Владимир Олејник: Украјинцима треба вратити њихова уставна права

Пише: Владимир Олејник, украјински политичар и посланик V, VI, VII сазива Врховне Раде Украјине

У децембру прошле године Дорогомиловски рејонски суд града Москве пресудио је да су украјински догађаји, од новембра 2013. па све до фебруара 2014. године, били државни удар. На тај начин је општепозната ствар, која је досад била само предмет теоријских спорова и тумачења разних страна, добила правни основ. За многе Европљане оно што се тада догодило у Украјини и даље остаје дубоко скривена тајна. Европљанима је тешко да разумеју који значај, за грађане моје земље, има пресуда руског суда. Да бих употпунио слику, понудићу додатна објашњења. Земље чланице Заједнице независних држава (ЗНД) које су 1993. године потписале «Конвенцију о правној помоћи и правним односима у парничним и кривичним поступцима», аутоматски су, без специјалне процедуре, признале пресуду Дорогомиловског суда. Украјински парламент ратификовао је ову Конвенцију и зато пресуда која почиње реченицом «У име Руске Федерације» аутоматски има исту снагу као да је пресуђено «У име Украјине».

Дорогомиловски рејонски суд града Москве одлучио је да је «Револуција достојанства» украјинксих власти (имам у виду садашњи Олимп кијевских власти) била обична узупација власти и незаконита смена председника Украјине Виктора Јануковича. Суд је испитао сведоке међу којима су били свргнути на „евромајдану“ председник Украјине Виктор Јануович, бивши премијер Украјине Николај Азаров и многи други високи функцонери у влади Јануковича. У својству сведока и учесника ових догађаја били су позвани и функционери Европске уније. Међутим, нико се од садашњих украјинских и европских функционера није одазвао судском позиву. Вероватно су се уплашили.

Узгред, суд је и без њих утврдио истину. Прецизним прававним језиком он је осликао конкретну слику и доказао како луткари из САД и Европске уније, чији је интерес да дестабилизују свет помоћу обојених револуција, остварују своје циљеве и не брину о последицама и судбини читавих народа и држава.

Украјинско искуство може да буде веома корисно за европске земље које се налазе у фази евроинтеграција. Имајући у виду да је читав процес насилних «евроинтеграција» довео до трагичних последица у мојој земљи, он може да буде добра лекција као и добар школски приручник на тему «Нико се на овај начин не смете европеизовати!».

Када је Дорогомиловски суд утврдио да је реч о државном удару, он је садашњу украјинску власт назвао нелегитимном. То је основни постулат који ћемо одсад користити као правну чињеницу. Зато и европски политичари морају да знају да имају посла са незаконитим председником Украјине Петром Порошенком као и људима које је он именовао на високе државне функције. У том контексту њихова овлашћења су крајње сумњива.

У политичком смислу за Европљане су ово основне последице државног удара. Међутим, постоје и други моменти које многи нису у стању да сагледају. Кривицу за једнострано и пристрасно извештавање, о догађајима у Украјини, сносе западна средства јаног информисања.

Оно што се пре три године догодило у Украјине пример је како «старија браћа» – САД и европски чиновници – доносе одлуке у односу на друге државе. Док одлучују у ком правцу нека држава треба да иде, они игноришу мишљење руководства и грађана те земље. На крају, у Украјини се друштво поделило на неколико непријатељских табора. Делови териорије који нису желели да живе у условима криминалног режима, одржали су референдум и донели одлуку о самоопредељењу. То је одмах изазвало грађански рат. У рату је већ погинуло неколико хиљада људи, а на стотине хиљада је остало без крова над главом и било принуђено да емигрира. Чим се САД и снажне европске државе умешају у унутрашње послове друге државе одмах креће емиграција која постаје њена визит карта. Примере видимо сваког дана. Довољно је да пажљиво проучите догађаје у Ираку, Египту, Либији и Авганистану. Крвава драма у Сирији одиграва се пред нашим очима. На реду су и други региони, у којима се под заставом демократије, а у суштини због имеријалних интереса САД и Европе, доводе режими по властитом мирису и укусу.

У свим украјинским догађајима из 2013. и 14. године јасно се види како се америчка страна мешала и управљала свим потезима «мирољубивог» евромајдана, што је Дорогомиловски рејонски суд града Москве чињенично доказао. Не треба да подсећамо да су «протестне» баханалије у Украјини биле инициране одмах након одлуке законитог председника Украјине Виктора Јануковича да пажљиво размотри питање понуђених европских интеграција. Евромајдан, који се тих месеци разбуктавао у Кијеву, постао је предмет сталне помоћи стручњака за обојене револуције. Амерички сенатор Џон Мекејн, помоћник америчког државног секретара за питања Европе и Евроазије Викторија Нуланд, шеф представништва Европске уније у Украјини Јан Томбински и многи други политичари испољили су нескривен интерес за догађаје у Украјини, али се истовремено јасно видела њихова жеља да остану једино на позицијама евромајдана о којем су обавезно говорили као о мирољубивом протесту. Западни плитичари су вршили огроман притисак на председника Украјине и шефове безбедносних служби са захтевом да не примењују оружје против «мирних» демонстраната, који су из дана у дан дејствовали све суровије, не мислећи на жртве, уз прелазак на тактику отвореног терора. За то време емисари из западних земаља захтевали су од легалних власти да сва питања решавају на цивилизован начин. Упоредо са тим, огромна новчана средства ишла су на финансирање нереда. Чак се тврди да је у те сврхе потрошено пет милијарди долара. Ни дан данас се не зна ко су били снајперисти који су испровоцирали крвопролиће, ко је заузимао државне институција у Кијеву и великим обласним центрима по читавој Украјини. Независни истраживачи тврде да су у случај снајпериста умешани Американци.

Током евромајдана – читај – државног удара погинуло је мноштво мирних грађана и припадника органа реда који су у складу са Уставом били на стражи закона и правног поретка. Интересантно је да је, 21. фебруара 2014. године, на дан када је потписан «Споразум о регулисању политичке кризе у Украјини» Врховна Рада, под притисом бојовника са евромајдана, практички без расправе донела закон «О забрани истраге и кажњавања лица која су учествовала на мирним догађајима и укидању неких закона Украјине». Бојовници су одмах прешли у офанзиву и оружаним јуришом заузели административна здања у Кијеву. Закон који сам поменуо има велики значај у разумевању онога што се десило у земљи. Тај закон, који је исправније називати Закон о амнестији, ослобађа кривичне одговорности све оне који су извршили кривична дела током евромајдана, почев од 21. новембра 2013. године па све до по фебруара 2014. године. На списку параграфа, на основу којих се учесници тих догађаја ослобађају кривичне одговорности су, например: пљачке, хулиганство, стварање терористичких организација – укупно 80 параграфа. Већина тих параграфа предвиђа кривичну одговорност за извршена кривична дела која се у свакој држави сматрају тешким или посебно тешким кривичним делима. Иницијатори државног удара, који тада нису још у потпуности заузели власт, усвајају овакав закон у коме набрајају све кривичне методе помоћу којих су извршили насилно заузимање власти и тиме са себе скинули сву одговорност. Сам закон посебно истиче да је неопходно уништити све криминалне доказе и забранити прикупљање и чивање доказа везаних за злочине. Да би у потпуности „испоштовали“ слово закона ишли су дотле да су чак посекли дрвеће на Тргу независности на којима су били трагови метака. По тим траговима било би могуће одредити места са којих су дејствовали непознати снајперисти.

Интересантно је да су, након тога, шефови европских држава више пута захтевали истрагу злочина који су се током евромајдана дешавали у Кијеву и читавој земљи. Међутим, њихову жељу није могуће остварити због закона који забрањује такву истрагу. Узгред, у самом закону постоји интересантна напомена која каже да се забрана истраге односи само на оне који су били на страни евромајдана. Док се интереси милиона грађана, припадника органа реда који су стајали на стражи закона и оних који се не слажу са захтевима митингаша, уопште не узимају у обзир. Сви они могу бити позвани на кривичну одговорност. На жалост, и данас се то догађа. Државно тужилаштво наставља да подиже оптужнице против оних који су извршавали своју уставну обавезу и покушавали да спрече нереде.

Суд је доказао да је Врховна Рада тај закон као и све остале законе доносила под притиском мајдановаца. Посланике су пребијали и забрањивали им да напуштају зграду парламента све док потребни закони не би били усвојени. Интересантно је да је, управо тих дана, један од присталица и активни учесник евромајдана Александр Турчинов незаконито преузео функцију вршиоца дужности председника Украјине и потписао низ неуставних докумената. Он је кршио постојећи правни поредак тако што није тражио стручно мишљење Уставног суда када су усвајани незаконити документи који противрече свим правним нормама. Потом су на основу њих одржани ванредни председнички и парламентарни избори. Александар Турчинов је прве документе потписао као вршилац дужности председника док је законити председник Украјине Виктор Јанукович још увек био на власти и у земљи обављао своју дужност. Након тога су незаконито отеране на десетине судија које се нису слагале са кршењем Основног закона земље. На тај начин, нелегитимна власт јачала је још једну, сад већ послушну грану власти – судску.

Дорогомиловски суд града Москве истражио је све ове чињенице и доказао да на власт нису дошли људи који су стајали на тргу Независности, већ они који су урлални са трибине евромајдана и манипулисали жељама људи који су желели да изграде цивилизовану Украјину интегрисану у Европској унији.

И даље остаје отворено питање шта је ова земља добила од европских интеграција. Суд то није истраживао. Међутим, ова тема је уско повезана за свим каснијим догађајима у Украјини. Тим пре, што данас, на примеру Украјине, можемо показати читавом свету до чега су довеле насилне евро интеграције. За три године Украјина се од мање-више стабилне земље претворила у регион са уништеном привредом и сиромашним становништвом. Када је због санкција Русији изгубила њено и тржишта земаља ЗНД, Украјина је покушала да освоји тржиште Европске уније. Међутим, она се, у суштини, претворила у сировинску базу Европе којој нису потребни украјински индустријски производи високих технологија. Европу интересују искључиво сировине у виду шума, руда и јефтине радне снаге. А радна снага је нагнула у Европу зарад боље будућности. Процес миграције људи у потрази за бољим животом у Русију, Пољску и друге земље веома је критичан. Данас се власти Украјине могу поузадти само у девизну помоћ ММФ-а и продају последње имовине у коју улазе и некада напредна високотехнолошка државна предузећа.

Овако изгледа мешање Европске уније и САД-а у унутрашње послове Украјине. Наше искуство треба да буде лекција свим земљама чије се власти могу наћи у сличној ситуацији.

Разумљиво је што у самој Украјини нелегитимна власт не признаје пресуду Дорогомиловског суда. То уопште не чуди. Међутим, основни субјект права у Украјини – народ – може да захтева да се као доказ, у њихове судске предмете, уврсти ова пресуда. Позивајући се на Конвенцију из 1993. године они могу да тврде да су све одлуке власти нелегитимне, што значи да та власт не може да захтева извршење њених потпуно незаконитих одлука. Људи који су назаконито дошли на власт, усвајали су, са аспекта права, нелегалне законе и тако кршили права бирача – грађана земље. Народ им није дао сагласност да изврше државни удар и започну рат, али је зато добио све успутне последице незаконито узете власти.

Исход обојених револуција је увек суморан. Данас су у Украјини на власти чисти нацисти. У Украјини је законом од 21. фебруара 2014. године забрањено да се за разуларени бандитизам позива на одговорност. У земљи влада државни тероризам. Власти отворено тероришу свој народ и претварају га у таоца постојеће ситуације. Он је због сиромаштва заокупљен једино преживљавањем. Ратни услови омогућују да се под контролом држи целокупна ситуација која прети да у сваком моменту прерасте у ратно или ванредно стање. Држава је изгубила контролу над десетинама оружаних формација. То је прави резултат насилних евроинтеграција. Чак и суседи Украјине почињу да осећају последице тако што примају повећан број избеглица. Европа је поред Исламске државе, која је настала мешањем у унутрашње послове источних земаља, добила и терористе из добровољачких батаљона «Торнадо», «Азов» као и све њихове присталице. По земљи се без контроле растура оружје које се појављује и у суседним земљама. Део оружја је већ легализовано у одредима Ал Каиде и Исламске Државе у Сирији и Ираку.

Да ли је Европи потребна таква Украјина? Сумњам. Да ли је земљама које се граниче са Украјином потребан такав сусед? Такође, сумњам. Ради властитог мира Европа коначно треба да призна да Украјину контролише нелегална власт. И да искористи пресуду Дорогомиловског рејонског суда града Москве и иницира процес реализације оног истог споразума о решавању политичке кризе у Украјини који је потписан 21. фебруара 2014. године. Споразум нису потписали само председник Јанукович и опозиција, њега су верификовали и тадашњи министар иностраних послова Немачке Франк Валтер Штајнмајер, министар иностраних послова Републике Пољске Радослав Сикорски и шеф департмана за континенталну Европу министарства иностраних послова Француске Ерик Фурније. Овај документ и дан данас има правну снагу и треба да послужи као мапа пута за превазилажење кризе у Украјини. Шта више, све његове тачке су и данас актуелне – разоружање оружаних формација, истраживање свих злочина током догађаја 2013. и `14. године, ванредни председнички и парламентарни избори.

Међутим, прелиминарно је неопходно да буде укинут Закон о амнестији (тако треба да зовемо закон који сам помињао) који од кривичног гоњења ослобађа отворене злочинце са евромајдана. Само се тако могу обновити уставна права Украјинаца, остварити правда за саму Украјину, мир за Европу, а у првом реду за суседе наше земље. Ово и није тако неостварив задатак. Довољно је да међународна заједница прекине подршку злочиначком режиму у Украјини и заиста подржи праве демократске промене у земљи.

Њузфронт

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут