Почетна страница > Новости

Многима смета што ће Русија увек помагати Србији

Фото: Т. То­до­ро­вић / Политика/ vostok.rs   | 11.11.2017.

У Србско-руском хуманитарном центру у Нишу тренутно има 24 спасиоца, 12 са српске и 12 са руске стране
Многима смета што ће Русија увек помагати Србији


„За кратко време упознао сам у Нишу и Србији велики број добронамерних, дивних, вредних и врло гостопримљивих људи. Одушевљен сам природом, која ми изузетно прија, и задивљен србским специјалитетима. Сада и на основу тога знам која је држава најбогатија у Европи.” Ово је, говорећи о својим првим импресијама о нашој земљи, у интервјуу „Политици”, једном од првих разговора за српске медије, рекао Виктор Павлович Гуљевич, нови кодиректор Србско-руског хуманитарног центра. Искусни професионалац истиче да је по доласку у Ниш доста времена посветио упознавању са тренутним активностима у СРХЦ-у, а посебно плановима за даље деловање припадника овог центра:

– Морао сам да прикупим огроман број информација које су везане за рад центра, а које сам касније и обрадио како би биле донете праве и важне одлуке о нашем даљем функционисању и активностима. Правци деловања СРХЦ-а већ су одређени и први кораци које сам предузео односе се на осавремењивање самог објекта, који је на изузетном положају и који ће ускоро додатно бити опремљен новим средствима за рад, учионицама и полигонима за обуку. Наравно, мора се водити рачуна и о обезбеђивању услова за све активности припадника центра који су из реда високостручних и професионалних кадрова.

Други правац деловања јесу опсежне припреме за оперативно реаговање, јер рад у овом центру не подразумева обична дежурства, као на пример код спасилаца и ватрогасаца, већ максималну спремност за деловање приликом евентуалних ванредних ситуација великих размера, где је неопходно хитно реаговање. А такво оперативно реаговање значи допремање хуманитарне помоћи, спасавање људства и имовине. За све то најважнији је рад са људима и установама, било да је реч о професионалним или добровољним и волонтерским, као и сарадња са Министарством унутрашњих послова Србије, Сектором за ванредне ситуације, Горском и другим службама. Јако је важна интеракција између свих тих служби, не само да би се оне прилагодиле нашем начину реаговања, већ и како би био направљен заједнички систем деловања. Због тога у склопу СРХЦ-а постоји савремен и одлично опремљен Центар за управљање кризним ситуацијама.

Како функционише Центар за управљање кризним ситуацијама?

- Овај центар нам омогућава сталну размену информација са свим службама, али и долазак информација из Националног центра у Москви, одакле нам стижу вести о могућим великим непогодама и прогнозираним и очекиваним ванредним ситуацијама, попут пожара великих размера или катастрофалних поплава, што је основа за правовремено реаговање. Све то омогућава да се ангажује већи број спасилаца из Русије, уз ангажовање авијацијске компоненте. Посебан правац деловања, којем се сада указује посебна пажња, јесте интензивна обука припадника и посебно руководилаца различитих тимова и структура јединица цивилне заштите. Настојимо да се после Другог светског рата урушен систем цивилне одбране поново утемељи и ојача. Зато се пуна пажња посвећује тренажном сегменту обуке, кроз коју пролазе сви, од извиђача и добровољаца до професионалних  спасилаца и ватрогасаца.

Како видите статус центра у Нишу и како гледате на реаговања у свету и полемике у вези са СРХЦ-ом?

- Често се на том плану меша једно схватање са другим. Сви причају како су Руси стигли овде и желе да добију дипломатски статус и олакшице. То је нетачно. Постоји договор између наших држава и дефинише се као имунитет за реаговање у ванредним ситуацијама. На основу постојећих закона користимо исте сигнале и исте таласе током ванредних догађаја, како у Русији, тако и у Србији. А све то подразумева само уклањање свих препрека за допремање хуманитарне помоћи. И значајно је рећи да тај имунитет подразумева ослобађање нас од плаћања пореза на робу и опрему која стиже у Србију за реаговање у ванредним ситуацијама, што омогућава да се на тај начин уштеђен новац улаже у обезбеђивање додатне технике, возила и друге опреме. Питам се где су ту привилегије.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић, који је својевремено са Сергејем Шојгуом потписао уговор о формирању СХРЦ-а у Нишу, недавно се запитао „откуд толико галаме око центра у којем је четворо спасилаца и један пас”. Колико је заиста припадника центра у овом тренутку?

- Када причамо о томе, мислимо искључиво на људе који су у центру и који се професионално баве својим послом. То су људи који се баве обуком и спремни су за реаговање у случају ванредних ситуација мањих размера. Број није велики, а ако дође до непогода већих размера, брзо ће стићи и већи број припадника. То је оно мешање једне ствари са другим.

Ако није проблем, реците нам ипак колико је сада спасилаца у СРХЦ у Нишу.

- То није тајна. Имамо србски и руски део састава у центру, који у овом тренутку чини по 12 људи, односно укупно 24 човека.

Је ли то мало или много?


- Небитно је, можда, колико је припадника у центру. Број није важан, јер ће увек бити довољно оних да прискоче у помоћ у случају евентуалних несрећа и ванредних ситуација. Русија ће увек помагати Србији... А ја сам схватио да то „увек” изгледа привлачи посебну пажњу и многима и највише смета.

Богато спасилачко искуство

Виктор Павлович Гуљевич (64) дошао је на место кодиректора СРХЦ-а у Нишу са места заменика начелника обуке у Бајкалском одреду за претрагу и спасиоце, који је у склопу Министарства за ванредне ситуације (МЧС) Руске Федерације. Половину своје богате каријере провео је, како сам каже, на изучавању снежног покривача и лавина у Бајкалском региону, бавећи се контунираним научним радом у области кроз коју пролази Бајкалско-амурска магистрала, једна од најзначајнијих у Русији, и поред које је, као и у читавом том руском региону, неопходна управо непрестана заштита од временских непогода. Одбранио је докторску дисертацију на тему „Снежни покривач и опасности од лавина”. Дуже од 22 године радио је на бројним одговорним дужностима, од спасиоца до начелника служби, а на место кодиректора СРХЦ-а постављен је одлуком и решењем председника Русије Владимира Путина.

Политика


Повезане теме: Русија, Србија, односи,


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост < Предходна новост Следећа новост >








Остале новости


Остале новости из рубрике »