BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Бошко Антић
МИЛАН СРЕЗЕНТИЋ

ДУБРОВЧАНИН КОЈИ СЕ НИКАДА НИЈЕ ОДРЕКАО СРПСКЕ НАЦИЈЕ (Видео)

ДУБРОВЧАНИН КОЈИ СЕ НИКАДА НИЈЕ ОДРЕКАО  СРПСКЕ НАЦИЈЕ
16.06.2018. год.
У песми “Како умире Далматинац“ Војислав Илић Млађи опевао је јуначку смрт Милана Срзентића, Србина-католика из Дубровника, морнаричког официра Аустроугарске монархије.

Како умире Далматинац

 

На обали мора, пред раком дубоком,
Док јесењско сунце сја с небеског свода,
Усред масе света стоји сужањ млади,
Кршни Далматинац, син витешког рода.

Он је леп к’о Парис; млад к’о капља росе;
Поносито држи љупку главу смелу;
Поглед му је кротак; пламен златне косе
Пада му по лепом и високом челу;


Његов лик младићки лака румен жари;
И, док оком блуди по жалу и луци,
Сви присутни плачу … Један пастор стари
Прилази му тихо, са крстом у руци:


“Одреци се, сине, издајничких снова!
“Врати се са стазе којом си залут’о!
“Покајнички приђи ћесаровом скуту,
“И добићеш милост!” … А сужањ је ћут’о …


“Макар само трунку кајања покажи!
“Сломи своје грешно тврдоглавство круто!
“На последњем часу другове прокажи,
“И добићеш милост!” … А сужањ је ћут’о …

И док за њим горко нарицаше мати,
Он к’о владар, гордо, победнички крочи,
И у раку уђе … Приђоше џелати
И копреном црном везаше му очи.


“Стрелци!”, громогласно командова лајтнант,
Исукавши хитно сабљу своју лаку.
И, уз тежак топот чизама војничких,
Шест мрких Маџара стадоше над раку.


А, ћутање гробно обузе сву масу;
И, баш када она са ужасом виде
Шест упртих цеви, у том истом часу
Сужањ трже и копрену скиде,


И отвори очи: дан је био красан;
У провидном зраку трептала је свила;
Ваздух је мирис’о на јесењске руже;
Природа је широм тако дивна била.


Он још једном баци поглед препун жуди,
На хриди и море, што к’о смарагд свија,
Па забаци главу и раздрљи груди
И узвикну: “Пуцај,   живела Србија!”

Војислав Илић-Млађи

 
 
 
Ко је Милан Срзентић?

Рођен је у Будви 1891. године, од оца Адама, судског саветника, и мајке Милке Матић из Лике, где је завршио основну школу, гимназију у Загребу, а поморску академију у Дубровнику. Био је Србин католик, један од многобројних у Аустроугарској који се никада  нису одрекли  српске нације и њоме су се поносили.

Национално опредељен ступио је у Србски соко у Клуб «Душан Силни» у Дубровнику. Марљиво је вежбао. Априла 1914. године нашао се на броду «Радиум» са капетаном Филипом Хаџијем, Србином католиком из Оребића. Филип је заволео Срзентића због његовог патриотског духа. Заједно су планирали да пребегну и помогну браћи преко границе. Један члан посаде је чуо њихов разговор и пријавио их. Аустроугарске власти су их ухапсиле и осудиле на смрт. Стрељани су  17. септембра 1914. године.
 
 
Капетан Милан Срезентић
 
 
Било је то време када су Аустроугарски окупатори, уз помоћ Ватикана,  чиниле све да поунијате и покатоличе Србе православне вере, а потом их приморају да се представљају припадницима хрватске народности. То је била мера, којом се брисао траг србском народу, србској историји и србској културној баштини. У оквиру Римокатоличке цркве, овом послу су се највише посвећивали фрањевци – католички свештенички ред. У ратна времена, фрањевци су били најупорнији подстрекачи за обављање злочина геноцида над православним Србима. Пошто се велика већина католика у Дубровнику и Далмацији, у 19. веку, изјашњавала за припадност србском народу, фрањевци су планирали и зверства над њима, па и њихово усмрћивање. Претње су им фрањевци упућивали, а у томе им је помагала и аустроугарска власт – разним мерама. Упорно је тражено од Срба католика, да се одрекну своје припадности србском народу и пређу у католичку веру. 

Стрељање је извршено у тврђави «Шпањола» у Херцег Новом. Срзентић је пред стрељачким стројем одбацио са очију мараму и са руком на срцу узвикнуо: «Србин умире отворених очију. Пуцајте злоковци. Живео краљ Петар. Живела Србија!».

Стрељани Милан и Филип дуго су лежали у заједничкој гробници, са још 13 стрељаних. Сахрањени су 1924. године, ангажовањем ђеновичке Подружнице «Јадранске страже» и новчаним доприносом народа Боке Которске, на Савини. Краљ Александар и краљица Марија, приликом посете манастиру Савина положили су венац на споменик.

Соколско друштво у Будви, родном месту капетана Срзентића,  је 1939. године на Соколском дому поставило Спомен-плочу капетану Милану Срзентићу. 
 





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Међутим, космичка питања и напори да се неутралишу претње које се могу појавити у свемирској сфери треба стално да буду у центру пажње владе, истакао је руски председник.


Lekari širom sveta redom upozoravaju na novu opasnu pandemiju. Ne, nije u pitanju nova varijanta koronavirusa (iako su respiratorni viusi i dalje veliki problem u mnogim Azijskim zemljama). Ovog...

Агенција не жели да „друга питања“ ометају орбитално партнерство


Олег Кононенко је сада провео више времена него било ко други у орбити

Vodonik je postao ključna reč u razgovorima o budućnosti transporta i smanjenju emisije štetnih gasova. Vozila na vodonik predstavljaju jedan od najvažnijih koraka ka održivoj i ekološki prihvatljivijoj mobilnosti...


Međunarodna svemirska stanica (ISS) predstavlja jedno od najvećih dostignuća ljudske tehnologije i saradnje na međunarodnom nivou. Ova laboratorija u orbiti Zemlje, smeštena u svemiru već više od dve decenije,...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА