Почетна страница > Новости
Славица Јовановић

УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА: ЧУВАРИ МОЈСИЊСКЕ СВЕТЕ ГОРЕ У СЛИЦИ И РЕЧИ

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 08.09.2017.
УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА: ЧУВАРИ МОЈСИЊСКЕ  СВЕТЕ ГОРЕ  У СЛИЦИ И РЕЧИ


УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА: ЧУВАРИ МОЈСИЊСКЕ  СВЕТЕ ГОРЕ  У СЛИЦИ И РЕЧИ




Пројекат: мултидисциплинарних истраживања Мојсињско-послонског комплекса са нагласком на истраживање и евидентирање, цркава и манастира на „Мојсињској Светој Гори“.  представља кампању током које би се постигли одређени резултати са циљем бољег објашњења и разумевања историјске националне верске и световне архитектуре, а истовремно утврдило стање и број објеката од значаја на наведеном локалитету за шта не постоје тачни подаци.

Ангажовањем ентузијаста чланова удружења грађана „Чувари Мојсињске Свете Горе“, стручњака Народног музеја Крушевац из области археологије, геологије, историје уметности и архитектуре, као и студената факултета историје, уметности, архитектуре, геологије, туризма, приступило би се комплексном истраживању и заштити једног од највећих духовних центара овог дела Поморавља, односно центра духовности Лазареве Србије, на чијем миту је настао и косовски мит.

Залагање за реализацију кампа је одговор Удружења Грађана  на различите врсте угрожавања културних добра. Удружење се организује и припрема за спровођење потребних мера и активности у циљу обучавања и оспособљавања деце, омладине и одраслих, ради заштите и спасавања културно историјске заоставштине и њихову презентацију страној и домаћој јавности.

Мојсињско-Послонски комплекс сачињавају: река Јужна Морава, Сталаћка клисура, Мојсињска и Послонска планина.

Сталаћка клисура има правац протезања југоисток – северозапад, са укупнм дужином од око 25 километара. Почетак је одмах испод Ђуниске и Трубаревске долине, а излаз у Град Сталаћу. У самој клисури се налазе села: Трубарево, Малетина, Церово, Мојсиње, Браљина (Ражањска и Крушевачка), Стеванац, Град Сталаћ и Сталаћ. Дубина клисуре је око 360 метара.  Десном обалом Мораве протеже се пруга Београд - Ниш. Истом страном нема пута у целој дужини. Левом обалом се протеже пут Сталаћ - Ђунис.

Подручје Мојсињске планине обухвата простор од Град Сталаћа, на северу, до Гагловске реке на југу. На западу природну границу представља долина Западне Мораве, док источну границу чине Јужна Морава дуж Сталаћке клисуре и доњи ток Рибарске реке.

Послонска планина, оивичена на западу Ражањском долином, а са истока Сталаћком клисуром, пружа се од села Мађере на северу до села Прасковче на југу.

Интензивна тектонска активност, која се одвијала кроз дуги геолошки период, допринела је да Јужна Морава усмери свој ток кроз Сталаћку клисуру, пробијајући чврсту стенску масу, а не да иде Рачањском долином. Подлогу коју изграђује највећи део Мојсињских и Послонских планина представљају стене високог степена чврстине. Ове стене као такве представљају један од најстаријих масива Србије. Неотектонска активност овог подручја је јасно израђена, и као таква била је узрочник земљотреса који се десио 1. октобра 1972. године, са епицентром између села Мојсиње и Трубарево. Због сталног издизања овог масива, Јужна Морава интензивније усеца своје корито кроз Сталаћку клисуру. Појачана вертикална ерозија присутна је и код мањих речних токова.

Због положаја који заузима, овај простор често називају "Врата Србије". Смештен  између нишке и алексиначке котлине, на југоистоку, ражањске долине на истоку, великоморавске долине на северу, и крушевачке долине на југозападу, представља значајну раскрсницу путева који спајају југ и север Европе. Овуда су водили главни путеви од најранијих цивилизација, до данас (Средоземно море, Долина Вардара, долина Неродимке, долина Биначке Мораве, Долина Јужне Мораве, Великоморавска долина, долина Дунава, па све до северних територија Европе и северних мора).

Стратешким положајем у односу према главној комуникацији која повезује северне са јужним деловима Европе, могуће је објаснити готово континуирано присуство живота на овим просторима, од праисторије (око 6000 године п.н.е.).

О овом подручју, постоји мали број писаних података, до сада се у тај посао укључивао искључиво Народни Музеј у Крушевцу и један мали број самосталних ентузијаста. Ово је први пут да се поред професионалног рада од стране запослених у Народном музеју у Крушевцу у тај посао укључују грађани организовани у наше Удружење

Мојсињско-послонски комплекс се одликује богатством културно-историјског наслеђа. На овом простору саграђен је велики број манастира и цркава. По народном предању било их је око седамдесет, те је ово подручје било познато као "Мала србска Света Гора".

Податак да је светогорски монах старац Исаија помогао кнезу Лазару при измирењу српске цркве и цариградске патријаршије 1375. године, објашњава нам да је већина монаха, која је дошла у ове крајеве припадала "Синаитима" следбеницима овог светогорца, који су се одликовали јаком исихастичком побожношћу, живели строгим животом, били одани мистицизму и исихастичкој контемплативности и стремили доживљавању божанске енергије. Нашавши овде релативно безбедно уточиште, подизали су цркве и испоснице на заклоњеним, мирним и тешко приступачним местима, стварајући ново монашко средиште. Досељавање монаха "синаита", свакако је појачало градитељску делатност на овом простору, на коме постоје и грађевине за које се предпоставља да су саграђене и пре овог времена. Цркве које граде монаси "синаити" имају много заједничких стилских елемената, нарочито Јаковац и Стеванац, а најпогоднији услови за изградњу ових грађевина падају у време од 1371. до 1389. године.

После Косовске битке могућности за неимарске подухвате су знатно мање. Међутим, за живот монаха исихаста постојале су и даље релативно повољне околности, све до 1413. године када је султан Муса разорио Град Сталаћ, те је, вероватно, после овог догађаја потпуно замрла градитељска активност у овим крајевима. Тек у 19. и 20. веку, неке од ових средњовековних цркава су обновљене, на темељима једног броја саграђене су нове, али  највећи део њих је и данас у рушевинама. Прве податке о овим црквама забележио је Михајло Ст. Ризнић. Док се почетком 20. века црквама се бавио и Коста Ј. Јовановић.


  • ‘’ Свака промоција Мојсињске свете горе је за нас много значајна, јер Мојсињска света гора има значај за свеколико српство. То је због тога што је њено птредходно постојање као вишевековног верског и културног србског центра у то време било кључно кнезу Лазару да баш на том месту зида Град Крушевац и оснује Лазареву Србију. У Мојсињској светој гори кнез Лазар се духовно уздигао да је био спреман да пострада за српство. Мојсињска света гора није скуп велелетних цркава и манастира као што су фрушкогорски манастири или  овчарко кабларски али су много старији постоје од 9. века. Свети Кнез Лазар се одужио монасима тако што је узидао три града која су опасала Мојсињску свету гору, Крушевац, Сталаћ и Мојсиње одакле су војне патроле обилазили.’’ - Речи  су Славољуба Љубисављевића .



Фотографије , текстове и Статут УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА: ЧУВАРИ МОЈСИЊСКЕ  СВЕТЕ ГОРЕ

доставио : Славољуб Љубисављевић

припремила : Славица Јовановић

12316129_1133210896696910_5285044296151406396_n.jpg

11010996_1005986849413891_4312416909934595019_o.jpg

11692720_10205605814199005_4450235532467736534_n.jpg

11722228_1007169339295642_4615689433448447027_o.jpg

14241412_1360800500604614_7923683772168694765_o.jpg

14379673_1371230896228241_3050986687685380596_o.jpg

14379720_1371231116228219_800804146632529298_o (1).jpg

15419715_1764761867178826_4699353067496308531_o (1).jpg

19424217_1751862704831723_6053331615956540115_n (1).jpg

DSCN4681.JPG

DSCN4688 (1).JPG

DSCN4690 (1).JPG

DSCN4697 (1).JPG

DSCN4708.JPG

DSCN5109 (1).JPG

DSCN5110 (1).JPG

DSCN4710 (1).JPG

DSCN4707.JPG

DSCN4706.JPG

DSCN4705 (1).JPG

DSCN4704.JPG

DSCN4703.JPG

DSCN4702.JPG

DSCN4698 (3).JPG

DSCN4699 (1).JPG


























Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост < Предходна новост Следећа новост >








Остале новости


Остале новости из рубрике »