Python
Почетна страница > Новости

"За Диану Будисављевић бисмо потписали, за Степинца не можемо"

07.01.2018. год.


Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да Мешовита комисија, чији је и он био члан, није могла да се сложи о канонизацији кардинала Алојзија Степинца, те да то питање, које у СПЦ-у никада нису доводили под сумњу, припада римском епископу, папи.

Митрополит Амфилохије је подсетио да се комисија састала шест пута и да је један од састанака био у Подгорици.

"Граница која се прави на злочину нема будућност"

Митрополит Амфилохије је у интервјуу за Анадолију рекао да би било најсветије да се помере границе између човечности и нечовечности у нама.

"Морамо их померити. Не смемо на нечовечности, на злочину градити и правити било какве границе. Патријарх Павле је и сам говорио против и велике Србије и мале Србије, ако се гради и на једном злочину. Граница која се прави на злочину она нема будућност. Уосталом ми овде на Балкану колико смо пута мењали и мењамо те границе. Тако, границе овде нису никада биле нека света прича, али битно је да искуство ове трагедије и јучерашње и данашње, да нас упути да имају неке вредности које су важније од граница", навео је митрополит.

Треба, истиче, да нас упути на божје границе међу нама. "То су границе међу браћом и да браћа без обзира на то коју веру исповедају и како богослуже и у којим границама се налазе да схватимо да смо ми призвани да будемо један народ, божији народ", поручио је митрополит Амфилохије.

"Ми смо, у исто време, благодарили садашњем папи Фрањи што је смогао снаге, иако је по веровању Римске цркве незаблудив, непогрешив у одлукама, да је он сматрао за потребно да о томе води дискусију. То му служи на част и ми смо то њему и рекли када смо предали писмо нашега патријарха Иринеја њему као одговор на предлог да Србска православна црква учествује у тим разговорима о канонизацији Степинца", рекао је митрополит у интервјуу за Анадолију.

Истиче да је папа Фрања први од 11. века који је тако нешто учинио.

"И сада му благодаримо, не само ја, него сва наша Црква", наводи митрополит Амфилохије.

Каже да због чињеница нису могли да се сагласе у вези са канонизацијом.

"Нисмо ми могли да је прихватимо, пре свега, јер та канонизација како је она замишљена од оних који су је планирали, у суштини је немогућа. Није у питању личност самога Степинца, него је у питању време у којем је он живео, које је он подржао", каже митрополит, којег Анадолија представља као првог до патријарха Иринеја.

Јасно је, истиче, да је он на неки начин подржао Анту Павелића, једног од главних европских фашиста и нациста.

"Он (Степинац) је подржао и њега (Павелића) и ту државу, ту његову творевину. Ми знамо какви су плодови те државе били. Није Степинац учествовао сам по себи, али је био викар те војске и то је веома значајно да се подвуче. Он је постављао и душебрижнике тој таквој војсци који су се исповедали код њега и којима је давао опрост за оно што су радили или што су сами благословили", упозорава митрополит Амфилохије.

Наводи да је чињеница да је Степинац "једна сложена личност" и да су то и говорили.

Нема, истиче, никакве сумње да је Степинац из једне честите породице из Крашића, од осморо деце колико их је било из другог брака, да је мајка његова изузетно честита и он по свом животу.

Имао је, вели митрополит Амфилохије, човекољубља као личност.

"Међутим, његова канонизација је нека врста сакрализације тог најтрагичнијег периода у историји хрватског народа. Сакрализује се све то. Разумем један број потомака тих усташа код Хрвата, да је то њима веома битно. Само ми смо то њима и говорили – зар је могуће да у том времену између 1941. и 1945. једина личност која заслужује у хрватском народу, католичком је Степинац", навео је.

Истакао је да има толико дивних и честитих људи.

"Ми смо помињали посебно Диану Будисављевић која је спасила 12.000 деце из Млаке и Јасеновца у то време. Она је заслужила. Ми бисмо за њу потписали без даљега да буде канонизована. А за Степинца не можемо. Не што се тиче просто његове личности, него што се тиче тог његовог учешћа и у тим збивањима, најтрагичнијим у историји хрватског народа, који су оставили страшне трагове. Томе сведочи Јадовно и Јасеновац. Мислим да не треба сведока већих и страшнијих од тога", наводи митрополит Амфилохије.

"СПЦ не може да се одрекне Косова"


Митрополит црногорско-приморски Амфилохије каже да Србска православна црква не може да промени своје ставове и одрекне се Косова, јер би се тиме морала одрећи сама себе.

Истакао је да је Пећка патријаршија вековно средиште српске Цркве.

"Ја сам иначе егзарх трона Пећког. Још 1750. та титула је дата црногорском митрополиту Василију Петровићу који је сахрањен у Петрограду. На његовом гробу и сада пише да је митрополит црногорски и егзарх трона Пећког. Тако да Црква, што се тога тиче, не може апсолутно променити став о Косову и нема говора да ће тога бити", наводи митрополит Амфилохије.

Оно што се догодило на Косову, што се догађа и сада, а као што је било и са осталим деловима бивше Југославије, је, каже, једна трагедија.

"Та несрећа је започела поодавно, а нарочито је кренула да се манифестује током италијанске окупације 1941. године, када је било протерано више од 100.000 православних Срба с Косова. Па онда редом то протеривање је ишло", рекао је митрополит.

Каже да се патријарх Павле, који је тамо 34 године био епископ и сваке године је подносио извештај Сабору, с мудрошћу и поштовањем односио према свима и власти која је тада била, али говорио је реално шта се догађа.

"Тамо 700 села, која су била насељена православним, србским живљем, сада нема нити једног уха православног. Не може то имати божијег благослова за било кога. Да не говоримо и о нашој браћи Албанцима који су тамо. Није то ни за њих срећа", тврди митрополит Амфилохије.

Не може се, истиче, на насиљу градити будућност: "Та група људи који су створили ово садашње Косово нису то, нека ми опросте и они и сви други, прави и честити Албанци Косова. Ја знам њих на десетине таквих који су и убијени зато што нису прихватали тај и такав метод и пут стварања своје државе. И сами су угрожени и морално и духовно, као народ, а у исто време то је рађено на злочину с људима, с народом с којима живе вековима, са којима су упућени једни на друге. На тим злочинима градити будућност своје деце није то добро".

РТС, ТАНЈУГ



  • Извор
  • фото: РТЦГ / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Када будемо имали служење војног рока, имаћемо здравију омладину, способније грађане и моћнију војску.


1. Како сте дошли на идеју да покренете Српску Научну Телевизију ? Културно-образовни ТВ канал СНТВ је покренут 2012. године када смо уочили да медији немају интересовања, простора и жеље...

САД спроводе политику неоколонијализма, коју је већ патентирала на Ираку и Либији, и која се заснива на идеологији слабљења законски изабраних власти, изјавио је руски министар одбране Сергеј Шојгу. ...


Драган Васиљковић, за "Новости", из сплитског затвора, док чека одлуку Врховног суда Хрватске: Сведоци су дали веома слабе исказе, ништа није потврђено од онога што је тврдило хрватско тужилаштво...

Иако је проглашена велика победа, ратна слава је многе заобишла у новоствореној Краљевини СХС – борци са Цера и Кајмакчалана брзо су заборављени, а тешка судбина стигла је и...


Председник Сирије Башар Асад је признао да га не дотичу критике на његов рачун, јер код њега „свака кап крви било ког Сиријца изазива много више емоција“.


Остале новости из рубрике »

BTGport.net - у1
Грбови општина Републике Српске.

СЛИКА СЕДМИЦЕ

Одвикавање од пушења
WEB SHOP

ДјЕВОЈКА ДАНА