Почетна страница > Новости

Интервју - Мишел Зубеница

   | 04.08.2017.
Интервју - Мишел Зубеница

1. Зашто увек више критикујемо, а мање предлажемо решења ? Да ли је у Србији “увек крив неко други” ?

То је део менталитета нашег народа, код нас сваки појединац сматра да управо он најбоље зна о свему и да би све много боље урадио иако најчешће врло слабо познаје тематику коју критикује. Нажалост мало појединаца у Србији има осећај одговорности као грађанин те земље, а одговорност подразумева да се поред критике лоших ствари предлажу и решења која би допринела општим интересима целог друштва. Често своје неуспехе оправдавамо кривицом неке друге стране, тако да често и када се говори о лошој ситуацији у нашој држави се оптужују странци, Запад, међународне организације, Русија, иако смо лошем стању у нашој земљи највише допринели ми: својом неодговорношћу, нерадом, незнањем, корупцијом, себичним партикуларним интересима и одсуством осећаја за интересе шире заједнице.

2. Које су, по Вашем мишљењу, три најважније реформе које нас очекују?

Пре свега сматрам да је најпотребнија реформа образовања које је потпуно застарело и неприлагођено времену у којем живимо. У нашем образовању, ђаци и студенти су током целог школовања приморани да напамет уче ствари и информације које можете за секунд да нађете на интернету, врло ретко или уопште не постоји пракса да видимо на делу шта су ти студенти или ученици стварно научили и да ли то своје знање уопште знају да примене. Тако се гуши креативност која је кључна за успех и развој у било ком послу. Поред ових недостака, наше образовање је потпуно неприлагођено тржишту рада, сваке године на факултете се уписује на стотине правника, политиколога, филозофа, који врло тешко проналазе посао али зато имамо велики дефицит што се тиче дипломираних ИТ инжењера а све је више радних места у тој индустрији. Поред реформе образовања, сматрам да је преко потребна реформа здравственог система који се тренутно налази на зачељу Европе, као и државне бирократије која треба да буде више ефикаснија, професионалнија и јефтинија.


3. Председник Александар Вучић је недавно покренуо друштвени дијалог о Косову. Да ли смо као друштво спремни и дорасли једној размени ставова и мишљења на нивоу нације?

Мислим да као друштво још увек нисмо сазрели да на један демократски и цивилизован начин, без увреда, расправљамо о најважнијим темама на такав начин, то се види из свакодневнице, која је препуна најпримитивнијих сукоба у јавном животу. Потребно је да се  о кључним темама за нашу државу као што је статус Косова и Метохије,  чује мишљење што више људи из свих слојева друштва, али да тај дијалог буде конкструктиван и да доведе до националног консензуса, а не да буде деструктиван и да изазове још веће поделе у нашем народу.


4. Да ли је могућ консензус власти и опозиције око кључних националних интереса ?

Нажалост сматрам да није и да је деловањем политичких странака у Србији на набољи начин исказана вишевековна неслога србског народа. Вође политичких партија неретко стављају интерес својих странака испред интереса државе, сујете и ривалства су огромна, тако да остаје веома мало простора за договор власти и опозиције око кључних тема за наш народ. Такође, велике су и идеолошке разлике у политичкој елити када је реч о националним темама, тако да док једни свирају гусле, препричавају народне песме из косовског циклуса и залажу се за, на неки начин, тиху изолацију Србије од света, други сматрају да смо најгори народ, крив за све ратове у 20. веку и да се требамо одрећи нашег идентитета због међународних интеграција. Морамо да схватимо да ништа није црно-бело, и да донесемо јединствени национални програм попут Начертанија из 19-ог века који ће бити званичан документ наше Владе и Народне скупштине, и који ће се спроводити без обзира која политичка опција буде на власти.

5. Колико је Србија далеко - или близу – Европској унији у овом тренутку?

Србија ће морати још много тога  да уради како би дошла пред врата Европске уније. Отварање поглавља иде доста споро, потребно је много тога још урадити у области реформе правосуђа, екологији, области људских права, решавању билатералних проблема са суседним држава а посебно велика препрека ће бити питање Косова. Такође, забрињавајући су  гласови и најаве званичника ЕУ да у блиском периоду неће бити пријема нових чланица.


6. Да ли су млади људи у Србији у довољној мери укључени у јавни живот и доношење одлука?

Млади у Србији су нажалост у великој мери искључени из процеса доношења одлука, а то је зато јер до сада није дошло до смене генерација у јавном животу, поготово у политичкој елити, где видимо једне те исте људе већ 30 година. Глас младих се на сваки начин потискује, саботира се њихов напредак у друштвеној хијерарјији, немају прилику да покажу своје квалитете, што нажалост доводи до одласка великог броја младих људи из Србије. Зато млади требају да се организују и сами изборе за поправљање свог положаја у друштву.



Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост < Предходна новост Следећа новост >








Остале новости


Остале новости из рубрике »