Почетна страница > Новости

Интервију начелнице Дивне Аничић за Агенцију ОНАСА

vijesti.RS / www.Mrkonjic-Grad.RS   | 21.10.2017.
Интервију начелнице Дивне Аничић за Агенцију ОНАСА

 ИНТЕРВЈУ СА НАЧЕЛНИЦОМ ОПШТИНЕ МРКОЊИЋ ГРАД ДИВНОМ АНИЧИЋ

        Разговарала: Богдана НИКОЛИЋ      

        САРАЈЕВО, 20. ОКТОБРА (ОНАСА) - Начелница Општине Мркоњић Град Дивна Аничић у интервјуу за Агенцију ОНАСА говори, између осталог, о стању у општини, приоритетним пројектима, развојним потенцијалима, изградњи топлификационог система у Мркоњић Граду, отварању нових радних мјеста, одласку младих, сарадњи са вишим нивоима власти, сарадњи са сусједним општинама....

       ОНАСА: Грађани су Вам и овај пут указали велико повјерење што показује да сте оправдано, већ трећи пут заредом, "прва жена" Мркоњић Града. Шта грађани могу очекивати од Вас до краја Вашег мандата?

        АНИЧИЋ: Грађани могу и даље рачунати на партнерски однос када је у питању управљање локалном заједницом, како би најбоље искористили расположиве ресурсе, привукли нове инвестиције и отворили нова радна мјеста, а самим тиме створили боље услове за живот грађана. Много смо пројеката реализовали у скоро свим областима које су битне за нашу локалну заједницу, али наравно увијек може боље. Трудила сам се да моја обећања грађанима буду реална и остварљива. Сматрам да сам донекле успјела у томе и тако планирам и даље наставити. Моји планови су, као и до сада, усмјерени ка развоју свих сектора битних за нашу локалну заједницу. У области економског развоја, то су пројекти : наставак изградње пословне зоне у Подбрду, затим промовисање развојних  инвестиционих потенцијала општине и развојних инвестиционих пројеката базираних на расположивим ресурсима, настављање пружање подршке дрвопрерађивачима кроз истраживачке пројекте и увођењем нових побољшаних технологија из области дрвопрераде. У области друштвеног развоја планирам наставити улагати у пројекте који унапређују стање у областима образовања, запошљавања, културе, спорта, информисања, здравља, неформалног образовања, који су сфера интересовања младих, као и наставак улагања у различите облике подршке, а то укључује рањиве категорије друштва, као што су старе особе и жене на селима. У области инфраструктуре и даље ћемо наставити улагати у пројекте који ће допринијети побољшању доступности и квалитету јавних услуга у локалној заједници, као што су пројекти у вези са изградњом топлификационог система града, наставак улагања у изградњу и модернизацију путне инфраструктуре, изградњу водовода и друге.

       ОНАСА: Како бисте оцијенили тренутно стање у општини и који су приоритетни пројекти?

        АНИЧИЋ: У области економског развоја један од приоритета је наставак Програма привредног развоја у 2017. години, унапређење амбијента за пословање малих и средњих предузећа и пољопривредних произвођача. У области инфраструктуре је наставак изградње инфраструктуре у пословној зони Подбрдо и активности на припреми техничке документације за изградњу топлификационог система, пројектна документација за изградњу инфраструктуре на Балкану. Морам споменути да је Мркоњић Граду, у 2016. години додијељен међународни сертификат за "Повољно пословно окружење у Југоисточној Европи" (Бусинесс Фриендлy Муниципалитy – БФЦ СЕЕ). Прије нас, овај сертификат  у Републици Србској имали су само  Приједор, Бања Лука и Бијељина и Теслић.

       ОНАСА: Који су највећи развојни потенцијали  Мркоњић Град?

        АНИЧИЋ: Мркоњић Град располаже одређеним природним богатставима, која могу бити солидна развојна основа. Посматрајући укупно стање ресурса општине, нешто више се издвајају шума, пољопривредно земљиште, руде (доломит, бентонит и боксит) и водни ресурси. Сви они заједно, уз ефикаснији начин њиховим управљањем и експлоатацијом, могу бити добра основа за успјешан будући привредни развој. Стога, привреду Мркоњић Град са аспекта усвојене Стратегије развоја општине градова 2014 - 2024. је могуће развијати у неколико области прерађивачке индустрије, и то: металска, дрвопрерада са већим степеном финанлизације, прехрамбена производња  и прерада хране. Веома значајан аспект развоја привреде представља улагање у искориштавање хидропотенцијала општине, односно изградња хидроелектране Бочац 2 која је у току, а наравно и туризам представља значајну сферу у коју се планира улагати.

       ОНАСА: Недавно је у Мркоњић Граду потписан Протокол о сарадњи на Програму "Мулти лоцал-енергетски менаџмент за мале општине". Можете ли нам рећи нешто више о томе?

        АНИЧИЋ: Да, начелници општина Мркоњић Град, Источни Дрвар, Рибник и Петровац потписали су Протокол о сарадњи на Програму "Мулти лоцал-енергетски менаџмент за мале општине". Ријеч је о програму који је дио пројекта енергетске ефикасности у асоцијацијама локалних власти који проводи Савез општина и градова Републике Српске уз подршку ГИЗ-а - њемачког друштва за међународну сарадњу. Овим програмом обезбјеђује се подршка јединицама локалних самоуправа у њиховој изградњи техничких и кадровских капацитета и провођењу активности како би оствариле своје законске обавезе у подручју енергетске ефикасности.

        ОНАСА: У којој фази је пројекат изградње топлификационог система града?

 

        АНИЧИЋ: Изградња топлификационог система је један од приоритетних пројеката у области инфраструктуре у 2017. години, али и у наредној 2018. години, за који смо аплицирали код Амбасаде Републике Чешке и очекујемо резултате до краја текуће године.

        ОНАСА: Најавили сте да ћете снаге усмјерити на запошљавање и отварање нових радних мјеста. На који начин?

        АНИЧИЋ: Свјесни смо чињенице да очување постојећих и стварање нових радних мјеста представља један од најзначајнијих задатака, стога стално радимо на привлачењу и подстицању улагања у нашу општину, као и на стварању амбијента како би се олакшало пословање предузећа и предузетника. Посебно смо поносни што су то препознали страни, али и домаћи инвеститори, као што су нпр. Р-С Силикон, Провуд, Бема и други, који су овдје отворили своја предузећа и запослили више од 500 наших суграђана. Због тога се на подручју града биљежи знатан раст броја запослених у односу на претходни период.

        ОНАСА: У Мркоњић Граду је присутан проблем одласка, не само младих, него цијелих породица? Шта можете урадити о том питању?

        АНИЧИЋ: Проблеми су евидентни и излаз из те ситуације није једноставан, поготово ако се погледа функционисање државе БиХ у којој се све саботира и која из дана у дан иде ка назад. Ми и   немамо велики маневарски простор, али можемо га сами од себе правити одређеним пројекатима. Такођер, желим да напоменем да то није пробелем од јучер, него је проблем још од времена Јосипа Броза Тита. Тада, људи који су живјели у Југолсавији су мислили да најбоље живе, док нпр. многи су видјели живот у Аустрији, Њемачкој и више се овдје нису враћали. Лично знам неке примјере који се и тада нису враћали. У овом времену ја би се базирала на дијаспору, они ће нас разумјети и даће нам добре приједлоге, јер су свјесни у каквој се ситуацији налазимо. Многи наши становници, који су отишли из Мркоњић Града, данас су успјешнији доктори, бизнисмени, спортисти и слично. Хоћу да кажем да градњом чвршћих веза са тим и сличним људима кроз веома кратки период, могли би преокренути производњу у некој области (у чему су они у дијаспори успјешни - Аустирија, Швајцарска, Њемачка и друге). Затим да преко те дијаспоре ступимо у контакт са представницима тих компанија па да запослимо младе и незапослене. Иако смо мањи, мислим да смо једна од геополитички и геостратешких општина која има капацитета. Вјерујем у наш ум и да се овдје преко веза ван земље, тих наших Мркоњићана, може направити велики преокрет и огромне финанцијске ињекције за буџет Општине и за останак младих.

        ОНАСА: Општина Мркоњић Град има добре услове за развој брдско - планинског и сеоског туризма гдје се посебно издваја планина Лисина и језеро Балкана. Користите ли ове потенцијале за развој туризма?

        АНИЧИЋ: Да, Општина је у том правцу ишла у израду документа Зонинг плана подручја посебне намјене Туристичко – рекреационог центра "Балкана",  који је у априлу ове године и усвојила Скупштина Општине Мркоњић Град. Њиме је дефинисана намјена и правац развоја туризма на овој дестинацији и то има позитиве реакције у укупном привредном амбијенту.

 

        ОНАСА:  Пословање привреде на подручју Општине Мркоњић Град побољшано је у току 2016. године. Како бисте оцијенили пословање привреде у 2017. години?

        АНИЧИЋ: Као резултат, како активности и напора наших привредника, тако између осталог и активностима локалне заједнице и виших нивоа власти, у 2016. години је остварено неколико позитивних ефеката кључних за укупан локални економски развој, односно привредну. Тако, укупни приходи привреде општине Мркоњић Град су повећани за 17 посто, те укупан број запослених радника за 11 посто, док је укупно остварена нето добит мања за 20 посто.

Претходну годину је обиљежила и једна значајнија инвестиција од Италијанског инвеститора "Проwоод", значајна с аспекта дрвопрераде, а тиче се покретања производње елемената за столице у бившим капацитетима "Мањача". Инвестиција је у 2016. години у знатној мјери реализована, што је резултирало отварањем око 60 нових радних мјеста и остварењем значајних прихода. Међутим, ова инвестиција се наставља и у текућој години, а тиче се проширења производних капацитета и асортимана производа, што би до краја године требало да обезбиједи још око 60 нових радних мјеста. Овоме свакако треба додати и инвестиције које предузимају постојећи домаћи привредници, које се огледају у различитим инвестиционим активностима, а посебно напомињемо све више присутан тренд унапређења степена финализације производног процеса код субјеката из области дрвопрерађивачке индустрије. У том правцу, општина Мркоњић Град је из средстава за субвенције стимулисала три привредна субјекта, која су за ове потребе модернизовале властите производне капацитете. Овакве и сличне активности општина Мркоњић Град ће чинити и у наредном периоду.

        ОНАСА: Каква је сарадња са сусједним општинама и имате ли заједничких планова?

        АНИЧИЋ: Са општином Јајце смо имали заједнички пројекат унапређења туристичке понуде, суфинансиран од УНДП-а. Општина Рибник нам је била партнер за врло значајни пројекат, који се односи на успостављање хладњаче за потребе пољопривредника. Тренутно смо у договору са општином Рибник око оснивања регионалне туристичке организације, а надамо се да ће нам се придружити И сусједне општине Западне Крајине.

        ОНАСА: Каква је сарадња са вишим нивоима власти? Имате ли финансијску и другу потребну подршку у имплементацији Ваших пројеката?

        АНИЧИЋ: Без подршке Владе РС не би се могли реализовати бројни капитални инфраструктурни пројекти у нашој општини и та подршка је непрекидна. У прилог томе говори и податак да је уложено више од 50 милиона марака претходних година у разне пројекте и око 18.5 милиона КМ кроз кредите привредним субјектима.  

        ОНАСА: Шта мислите о улози и значају независног новинарства у БиХ  и колико је оно битно за развој демотратског друштва?

 

        АНИЧИЋ: Прије свега независни медиј нам је пријеко потребан и добро је да постоји. Сама улога независног медија растјерује медијски мрак изнад великих проблема у друштву, који у већини случајева, не само код нас, него иначе у свијету, често прекривају горуће проблеме у друштву. Независно новинарство јако пуно помаже побољшању живота унутар земље. Конкретно, у случају БиХ ријешило би многе проблеме који су се кроз вријеме скривали, неке колеге политичари би знатно брже радили и не би ту енергију трошили на препуцавања, него би, сходно својој савјести, настојали што више радити у корист народа. Преко независног новинарства би могло да се утиче на политику која је у вези са пољопривредом, нпр. да човјек који код нас производи пољопривредне производе буде максимално заштићен, те да му се преко тог медија да на значају, да што више може продати. Постоји низ других примјера гдје независни медиј може да допринесе побољшању самог система. (крај)

 

 




Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост < Предходна новост Следећа новост >








Остале новости


Остале новости из рубрике »