.


Ako nemate prosečnu platu, pa puta (barem) dva ili tri za jednu četvoročlanu porodicu, verovatno nemate ni tu "potrošačku korpu"

Mислило се да је погинуо, те је Радомир Станојевић, грешком добио споменик 1915. године – још за живота. А овај Драгачевац, свој овоземаљски пут окончао је 24 године касније...


Посада од тридесет чланова (мушкараца и жена) опслужује транспорт 172.000 кубних метара течног гаса танкером у Европу. Тај подухват није дечија игра. У питању су стотине километара пловидбе кроз...


Остале новости из рубрике »
HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Инвестирајте у своју будућност

СЛИКА СЕДМИЦЕ

Одвикавање од пушења
WEB SHOP

ДјЕВОЈКА ДАНА