НАТО забринут због све веће „руске пропаганде и дезинформација на Балкану“

Интервју са представником Алијансе задуженим за Западни Балкан Лори Вокером за Дојче веле.

Дојче веле: Утицај Русије на Балкану очигледно је све већи. Како на то реагује НАТО, имајући у виду неизвесност због нове америчке администрације?

Лори Вокер: Балкан видимо као један од региона који су од стратешког значаја за Алијансу, али такође веома пазимо на то да земљама у региону буде омогућено да без притисака доносе сопствене одлуке. Дакле, из тог разлога смо забринути због све веће пропаганде и дезинформација са руске стране. Оно што осећамо као важно са становишта НАТО-а, јесте да се томе супротставимо чињеницама, континуирано и на миран начин. Ми не покушавамо да се такмичимо са Русима у некој врсти пропагандне трке, али се трудимо – па нека чињенице говоре саме за себе.

Наставићемо да подржавамо земље региона и њихове способности да доносе сопствене одлуке, а повећали смо и сарадњу са Европском унијом у погледу подршке тим земљама. Мислим такође да морамо да будемо опрезни и да сагледамо чињенице: понекад се руски утицај у региону преувеличава. Ако узмете на пример Србију и погледате статистику руске трговине са том земљом, видите да тај удео чини око осам одсто од укупне трговине Србије, док је удео ЕУ виши од 60 процената. Те ствари морамо да имамо виду.

Конкретно, каквом се комуникацијом или каквим мерама суочавате са тим растућим феноменом?

То је феномен који постаје све већи, али није сасвим нов. Оно што ми радимо јесте вођење рачуна о томе да шаљемо кохерентне и координиране, стратешке поруке и да будно пратимо шта се дешава у региону. Такође, ми се политички бавимо регионом: генерални секретар НАТО-а недавно је био у Босни и такође посетио Кфор. Уверени смо да дајемо све од себе како би наша порука ту била јасна.

Поменули сте посету генералног секретара Босни и Херцеговини и Косову. Како НАТО види те две земље у својој стратегији безбедности у целини и у региону?

Пре него што одговорим, желео бих да дам мало уопштенију слику о томе како се НАТО односи према региону. Савезници су доследно истицали своју посвећеност региону. Прва ствар коју НАТО ради јесте да подупире безбедност и стабилност у региону, нарочито кроз присуство Кфора на Косову. Али ми такође радимо са свим земљама у региону кроз партнерство и реформе, помажући им да изграде своје капацитете, да једна другу интегришу и да сарађују. Подржавамо чланство у НАТО-у за оне земље које то траже и помажемо им на том путу.

Када погледамо Босну, она жели да постане чланица НАТО-а и има јасне циљеве у вези с тим. Босна је постала извозник безбедности и присутна је већ неко време у Авганистану. Оружане снаге Босне добар су пример за реформе. Када је реч о Косову, НАТО као такав није "у послу признавања". Ми смо неутрални када је реч о статусу Косова. Ми смо ту да на основу резолуције Савета безбедности УН 1244 обезбедимо сигурно и безбедно окружење за све тамошње заједнице. Кфор је уз Косовску полицију и Еулекс трећи чинилац, и ми подржавамо косовске безбедносне снаге у изградњи њихових капацитета, како би оне такође ефикасно играле своју улогу у безбедности и стабилности на Косову.

Али у последње време је порасла нестабилност у БиХ и на Косову, због различитих утицаја, безбедносних питања и провокација. Како реагујете у случајевима као што су, на пример, изградња зида у Митровици или провокације са србским возом?

Оно што је важно јесте да људи остану мирни и ублаже реторику, јер је у интересу свих да заиста раде заједно и на суштинским питањима. Порука коју НАТО стално шаље гласи: ми смо статусно неутрални када је реч о Косову и подржавамо стабилност свих заједница на том подручју. Зид се уклања, а генерални секретар НАТО-а се у Давосу састао са премијером Србије како би разговарао инциденту са возом и изразио нашу забринутост у вези с тим. Потом је био још један састанак у оквиру дијалога Београд–Приштина, који НАТО подржава. Дакле, у суштини, наша порука је да се гледа дугорочно, да се задржи мир, да пораст националистичке реторике није никоме у интересу, иако се овакве ствари дешавају с времена на време, ту и тамо. Али, у суштини, ми смо ту како бисмо имали стабилизујући и умирујући утицај на оно што се дешава у региону.

Политика Србије би једноставно могла овако да се опише: "да" Европској унији и западној интеграцији, али "не" или неутралан однос у вези са интеграцијом у НАТО. Да ли и Србију видите као будућег кандидата за чланство у НАТО-у?

За нас се не ради о чланству, већ о партнерству, јер, као што сам рекао, ми поштујемо жеље различитих земаља. Србија не тражи чланство у НАТО-у и ми не покушавамо да је подстакнемо у том правцу. Ми смо и више него срећни да радимо са Србијом на утемељивању војне неутралности, о којој је одлуку донео њен парламент, баш као што то радимо са многим другим земљама – Аустријом, Финском, Шведском или Ирском. Дакле, ми у ствари имамо добре односе са Србијом, како у погледу практичне сарадње тако и политичком дијалогу, па питање чланства за нас није тема.

А шта је са Црном Гором? Та земља је веома близу уласку у НАТО, али је велики број њених грађана против чланства. Шта предузимате како бисте осигурали подршку за НАТО у тој земљи?

Нисам уверен да је више од половине становништва заиста апсолутно против чланства у НАТО-у. Влада, али и више опозиционих странака, подржавају чланство у НАТО-у. Али ми схватамо да је то и даље тема у јавној дискусији у Црној Гори, и да је било много напора од стране власти и невладиних организација да се људи укључе у ту дискусију. Ми смо били део тога.

Доналд Трамп до сада није успео да пошаље јасне сигнале у погледу будућег проширења НАТО-а у Европи. Да ли мислите да ће се политика проширења наставити?

НАТО остаје посвећен политици отворених врата. То је била једна од најуспешнијих политика Алијансе: од првобитних 12 чланица приликом оснивања 1949. године, порасли смо на 28, а ускоро ће нас, надам се, бити и 29. Радујем се завршетку свих формалности и добродошлици Црне Горе у Алијансу.

Након последњих састанака у Минхену и Бриселу, стиче се утисак да страх у вези са будућношћу НАТО-а полако нестаје и да постоји неки нови консензус о политици Алијансе. Да ли је то тачно?

Било је неких јаких порука о посвећености Сједињених Држава НАТО-у, и то са највишег нивоа. Генерални секретар такође је јасно ставио до знања да ради на питању трошкова и ми у том погледу напредујемо.

НАТО се тиме бави преко својих основних инструмената о којима сам већ говорио: изградњом и јачањем институција и капацитета. У тим областима сарађујемо са свим земљама у региону, обучавамо и обезбеђујемо сигурно складиштење оружја и муниције: током година смо у региону уништили на десетине хиљада комада малог оружја и хиљаде тона муниције, како бисмо били сигурни да то оружје неће бити злоупотребљено. Такође подстичемо сарадњу цивилних и војних власти у региону. Дакле, ми веома много радимо са земљама у региону.

Лори Вокер задужен је за регион Западног Балкана при Одељењу НАТО-а за политичке послове и безбедносну политику.

РТС