BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Валериј Чупров - Волим псе

Валериј Чупров - Волим псе
26.03.2017. год.


Волим псе. Но од свих пасмина мени се највише допада њемачки овчар. Нисам једини који сматрају да је то најпаметнија раса.

Дуго сам живио на Камчатки. Остао сам тамо послије одслужења војске. У то вријеме нисам имао стални посао. Радио сам повремене послове. На море нисам више ишао. Занимао сам се риболовом на ријекама Камчатке. Доћи до ријека, разумије се не до свих, но до оних ближих било је врло просто. Сједнеш на аутобус и кренеш.

А ја сам тад имао страни аутомобил. Зато сам себи могао дозволити да пођем и некуда даље. Тамо гдје је било могуће цијелу годину ловити клијена, но зими није било могуће да се дође до тог мјеста због снијега. Ловити га било је зачуђујуће просто. Чак је и рибар почетник могао да се покаже као прави риболовни ас. Зато је и прво рибарење гарантовало успјех. Но мене је привлачило, осим лова на клијена, и нешто друго. Када би у ријеку из океана ишао на мријешћење лосос, то је био прави ризик. А ствар је била, наравно у икри. Од икре лососа се спремао најукуснији кавијар. Припремио бих оброк за цијели дан и штап за пецање са дугачком, дебелом струном и са оловом на крају, а на самој струни двије, па и три масивне удице типа "сидро" на растојању једна од друге. На пецању бих помислио шта  ако ми се удице се закаче за стабло у води. Тада бих скидао џинс панталоне и у купаћим гаћама улазио у воду покушавајући да ослободим удице.

Није ми то увијек успијевало. Но резерву сам увијек имао уза се. А вода је била на само ледена. Да би је исјетио мораш сам у њу да уђеш и тада би искочио из воде као чеп. Она није просто хладила ноге, она би их заледила моментално. А ја сам у том моменту мислио о рибама:

- Што ти је живот! У такву воду још и потомство изводити. Икру оплодити!

Тамо уопште није било безопасно у вези надзора. Долазили су људи у униформи. Ловити лососа у вријеме мријешћења је велики гријех. Могло се за то казнити. Но ја сам имао среће и затечен сам у томе само једном, на другом мјесту, и то не сам већ са једним пријатељем. Тамо смо ловили калифорнијску пастрмку. Ишли смо путем гдје нам је у сусрет наишао џип са риболовном инспекцијом. Но тамо није мање било ни лососа, те сам, као и сви, и ја тако радио. Када бих повукао штап, а на њему била риба, која се закачила за удицу, ако би то био мужјак, ја бих га брзо скидао са удице и бацао поново у ријеку. Ако би била женка тад бих је скидао са удице. Брзо бих јој разрезао стомак и вадио постељицу са икром. Постељицу бих стављао  у кесу, а онда кесу односио неколико метара даље у жбун. Тако је било мање опасно. Ако дође инспекција и виде да тад ловиш рибу неће те погладити по глави. Но ако те виде са икром, тада би било велике непријатности. Но не нађу ли икру покрај тебе, хајде докажи да је она твоја? Зар сам је ја резервисао? Можда ју је неко ту сакрио, а ви то мени приписали? Не, момци, тако не иде. Не, ништа не знам. Ни на шта се не обавезујем.

И тако на сваком рибарењу, са сваком уловљеном женком стављао бих икру в кесу. А у кући сам припремао од ње "петоминутку", специјални, врло мало слани кавијар. Тегле су се такође гомилале у фрижидеру. Како је пријатно било устати ујутро и доручковати кавијар. Али не намазати га на хљеб, него га јести сам великом кашиком. До увече бих био сит од тог кавијара.

Могуће је било пецати и под мостом. Ако дођеш аутобусом. Но ја сам аутомобилом долазио даље. На неколико километара од моста на ријеци. Аутомобил бих остављао покрај пута, мало бих га заокренувши у шуму, покривао га гранама, а онда ишао на обалу са псом. Имао сам своје омиљено мјесто но нисам тамо одмах отишао. Једном сам запазио да тамо рибе често трзају. То мјесто ми се допало. Испрва сам био задовољан. Како је добро што сам ту сасвим сам. А тамо, код моста, је увијек неко.

Касније сам примијетио једног мушкарца. Он је стајао од мене на око педесет метара. Неколико пута смо чак стајали недалеко један од другог. Но нити једном нисмо разговарали. Он је очито, као и ја, долазио аутомобилом. Но наши путеви нису се пресјецали. А тамо, када забациш удицу, моментално набијеш жуљ. Ништа без труда. Зато без рукавица не вриједи пецати. Ја сам обично користио рукавице у којима се ради у башти. Но оне би се брзо подерале и то увијек на истом  мјесту. А ја сам видио на том мушкарцу зелене рукавице. Већ сам имао прилике да видим такве рукавице. Оне су биле предвиђене за рибаре. Израђене од гумираног шаторског платна. У њима су прсти и шака у таквом гумираном материјалу да риба не би исклизнула из руку. Иначе оне нису обавезно зелене боје, видио сам и црвене.  Када сам угледао такве рукавице у њега, одмах сам помислио да и ја такве требам да купим и оне се неће тако брзо подерати као ове које имам, а и рибу са удице ћу моћи лакше да скидам, а најважније је то да ће ми руке бити суве.

Мога пса није било лако хранити. Тада је храна за животиње била скупа и нису је увозили у Совјетски Савез. Сад може да се купи у сваком супермаркету, а тада је могло само у специјалним продавницама. Зато сам се био договорио у једној кухињи у сеоској школи да узимам преосталу храну и тиме хранио свог пса. У њу сам додавао суву храну за псе. Та школа је била удаљена зо километара од града и ишао сам тамо аутомобилом по храну. И увијек је било све нормално са том храном. Но једном када сам пса нахранио увече, он се узнемирио. Извео сам га ван. Очито нешто није било свјеже у тој храни.

Спремао сам се ујутро на пецање. Но увидио сам да је псу још увијек лоше. Повео сам га у шетњу, мислећи да сад не треба ићи у риболов. Тако сам одложио одлазак. И остали смо код куће. Мислио сам да ће то брзо проћи но њему је бивало све горе. Пас је одбијао да прима храну. Очито је задобио тровање крви. И морао сам да га одведем ветеринару.

Више од једне недјеље је прошло прије него што је псу почело да бива боље. И онда сам купио новине. Погледао рубрику са мјесним вијестима. А тамо информација о томе како су организовали хајку и убили медвједа који је напао једног човјека. Прочитао сам да се то десило баш на оном мјесту гдје сам ја ловио рибу. И то онога дана када сам са псом остао код куће. Добро сам запамтио из тог чланка да је била покренута истрага поводом нестанка мушкарца. Тамо су на обали ријеке остали трагови напада мрког медвједа на човјека. Крваво камење. Наравно нико није сумњао да је то био медвјед. Пратили су га по свјежим траговима.

Када сам читао тај чланак помислио сам зашто није звијер растргла тог човјека даље, у шуми. Мало му тамо мјеста било? Њега су убили скоро на самом мјесту гдје се десила трагедија. Била је састављена група искусних ловаца на челу са исљедником из рајонске станице милиције у циљу хајке на  медвједа људождера. И то им није успјело брзо да учине.

Када су распорили стомак медвједу, сумње више није било. У његовом желуцу су били остаци човјека. Оно што је мене више од свега зачудило јесте то да се у желуцу налазила једна од оних зелених, гумираних рукавица. И то читава. Медвјед ју је прогутао цијелу.

Прочитавши чланак одложио сам новине у страну и утонуо у размишљање. Ето какво ждријело има медвјед. Да може рукавицу цијелу да прогута, а да се не угуши. Иначе када се мрки медвјед наједе масних лососа он послије тога гута земљу да би се риба боље сварила у желуцу.

Цијело вече сам мислио о томе како ми је пас, који је био спреман за мене скочити и у ватру и у воду, спасио живот.  Болест његовог стомака. Да се није разболио да смо пошли на обалу ријеке тога дана ништа се не би промијенило. Медвјед би свеједно дошао управо на то мјесто, гдје смо рибарили. У животу је све раније предвиђено судбином. Тешко да би медвјед могао да згроми одмах обојицу. Један би  остао жив. Али који? То само Бог зна.

Више никада нисам ишао на то мјесто да ловим рибу, већ само код моста.

Валериј Чупров,
Превео Жарко Миленић

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

 

 

 



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о...


Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација...

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила


Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне...

Izborna kampanja koja je u svom finišu, manifestuje svoje uticaje na najneverovatnije načine.  


На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА