„У том смислу, веома су карактеристичне субверзивне акције (као што је подстицање протеста) и дипломатски напори (попут покушаја да се оспори легитимност споразума), које је Русија предузимала како би минирала решавање питања између Грчке и Северне Македоније у вези са именом државе, или њена подршка крајње спорном референдуму у Републици Србској у вези са прославом Дана републике“, наводи се у документу.
Вреди напоменути да у извештају нису наведени никакви докази о таквим тврдњама. У међувремену, Москва је у више наврата изражавала своје ставове о оптужбама за уплитање у послове других држава на њену адресу.
Тако је руски министар спољних послова Сергеј Лавров, на маргинама 73. заседања Генералне скупштине УН-а рекао да, када би руска страна дозволила себи 10 одсто изјава западних лидера о потреби евроатлантске интеграције Западног Балкана, била би "прикована за стуб срама".
„Високи представник ЕУ Федерика Могерини почетком овог месеца изјавила је да је Балкан територија ЕУ, а где су они - не би требало да буде места за друге. Вероватно треба да обавимо васпитно-образовни рад са својим колегама, како би се мало пристојније понашали“, истакао је Лавров.
Објављујући такве извештаје, Запад поново покушава да погорша односе са Русијом, рекао је Игор Шатров, заменик директора Националног института за развој модерне идеологије.
"Након што су доживели неуспех на територијама близу Русије, западни политичари и они који стоје иза њих, који су заинтересовани за погоршање односа са Москвом, почињу да љуљају балкански чамац", рекао је политиколог у интервјуу за РТ.
По његовом мишљењу, Србија, као озбиљан партнер Русије, остаје главни предмет западних интереса на Балкану.
„Подстичући антируску хистерију у региону Балкана, циљ је да се на неки начин приближи Србији и да се обрати пажња на чињеницу да поред земаља које стоје у реду пред Бриселом и Вашингтоном, постоји и Београд, који води своју независну политику. А у независној политици Београда виде руку Москве. Све ово је индиректно повезано са интересовањем за укључивање Србије, Београда у европске институције, Европску унију и НАТО”, нагласио је стручњак.
Раније су аналитичари Службе за истраживање Европског парламента објавили ризик од појаве "
ауторитаризма" у Србији, што би, према мишљењу стручњака, могло угрозити улазак земље у ЕУ.
Кривите сопствене неуспехе
Институт за безбедносне студије такође примјећује да ће у наредних неколико година регионална стратегија ЕУ захтевати не само супротстављање "непријатељским акцијама Русије", већ и енергичније покушаје да се охрабре и подрже дубоке реформе.
Према експертима ЕУИСС-а, Европска унија може понудити профитабилан сценарио за развој балканског региона.
"За разлику од Русије, ЕУ може понудити атрактиван модел и имати финансијску снагу неопходну за успех, али да би се користиле овим предностима, још увек је потребна снажна политичка преданост", наводи се у документу.
Међутим, према речима шефа Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука и члана Сената Републике Српске Јелене Гускове, Европска унија још увек не може понудити сценарио који одговара балканском региону.
„Европска унија има финансијске могућности, али још нема пристојни сценаро. Добро су их подржавали Хрвати, Словенци, Албанци, али се њихов програм за Србију не може назвати атрактивним. Они су увек заузимали позицију озбиљног притиска на Србију, да је натерају да прави уступке. А цео систем је у великој мери поткопао поверење у Европу”, истиче Гускова.
Према њеним речима, Европска унија покушава да криви Русију за сопствене неуспехе у региону Балкана.
„ЕУ погрешно схвата своју главну стратегију у процени догађаја који су се десили на Балкану. А Русију је тешко окривити. То је пре свега кривица саме политике Европске уније“, закључила је Гускова.
Извор: Восток / РТ