Објављена „Шангајска листа“ ARWU 500 најбољих светских универзитета у 2015. години

Центар за истраживања универзитета светског  ранга (CWCU) Академије високог  образовања  (бивши Институт  високог образовања) Шангајског универзитета  Цао Тун  објавио је 15. августа на свом сајту Shanghairanking.com

Акадмески рејтинг 500 најбољих универзитета  света,  Аcademik Rankig of World Universities  (ARWU)  за 2015. годину,   познат као Шангајска листа  која важи за најугледнији међу   десетак рејтинга који се баве  вредновањем  кавлитета виоскошколскх установа  на свету.

На овогодишњој Шангајској листи поново се  (на позицији од 301-400) нашао  и Београдски универзитет после прошлогодишње паузе, али је испао са топ-листе 200 универзитета  на којој су вреднован резулти  ARWU- области и  ARWU –предмети из математике и физике на којој је био претпрошле (обе дисцилпине) и прошле године (физка).

Београдски унивезитет је набољи у региону,  оставио је Љубљански за 100 места на ранг листи,  а Загребачки је  испао из друштва  500 најбољих.

Центар за истраживање универзитета светског ранга  (CWCU)и „Шангајрејтинг Консултација“

Центар за истраживања универзитета светсксог ранга  CWCU који делује већ 25 година при Шангајском универзитету Цао Тун, бави се теоријским и практичним проучавањем универзитета   светског ранга.

Почевши од 2005.г. CWCU  сваке друге године редовно  организује „Међунардну конференцију о  униветзитетима светског ранга“ стално проширујући базу података о преко 2000 угледних униерзитета  дајући  их  на  коришћење владама и самим унверзитетима.

Са циљем редовног и потпуног публиковања  истражвања о универзитетима светског ранга, основана је   и „Шнагајрејинг Консулатција“    официјелни издавач ARWU.

Рејтинг АRWU основан у jуну 2003.

Академски рејтинг  светских универзитета  (Тhe  Academik  Ranking of Word  Universities,  ARWU,   установљен је у јуну 2003.  и од  тада се сваке године публикује на дан 15. августа,  а утврђује се на основу транспаретне методологије и података из трећих земаља.

Међу шест  критеријума-константи  спадају: број добитника  или  Нобелове награде или Филдсове  медаље,  који су завршили тај универзитет или на њему предају,  броја високо цитираних истраживачких радова,   броја студија објављених у најауторитатвнијим међународним научним часописима  Nature  и Science...

Meтодика истраживања АRWU и избор универзитеа за рејтинг

Рејтинг  за  ARWU  укључује било који универзитет у свету у коме су студирали,  предавали  или предају добитници Нобвелове награде или  Филдсове медаље,  сваки универзитет  чији сарадници  постижу високи ниво  цитираности  као и они унверзитети  чији су предавачи или сарадници публиковали  студије и  истражиавања  у часописима  Nature и  Science  као аутори пројекта у последњих 10 година.

Осим тога, у кандидате рејтинга су укључени и најкрупнији универзитети свих земаља  који имају значајан број  публикација индексираних  у Sciensce  CitationIndex-Exoanded (SCIE) и  SocialScienceCitation citationindex (SSCI).

У том циљу успостављена  је сарадња са више од 2000 универзитета,  у рејтинг је фактички ушло 1200,  а од њих одбарано 500.

Према томе,  може се закључити да  ARWU   за свој рејтинг најбољих унивезитета на свету  користи следећих шест  критријума  структуираних  од  по четири показатеља: показатељи првог степена  (ппс),  покзатељи другог степена(пдс), кода и процентуалног учешћа у  броју  бодова)

1.    и 2. Ппс:  квалитет  образовања

Пдс: број  лаурета Нобелове награде и Филдсове медаље  који су завршили тај универзитет,  код:  Alumni,  учешће у броју бодова: 10%;

2.    број добитника Нобелове награде и Филдсове медаље  који предају на том универзитету  (код:  Award,  учешће у броју бодова: 20%;

3.    и 4.ппс:  квалификација предавача


Ппд: број најчешће цитираних истраживача из сваке предеметне и научне  области,  код: HiCi,  доноси  20%бодова;

4. број студија и научних пројекта публикованих у  часописма Nature   Sciense , код: N&S, донои 20% бодова;

5. ппс:  достигнућа у области научнх истраживања
 
број објваљених  научних радова индексованих у SciensceCitationIndex-Expanded и  SocialSciencesCitationIndex, код:  PUB;  доноси 20% бодова;

6. ппс: производња по глави становника

ппд: укупна  производња на основу  података из претходне гдине, код РСР,  доноси 10% бодова.

Структура  Шангајске листе

Шангајска листа је структирирано тако  да је редослед постављен у шест сегмената.

У првом  је топ-листа од 1-100,  затим следе по два по 50:  101-150 и 151-200,  да би потом уследила три  сегмента  сваки са по сто  универзитета: 201-300,  301-400 (где је и наш Београдски) и 401-500.

500 универзитета из 52 земље са свих континената

На Акадмеском рејтингу ARWU 2015 заступљено је 500 најбољих универзитета из 52 земље са свих континената.

Највећи број унверзитета је из САД - 146, скоро једна трећина укупног броја универзитета (САД на  Топ20-има чак 16 представника,  на Топ100 -51, на Топ200- 78...),     док су остале земље заступљене са неупоридво маљим бројем,   (осам са по једним,  девет са по два, итд.)

После   САД најзастустпљенија је  Kина   (44 униврзитета),  затим следе: Немачка (39),  Велика Британија (37), Француска (22), Аустралија,  Канада и Италија  по 20,  Јапан 18,   Шпанија 13,  Јужна Кореја  и Холандија по 12, Шведска 11,  Белгија и  Швајцаска по 7, Финска,  Аустрија  Израел, Бразил по 6,  Данска 5, Јужна Африка и Саудојска Арабија по 4, Норвешка,  Ирска и Португал по 3, Грчка,  Мађарска,  Малезија, Пољска,  Иран, Сингапур,  Нови Зеланд, Русија по 2, Аргентина,  Чешка,  Мексико, Индија,  Египат,  Србија,  Турска,  Словенија, -по један универзитет.

На топ листу  100 најбољих  вше од половне (51) су унверзитети из    САД,   а осталих 49 су  из 15 земаља: Велике Британије 9; по 4 из Швајцарске,  Немачке,  Француске,  Аустралије,  Холандије,  Јапана и Канаде; Шведске 3;  по  2 из Данске,  Белгије и Израела и по један  из Русије,  Норвешке и Финске.

На топ листу 20 најбољих ушли су универзитети само из 3 земље:  САД  16,  Велике Британије 3 и један из Швајцарске.

Харвардски универзитет - лидер над лидерима

Свих протеклих 13 година,  од 2003. откад је установљена Шангајска листа и сачињава   ARWU   рејтинг,  Харвард (САД) је увек на челној  позицији без премаца,  а ове гдине у првој десетки су  још седам унивретитеа из САД: Стенфорд,   Масачусетски технолошки инстититу (МТИ), Калифорнијски универзитет Беркли, Принстон,  Калифорнијски  технолошки универзитет,   Колумбијски уновезитет,  Чикашшки универзите. Међу њих су „ускочила“  и два „уљеза“,  са „острва“,  тек толико да им квари устаљени поредак у у првој десетици:  Кмебриџ (5.позиција) и Оксофорд (10.место).

Нова дсетица почиње Јејлом (11.позиција на Топ20),  којој „чува стражу“ једина висока школа из континеталне Европе  у том елитном друштву-Висока техничка школа из Цириха (Швајцарска).

Топ 200  по областима и предметима

АRWU   је и ове године сачинио широку предметну област,  а,  CWCU публиковао  Топ200   ARWU-област  и  ARWU предмет из које доносимо по пет првопласираних у ниверзитета из сваке области,   односно предмета

I - ARWU области:

1.Природне наке и математика:

Калифорнијски универзитет Беркли, Харвард,  Принстон, Станфорд, Калифпрнијски Технолошки Институт;

2. Инжењерство,  Технологија и Компјутерске науке: Масачустески Технолошки Институт (МТИ), Станфорд, Калифорнијски универзитет Беркли, Илиониски уноверзитет  Урбан-Шампејн, Тексашки унивезитет у  Остину;

3.Живот и пољопривредне науке:

Харвард,  Кембриџ, Стенфорд,  Масачусетски Технолошки Институт  (МТИ), Калифорнијски универзитет у Сан Франциску;

4.Клиничка медицина и фармација:

Харвард,  Калифорнијски  универзитет у Сан Франциску, Вашингтонски униврзитет  Џонс  Хопкин, Стенфорд;

5.Друштвене  науке:

Харвард,  Чикашки универзтет, Масачусетски Технолошки Институт (МТИ),  Колумбија,  Калифорнијски униврзитзет Беркли.

1. Математика: Принстон,   Стенфорд, Харвард, Калифорнијски уноверзитет  Беркли, Универзитет“Пјер и Марија Кири“;

2. Физика: Калифорнијски универзитет Беркли, Принстон,  Харвард,  Масачусетски  Технолошки  Институт,  Калифорнијски Технолошки Институт;

3. Хемија: Калифорнијски универзитет Беркли, Харвард,  Стенфорд, Калифорнијски Технолошки Институт,  Северно-Западни (Еванстон);

4. Информатика: Стенфорд,  Масачустески  Технолошки Институ (МТИ), Калифорнијски унивезитет Беркли, Харвард,  Принстон;

5.Економија-бизнис:  Харвард,  Чикаго, Масачусетски  Технолошки  Институт (МТИ), Калифорнијски унивезитет Беркли,  Колумбија.

Као што се види,  у првој петорки су у свим областима и предметима   амерички универзитети  који само мењају места. Међу њих су ускочила  само два унивезитета из  „остатка света“  (енглески Кембриџ и француски „Пјер и Марија Кири“).

Иначе,  на Т200 по предемтима  са највећим бројем  унверзитета   заступљене су САД и НР Кина.  

Математика:  56 САД и 42 Кина;  физика:  66 САД, 19 Велика Британија (а Кина само 7);  хемија: 58 САД и 32 Кина; компјутерске науке:      63 САД и 45 Кина;  економија и бизнис: 96 САД,  20 Велика Британија и Кина 10.

Универзитети из 35 земаља на предметној листи Топ 200

На топ 200,  АRWU- област и   ARWU-предмет, на којој је   2013. (математика и физика) и 2014.(физика)  био и Београдски универзитет,  ове године  су ушли у универзитети из  35 земаља:  САД, Кине,  Француске,  Немачке, Италије,  Велике Британије, Шпаније,  Канаде,  Аустралије, Јапана,  Швајварске,  Израела, Саудојске Арабије,  Шведске, Јужне Кореје,  Русије,  Бразила, Норвешке,  Чилеа,  Белгије, Аустрије,  Сингапура, Данске,  Португала,  Чешке,   Ирана, Малезије,  Холандије,  Индије, Финске,  Грчке,  Ирске, Мађарске,  Мексика и Пољске.


Бранко Ракочевић