BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Отпорност на хладноћу се крије у генима

Отпорност на хладноћу се крије у генима
05.02.2013. год.

Британски научници су открили у представницима аутохтоних народа Сибира посебан ген отпорности на хладноћу. Управо у њему је тајна преживљавања у тешким климатским условима. Међутим, руски научници тврде да такав ген има сваки човек.

Генетичари кембриџског универзитета су узели узорке ДНК од две стотине представника 10 аутохтоних сибирских етноса. Услед сложених анализа они су успели да открију гене, који одговарају за отпорност на хладноћу. Међутим, мада је то чудно, они одговарају не за температуру тела, већ за метаболизам. Такве гене има сваки човек, – тврди заменик директора за научна питања НИИ медицинске генетике Сибирског оделења РАМН Вадим Степанов.

- Сваки човек има један те исти комплет гена. Друга је ствар да је код сваког народа он представљен у различитим варијантама. Код народа Севера постоје варијанте гена, настале услед природног одабирања, који учествују у метаболизму липида. Када човек једе масну храну, енергија се акумулира у виду масноће. То је добро за живот у условима тешке климе.

Становницима топлих краева није потребно толико енергије, зато је њихов метаболизам другачије уређен. Укратко речено, Африканац у Сибиру ће осећати не само хладноћу, већ и глад. Све мале залихе енергије у организуму ће брзо нестајати. Ради попуњавања он ће морати да једе много меса и масне хране. С друге стране, и северни народи неће се комотно осећати у тропској клими. Активност такозваног гена отпорности на хладноћу стварала се током миленија, почев од момента, када су се први људи настанили у Сибиру и на Крајњем Северу. Њихови организми су се споро, али сигурно адаптирали према околини, - истиче директор Института етнологије и антропологије, члан друштвене коморе Валериј Тишков.

- Реч је о неколико десетина хиљада година. Код њих је та трајна адаптација много озбиљнија него код Европљана, који су освојили север Европе. Између осталог, нордијски народи имају неке особине. Сам тип, боја коже и телесни састав се разликују од Европљана медитеранске зоне, који живе у топлој клими.

Такве генетске анализе ће у будућности бити веома корисне, поготову када је реч о запошљавању у уловима циче зиме или екстремалне жеге, - уверен је Вадим Степанов.

- Са гледишта праксе то није бескорисно откриће. Замислите да нам је потребно да освајамо Антарктик или Арктик. То значи да на Арктик морају да дођу људи, који су пре тога живели на другом месту. Они ће тамо нешто градити, крчити путеве, учествовати у навигацији. Ако је генетика тих људи унапред адаптирана за такве услове, они ће ефикасније радити и живети са мањим проблемима по здравље.

Откриће британских научника није бескорисно ни за глобалну науку. Упоређујући генетске комплете људи, који живе у различитим условима, могуће је проучити механизам природног одабирања.



  • Извор
  • Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Међутим, космичка питања и напори да се неутралишу претње које се могу појавити у свемирској сфери треба стално да буду у центру пажње владе, истакао је руски председник.


Lekari širom sveta redom upozoravaju na novu opasnu pandemiju. Ne, nije u pitanju nova varijanta koronavirusa (iako su respiratorni viusi i dalje veliki problem u mnogim Azijskim zemljama). Ovog...

Агенција не жели да „друга питања“ ометају орбитално партнерство


Олег Кононенко је сада провео више времена него било ко други у орбити

Vodonik je postao ključna reč u razgovorima o budućnosti transporta i smanjenju emisije štetnih gasova. Vozila na vodonik predstavljaju jedan od najvažnijih koraka ka održivoj i ekološki prihvatljivijoj mobilnosti...


Međunarodna svemirska stanica (ISS) predstavlja jedno od najvećih dostignuća ljudske tehnologije i saradnje na međunarodnom nivou. Ova laboratorija u orbiti Zemlje, smeštena u svemiru već više od dve decenije,...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА