Како данас изгледају племићка имања из царског периода?

Племићка имања као важан део руске културне баштине су у совјетском периоду била опустошена и запуштена. Сада руска влада пружа могућност грађанима да дају допринос враћању првобитне лепоте овим драгуљима царског периода.

Племићко имање са летњиковцем, парковима и рибњацима један је од најважнијих културних симбола Русије. Многи познати руски писци су у својим делима описали особености живота на оваквим имањима.

Имање Ниемељанхови (Ладошко имање) у руској републици Карелији основано је 1892. године. Данас се оно темељито реновира. Од њега ће бити направљен хотелски комплекс. / Вадим Разумов
Прва племићка имања су се појавила у време Петра Великог у 16. веку. Касније су она постала главна места за одмор племићких породица јер су имала паркове, рибњаке и фонтане уређене по западном моделу. Понекад су тај амбијент осмишљавале стране архитекте.

Имање Лопасња-Зачатјевско променило је много власника. У совјетском периоду је у њему била вечерња школа. Крајем 1990-их је постало део Чеховљевог музеја. / Вадим Разумов
Велелепне „куће на селу” су играле важну улогу у животу руског племства. Елита Руске империје је пола године живела у граду, а другу половину проводила на имању изван града. Ту се могло видети како се преплиће начин живота елите и обичних људи. Живот на селу је пружао аристократама могућност да буду „ближи земљи“, да упознају отаџбину и боље разумеју свој народ.
Имање Архангелско, познато још из доба Ивана Грозног, припадало је многим познатим Русима. После револуције 1917. претворено је у музеј. / Вадим Разумов
У свакодневним пословима на имању, у лову и контактима са послугом земљопоседници су имали прилику да упознају проблеме обичних људи и уживају у природи Русије. Судећи по њиховим мемоарима, власници ових имања су имали снажно изражен осећај одговорности у погледу своје земље и људи који су радили на њој.
Коњушницу дворца у Петергофу пројектовао је руски архитекта Николај Бенуа. Данас је ово место отворено за потенцијалне инвеститоре који би желели да објекту врате некадашњи сјај. / Вадим Разумов
Имање је имало много објеката: вилу, неколико помоћних зграда, коњушницу, застакљени врт и зграде за послугу. Парк је често био украшен рибњацима, алејама, павиљонима и малим пећинама. Поједина имања су била оригинални пројекти познатих архитекти, а друга су била уређена према тадашњим стандардима.
Имање Остафјево је данас музеј. У периоду 1947-1988. је служило као одмаралиште члановима совјетске владе. / Вадим Разумов
После Октобарске револуције 1917. године скоро сви племићи су напустили своја имања и она од тада већином пропадају. Нека су потпуно уништена, а само најистакнутија међу њима се одржавају, јер су претворена у музеје.
Абрамцево је раније било имање на коме су се радо окупљали уметници, а после револуције 1917. је претворено у музеј. / Вадим Разумов
Културна баштина коју представљају племићка имања данас је углавном угрожена. Званично је регистровано око 7.000 имања, али би их могло бити знатно више.

На имање Мешчерино су почетком 20. века радо долазили многи чувени руски уметници, а данас му је потребна хитна рестаурација. / Вадим Разумов
Већини регистрованих имања је потребна озбиљна и хитна рестаурација, али влада није у могућности да обезбеди довољна средства и зато је покренула специјалне програме за инвеститоре који су спремни да преузму одговорност у овој сфери.

Имање породице Асејев подигнуто је 1905. у Тамбову. После револуције је постало државна својина. Тада су у њему смештени Биолошки факултет Тамбовског универзитета и санаторијум. Ово имање је 1995. године добило статус објекта културне баштине, а 2014. је претворено у музеј. / Вадим Разумов
Годишње се 30 до 50 имања преда приватним власницима или изда у најам на одређени период, али је ниво интересовања у овој области инвестирања ипак доста низак.

Имање Меховице у Ивановској области подигнуто је у 19. веку. Добро је очувано и сада се продаје за 9,6 милиона рубаља. / Вадим Разумов
Помоћ у рестаурацији велелепних вила царског периода пружају потомци руских племића, представници невладиних организација и инвестиционих компанија, као и обични људи и предузетници. Међу њима су вероватно најефикаснији потомци руских племића, јер они познају историјат имања и обичаје везане за њега, и често после рестаурације остану да живе на свом породичном имању.

Мањеж на имању Арженка (Расказово) у Тамбовској области направљен је у енглеском стилу. Цео комплекс је сада на аукцији. / Вадим Разумов
Инвестирање у имања је доста компликовано и одузима много времена због високе цене и стриктних правила рестаурације, као и због потенцијалних проблема са комерцијализацијом. Међутим, на дуже стазе се све то може исплатити. Инвеститор добија ексклузивну некретнину која (ако се искористи на прави начин) може бити преуређена у хотел, школу или неки други јавни објекат. Поврх тога, током радова на рестаурацији једног имања пронађена је збирка од 380 древних бакарних монета. Можда и будуће купце старих и руинираних имања чекају слична пријатна изненађења?

Ксенија Зубачова, Анастасија Карагодина,
Руска реч