booking.com
Почетна страница > Новости

Интервју - Мишел Зубеница

Интервју -  Мишел Зубеница
03.10.2018. год.
Интервју са Мишелом Зубеницом, извршним директором Центра за међународну јавну политику и политичким аналитичарем.

1. Како видите посету и резултате делегације Србије Генералној скупштини УН?

Свака посета и учешће државе у органима Уједињених нација је веома важно за укупну слику једне државе у свету. Србија посебно мора да користи прилике где може себе да представи међународној јавности због отворених политичких проблема које и даље има, а ту пре свега мислим на Косово. Сматрам да је наша делегација била прилично активна што смо могли да видимо кроз бројне сусрете са представницима других земаља.

2. Да ли је решење питања КиМ временски орочено?

Међународна заједница жели што пре да реши питање Косова и Метохије то јест да Београд и Приштина убрзо потпишу споразум који ће односе између две стране дефинисати на дуже стразе. Спомиње се да је крајњи рок за доношење оваквог споразума април следеће године, међутим сматрам да због свих околности није реално да се он до тада реализује.


3. Шта подразумева термин "разграничење" у односима Београда и Приштине?

Он у суштини подразумева формализацију садашњег стања на терену где можемо видети да албанска страна потпуно контролише територију јужно од Ибра док су четири општине на северу Косова још увек дефакто под контролом Србије. Разграничење би довело до поделе територије између Срба и Албанаца на основну етничког принципа тако што би свако задржао територију где има апсолутну већину. Овакво решење косовског проблема предлагао је још први председник СР Југославије Добрица Ћосић када је видео где нас косовски проблем може одвести.

4. Сведоци смо да у Србију долазе инвестиције из Кине, Турске и Арапских земаља. Како то утиче на приступање Србије ЕУ?


Србија је отворена за инвестиције из целог света, у садашњем веку потпуне економске глобализације капитал све мање има национално обележје. Многе чланице ЕУ попут Немачке, Мађарске, Грчке такође имају веома развијену економску сарадњу са тим државама јер су и оне свесне да те инвестиције могу само да помогну привредни развој њихових држава. ЕУ је највећи трговински партнер Кине, тако да та сарадња и нашој земљи може само да користи.

5. Да ли су приватизације великих система попут РТБ Бор и Железаре дугорочно добре за Србију?

Железара и РТБ Бор су били велики губиташи и негативно су утицали на финансијско стање нашег буџета. Зато су њихове приватизације добро дошле јер смо на тај начин спасили ове велике привредне системе од гашења као и велики број радних места. Циљ наше државе треба да буде излазак из социјалистичког модела привреде где је држава управљала предузећима, и прелазак на западни модел капитализма који је показао у пракси да је много бољи како за националну економију и друштво, тако и за саме грађане.

6. Колико је Србија и данас мост, и нека врста посредника између Истока и Запада?

Може се рећи да Србија тренутно то јесте, јер наша земља има веома блиске односе како са ЕУ и Сједињеним Америчким државама, тако и са Русијом, Кином и Турском. Иако је наш стратешки циљ пуноправно чланство у ЕУ, Србија је једина држава у Европи, поред БиХ, која није увела санкције Русији и која је задржава пријатељске односе са њом.

7. Колику улогу медији имају у креирању слике о активностима државе и дешавањима уопште. Да ли је то медијско огледало у неку руку и искривљено?

Медији су веома битни за стање целог друштва и зато је њихов професионализам и квалитет извештавања од немерљивог значаја. Нажалост, у данашњем времену веома је лако манипулисати информацијама и зато се мора, када се прате медији, са великом дозом резерве узимати њихови подаци. Данас има веома мало објективних медија, али зато сваки појединац има право да самостално изабере медиј преко кога ће се информисати.

8. Може ли се у некој даљој будућности формирати "Економска или бизнис СФРЈ", пошто је врло очигледно да земље Балкана морају да заједно раде и тргују?

Сматрам да је то неминовност, земље Западног Балкана су веома мале у односу на велике играче на европској и међународној позорници и зато само заједничким тржиштем могу да конкуришу осталим странама. Одувек смо били упућени једни на друге и зато је велика шанса да управо преко економије уклонимо међусобне баријере и побољшамо квалитет живота свих грађана земаља бивше СФРЈ.

Иван Трајковић




Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије Митрополит волоколамски Иларион дао је интервју за портал на француском језику Ortodoxie.com.


Председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије Митрополит волоколамски Иларион дао је интервју за портал на француском језику Ortodoxie.com.

О екологији, животној средини и процесу придружења ЕУ разговарали смо са господином Иваном Карићем, државним секретаром у Министарству заштите животне средине.


Сједињене Америчке Државе подстичу опасну војну активност код граница Русије у Европи, безбедност Европљана постаје талац такве субверзивне политике, изјавио је у интервјуу за португалски лист „

САД немају за циљ смену режима у Сирији, већ су привржене политичком процесу, изјавио је за „РИА Новости“ и „


Новопостављени командант америчке војне базе Бондстил на Косову Рој Макарег изјавио је за Танјуг, првом датом србским медијима након церемоније п


Остале новости из рубрике »
HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Зимске љепоте

СЛИКА СЕДМИЦЕ

Одвикавање од пушења
WEB SHOP

ДјЕВОЈКА ДАНА