UNDP, NATO и ЕU преко своје организације разоружавају регион

Малом броју људи је познато да у Србији већ више од деценије послује организација под називом SEESAC, чији назив представља скраћеницу од речи South East Europe Small Arms Control – контрола лаког оружја у југоисточној Европи. Ова организација ради под окриљем UNDP (Програм развоја УН), а тесно сарађује са NATO и ЕУ, чак би се могло рећи, судећи према текстовима са сајта те SEESAC организације, да раде у складу са одлукама и инструкцијама ЕУ и NATO.

Следи интересантан део: Према вестима објављеним 24.12.2016. на сајту SEESAC ( https://www.seesac.org/News-SALW/SEESAC-Completes-Implementing-EU-funded-EUR-5.1-Million-of-Disarmament-and-Arms-Control-Activities-in-SEE/ ) завршен је двогодишњи период имплементације одлуке Савета ЕУ везано за РАЗОРУЖАЊЕ И КОНТРОЛУ ЛАКОГ НАОРУЖАЊА у југоситочној Европи (балканске државе), у који програм је у периоду од 2014-2016. године уложено преко 5 милиона евра! Да весеље буде комплетно, у истој вести је објављено да је донета одлука да се у даље разоружавање у овом региону Балкана у периоду 2017.-2019. уложи додатних 6,1 милион евра!

Ловцима и власницима легалног оружја у Србији су познати неки од резултата ових активности на разоружавању у Србији. Сигурни смо да SEESAC, ЕУ и NATO имају приличан утицај на доношење одлука, закона и правилника у Србији који регулишу набавку, држање и коришћење легалног оружја, укључујући ту и ловачко оружје, па у том контексту верујемо да су и нови Закон о оружју и муницији и пратећи правилници итекако рађени под будним оком и утицајем страних фактора. Накнадне измене, релативна реална релаксација и својеврсно шминкање пратећих правилника су после буре у јавности уз тешке муке неколицине људи (позната је улога др Бранислава Живковића из Жагубице као ловца и ловног функционера, и улога НАОС) некако изгурани и донети, али суштина није промењена – услови за набавку и држање оружја па макар то било и ловачко оружје су остали пооштрени, закомпликовани и скупи, индиректно отежавају или економски скоро онемогућавају солидан број људи да се баве ловом, стрељаштвом или да имају оружје за личну безбедност, а сами прописи као такви врло вероватно задиру и у нека од људских права. То нарочито важи за оно чувено 'дискреционо право' неког државног службеника да својом проценом ограничи или суспендује нечије право на набавку или држање оружја.

Само да напоменемо, за неупућене: шеф делегације Скупштине Србије за сарадњу са NATO је Драган Шормаз, народни посланик и актуелни председник Ловачког савеза Србије, по образовању техничар за радне односе (ваљда?), а по занимању, према сопственим речима, политичар. Како се тај човек понашао приликом доношења Закона о оружју познато је и врапцима (који као ни тетреб нису ловна дивљач).

Шта може у скорој будућности да очекује ловце и власнике лаког оружја у Србији и у ком правцу оав активност иде може да се наслути ако се пажљиво прочита и прегледа садржај садржај сајта организације SEESAC, на www.SEESAC.org чије је седиште у Београду, на Булевару Зорана Ђиндјића. Сајт има верзију и на србском језику, поред енглеског, албанског, македонског... Кога занима, наићи ће на прилично интересантне информације током читања. Има ту и занимљивих имена који тренутно раде у SEESAC, нпр. један бивши помоћник министра правде Србије, па онда један господин који је радио на контроли лаког оружја на Косову од 2008., па извесна госпођа која је пре SEESAC радила за NATO Support Agency, итд... Занимљиво штиво за оне који умеју да логички размишљају и повезују информације.


Слика уз ову вест није случајно постављена - не желимо да нас ловце и власнике легалног оружја у Србији било ко покушава да третира као својевремено Индијанце у чувеној демократији.



Србија лов