Будућност Европе без Европљана?

У Европи расте забринутост поводом тенденција последњих година – у дане избора на биралишта долази све мање гласача.

Политичари и политички технолози имају још шанси да пробуде бираче – од 1. априла у јединственој Европи је започиела активна припрема за изборе за главни заонодавни орган. До гласања остаје тачно годину дана. На изборима одржаним 2009. године на биралишта је дошло свега 43% бирача. И то је просечна цифра. У Словачкој, рецимо, одазив је изнео свеа 19,6%. Ових дана Европска комисија је објавила на свом Интернет-сајту обраћање земљама чланицама ЕУ поводом предстојећих избора за Европски парламент. У њему се садржи препорука како да се ова процедура учини демократичнијом. Осим тога, Европска комисија препоручује националним владама да утврде јединствени дан гласања за Европски парламент – до сада за то се давало четири дана. Јединствени дан гласања, како се сматра, такође ће помоћи да се повећа одазив бирача.

Организационе новине вероватно могу да дају одређени ефекат. Али главни разлог пасивности бирача, по оценама већине експерата, јесете недовољна демократичност европских институција, претерани бирократизам и одвојеност од реалних потреба становништва. У првој половини прошле године актуална сужба за проучавање јавног мњења која делује у оквиру Европске комисије, Евробарометар, извела је анкетирање грађана ЕУ да утврди колико често се у њиховом видном пољу појављују политичари који представљају интересе њихових земаља на европском нивоу. Анкетирање је имало затворени карактер, али је процурело у британски Фајненшл Тајмс. Ево само неких цифри које су постале извесне. Тамо 17% Белгијанаца је могло да се сети презимена свог европског комесара – Карела де Гухта, који одговара за сферу трговине. За врховног представника ЕУ за међународне послове и политику безбедности, баронесу Кетрин Ештон, зна свега 16% анкетираних Британаца, а за комесара Француске за питања унутрашњих тржишта Мишела Барнијеа још мање – 8 одсто Француза.

У одвојености народних посланика од брига грађана види разлог пасивности бирача шеф сектора за интеграцију Института за међународну економију и односе Сергеј Уткин.

- Некакве квалитативне измене око ступања на снагу Лисабонског споразума се нису десиле. Многи су полагали наде да ће управо Европски парламент омогућити да се осигура демократска легитимност која недостаје ЕУ. Али за сада ову институцију грађани виде као врло удаљену од њихових свакодневних потреба. Па и посланици се не издвајају међу политичарима и чиновницима Европске комисије. Нико не блиста оригниалношћу прилаза.

Између осталог, расположења незадовољства европском бирократијом уопште нису реткост међу парламентарцима. Заменик шефа фракције Еворпске народне странке Манфред Вебер залаже се на пример за смањење броја европских комесара.

Смањење бројности Европске комисије захтеваће промене докумената о ЕУ, рекао је Вебер у радијском интервјуу. И овде је најважнија ефикасност на свим нивоима. ако Европска комисија даје указе националним државама, нека њени чланови раде ефикасније. Тада, пратећи пример, Европа ће кренути напред.

Време за буђење бирача још постоји. И ако се они ипак пробуде, за кога ће гласати?

Олег Севергин,