BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

РТ: Азербејџан и Јерменија у рату: Шта треба да знате о крвавом сукобу око дуго оспораваног региона Нагорно-Карабаха

РТ: Азербејџан и Јерменија у рату: Шта треба да знате о крвавом сукобу око дуго оспораваног региона Нагорно-Карабаха
01.10.2020. год.


Крваво распламсавање сукоба између Азербејџана и Јерменије због територијалног спора ризикује да прерасте у велики регионални рат. Како су се две бивше совјетске републике заплеле у сукоб укорењен у завади старој попут брда.

Текућа непријатељства започела су 27. септембра, поставши један од најозбиљнијих у низу граничних сукоба који су се у региону догађали прилично редовно. Стране се боре око Нагорно-Карабаха, планинске регије која се налази унутар Азербејџана, међународно признате, и неких околних територија.


Баку полаже право на суверенитет над њима, на основу граница постављених током совјетске ере и тврди да их је окупирала Јерменија. Јереван подржава претежно јерменско становништво Нагорно-Карабаха у настојањима за независност, за коју су 1990-их водили крвави рат против Азербејџана.

Вековна семена напетости

Нагорно-Карабах је међу оним местима у свету у којима не постоје историјски тачни докази о који поткрепљују чије су тврдње јаче. Увек је био превише удаљен и тешко га је било контролисати да би нека одређена сила постала доминантна у етничкој или верској припадности. Јермени и Азербејџанци живе тамо у импровизованим насељима, са старим грдњама које се чувају генерацијама.

Руско царство је присвојило је регион почетком 19. века након рата са Ираном, али њени циљеви су били ограничени на спречавање растућег јерменског и азербејџанског национализма. После бољшевичке револуције почетком 20. века започео је прави рат. Совјети су се укључили да преузму контролу над регионом и подржали територијалне претензије Азербејџана. Разлог се углавном сводио на бољшевикову жељу да Турска на крају прихвати комунизам. Турци и Јермени били су заклети непријатељи, а Јосиф Стаљин се бојао да не узнемири Цариград, тадашњу престоницу, дајући Јеревану земљу коју је Баку желео. Тако је Нагорно-Карабах завршио као аутономна област совјетског Азербејџана.


Пост-совјетско крвопролиће

Распад СССР-а је потом довео до понављања истог сценарија. 1988. године власти Нагорно-Карабаха, које су и даље биле претежно јерменске по националном саставу, упркос азербејџанској администрацији, поднеле су захтев Москви да им се територија пренесе под јурисдикцију Јерменије.



Након што је то одбијено, тензије су се појачале, прерастајући у прави рат 1991. године. Борба између независног Азербејџана и самопроглашене Нагорно-Карабашке републике, коју је подржала Јерменија, трајала је до маја 1994. године и однела око 15.000 до 25.000 живота на обе стране, такође присиљавајући стотине хиљада цивила на бег.

Тада потписано примирје уз руско посредовање оставило је Нагорно-Карабаху контролу над већином територије које је остало у саставу Азербејџана, плус велике површине које су га повезивале са Јерменијом и Ираном, и мали део са азербејџанске стране.



Замрзнути сукоб, страни играчи

Сукоб никада није решен, већ само замрзнут, а наставак непријатељстава у Нагорно-Карабаху прошле недеље није избио из ведра неба. Већи сукоби, за разлику од тренутног, догодили су се 2014., 2016. и јула ове године.

Овог пута је другачији став Турске, која дуго година подржава Азербејџан, и која је историјск непријатељ Јерменије. За разлику од многих међународних играча који позивају стране да зауставе непријатељства, Анкара отворено наводи Баку да војном силом заузме спорне територије.

Ситуација доводи Русију у прилично незгодну ситуацију, јер је Москва дугогодишњи савезник Јерменије и тамо има војну базу. Истовремено, Русија блиско сарађује са Турском на низу међународних питања, попут успостављања мира у Сирији.
 
Протеклих дана Кремљ и Министарство спољних послова Русије позивају све стране у сукобу око Нагорно-Карабаха да одустану од насиља и врате преговорима.

Извор: Восток / РТ


  • Извор
  • Танјуг
  • фото: ©Melik Baghdasaryan/Photolure via Reuters / Tofik Babayev/AFP / RT/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Део говора генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга на Европском колеџу у Брижу у Белгији


Председник Џо Бајден је извукао похвале од јастребова и оптужбе за лицемерје критичара након што је одобрио напад на Сирију, тврдећи да бомбардовањем инфраструктуре "милиције подржане од стране Ирана"...

Данас, када се приближавамо дану када ће Република Србска обиљежити Дан пробоја логораша из Јасеновца, треба подсјетити на предају Јасеновачке грађе од стране данас „највећег“ Србина с ове стране...


Глобална добротворна организација "Оксфам" оптужила је британску владу да продужава рат у Јемену дозволивши продају наоружања, омогућавајући тако Саудијској Арабији да дуже бомбардује циљеве у Јемену.


Бивши официр Кфора и новинар Кристијан Каш рекао је да се и данас јасно сећа догађаја када је у терористичком нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева,...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Порфирије нови патријарх СПЦ!

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА