BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Да ли ће бити „гасног рата“ или шта заправо значи „захлађење односа“

22.09.2014. год.


У једној књизи руског писца Владимира Сорокина описује се гасовод, који је затворен за Запад. Оградивши се зидом од Запада, руски граничари који имају задатак да мотре на могуће диверзанте-кртице, добро чувају цев. Слични страхови у ишчекивању „гасног рата“ сада лебде над Европом.

Пољаци су већ пожурили да обезбеде довољне количине угља, „Путин заврће гас, цео Балкан чека хуманитарна катастрофа“- пишу србски медији. И тако даље. У стварности, „гасни односи“ изгледају ипак мало другачије и заснивају се, по правилу, на здравом прагматизму. Како се могло прочитати у пољској штампи, стручњак из области енергетике Анџеј Шчешњак сматра да је посебно важно да односи међу трговинским партнерима остану добри и у време кризе, „која сада траје 24 часа дневно у Украјини“.

На питања која се тичу енергетске безбедности и прогнозе за предстојећу зиму за „Глас Русије“ одговарају експерти- директор Института националне енергетике из Москве Сергеј Правосудов и колумниста дневног листа Политика из Београда Мирослав Лазански.

Недавно је Зорана Михајловић, бивша министарка енергетике а садашња министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре изјавила да, пошто Србија гас добија само из правца Русије, онда би свако евентуално затварање вентила, био озбиљан ризик за Србију, која се и тако већ налази у енергетској кризи.

Сергеј Правосудов: Проблем је у томе што је Зорана Михајловић склона да оно што се дешава гледа очима ЕУ. Европа говори: „да, ми разумемо да постоје проблеми са транзитом гаса, зато су се јављали проблеми у Бугарској, Србији, Грчкој. Требало би нешто учинити по том питању.“

Русија предлаже да се изгради заобилазни гасовод „Јужни ток“. А Европска комисија каже да нису неопходни нови гасоводи, већ нови извори. И већ 10 година говоре о испорукама из Ирака, Ирана, Туркменистана. Са речи на дело су прешли само једном: недавно је потписан споразум о првим испорукама из Азербејџана 2020.године, али то ће решити само проблем југа Италије, а не и Србије и Бугарске. Став Европљана и Американаца је да су испоруке из Русије- саме по себи зло. Американцима је и тако свеједно да ли ће неко у Европи да се смрзава или не и сматрају да никакве покушаје Русије не би требало допустити. При томе, приметите само како су активни Мађари: у Будимпешти отворено питају ако је „Јужни ток“ лоше решење, шта је онда боље.

Мирослав Лазански: Србија зависи од увоза руског гаса, а тај гас долази у Србију из Мађарске. Али, и Будимпешта зависи од увоза руског гаса. Када би ту дошло до неког поремећаја, прва инстанца којој ми можемо да се обратимо је Мађарска, ако би дошло до неког завртања славина.

Али, не очекујем то, јер Москва свакако може да дисциплинује Будимпешту. Ако би евентуално Мађарска из неког разлога заврнула славину и гас из Русије не би стизао до Србије, онда Русија може да заврне славину Мађарској. То је све систем спојених судова. Иначе, први пут чујем да смо ми у некој енергетској кризи.

Неки медији дешавања у претеклих неколико месеци називају генералном пробом за „гасни рат“ (на пример, привремену обуставу испорука гаса Пољској). Хоће ли рат беснети током грејне сезоне?

Сергеј Правосудов: Вероватноћа да ће током ове зиме бити проблема са транзитом гаса кроз Украјину. Сада Украјина не добија руски гас, обзиром да дугује 5 милијарди долара за оно што је до сада већ потрошила. Европа покушава да помогне Украјинцима реверзибилним испорукама, али сваки човек који размишља, схвата да је овај проблем требало решавати лети, а не зими. Дакле, она ће свакако узимати гас из транзитне цеви. До Бугарске и Србије, гас неће стизати. Зато, ту нема шта да се разматра, проблем је требало било решити до зиме. Украјина мора да исплати дугове и да потпише нови уговор за испоруке гаса. Никаква друга варијанта ту неће помоћи, а то значи исто и за Балканске земље. За енергетску безбедност Србије, нема алтернативе „Јужном току“. И када српске власти говоре да нема смисла да се почиње са изградњом овог гасовода док не почне Бугарска,- то је у најмању руку, чудно. Тако ће се и вадити једни на друге. Обзиром да изградњу свакако финансира „Гаспром“, ви почните! А у међувремену пустите да „Гаспром“ реши проблеме са Европском комисијом. Србија нема шта да губи, тако да је питање има ли смисла климати главом у правцу Европске комисије или суседних држава.

Мирослав Лазански: Да ли је на помолу нови гасни рат између западноевропских земаља, односно земаља ЕУ и Русије, тешко је за сада рећи. Та врста рата је увек проблематична и за једну и за другу страну. Чињеница је да западна Европа више од 60% зависи, у смислу енергената, од испорука из Русије. Исто тако, колико сам ја упознат, гас преко Укрјаине више не иде. Односно, иде само у оним количинама које су предвиђене за продају и испоруку земљама ЕУ. Да ли ту сад Украјина нешто краде на тим испорукама? Однонсо поставља се питање да ли она добија реиспоруке гаса из Пољске и Словачке. Дакле, да ли Пољска и Словачка реверзибилно шаљу одређене количине гаса Украјини, од онога што добију из Русије? Вероватно су руски стручњаци са тиме упознати, па ће знати како да одговоре и на ту врсту ситуације, јер се Пољаци и Словаци жале да су ових дана добијали 10%-15% гаса мање него што су иначе редовно добијали. А то би могао бити један акт упозорења Москве, и порука да не раде те контра-испоруке.

Могуће је то једна врста предигре гасног рата. Мада, подвлачим да Русији није у интересу да прекине снабдевање ЕУ гасом. Иако, видим да неки амерички стратези предлажу то Москви, као најрадикалнији корак који би довео до моменталног разрешења кризе. Нисам сигуран колико се то Москви у овом часу исплати, с обзиром да Русија зарађује од гаса и да би финансијски то био врло проблематичан потез.

Ко о чему, а ми само говоримо о безбедности Европе. Ипак, остаје питање да ли ће европске санкције које се односе на руски енергетски сектор довести до смањења обима производње нафте? Ако на пример западне компаније обуставе продају и испоруку Русији високотехнолошке опреме за бушење и експолатацију нафте у сруровим климатским условима? Господине Правосудов, шта Ви мислите овим поводом?

Сергеј Правосудов: Да су те санкције биле уведене пре пар година, да,тад је могло да утиче. Али, сад је мала вероватноћа. У најгорем случају, реализација неких пројеката може бити одложена или могу бити скупљи. У Русији већ постоји неколико платформи за бушење и експлоатацију, конкретно, ове године је прорадила „Приразломнаја“. Опрема постоји и ако буде проблема, тражиће се алтернативе. Осим тога, већ се реализују пројекти експлоатације нафте из шкриљаца, шта више у сарадњи са страним компанијама. Ту технологију смо већ преузели и не могу нам је узети.

Мирослав Лазански: Могуће је да ће доћи до пада производње нафте, али колико сам видео, Русија је у протеклим данима имала разговоре са Ираном. Тада је договорена продаја руске техннологије, пре свега железничких вагона, затим руске пшенице као и продаја руског оружја и нуклеарне технологије Ирану, у замену за иранску нафту. Иранска нафта је врло квалитетна и мислим да ће по Каспијском мору кренути танкери са иранском нафтом за Русију, а из Русије за Иран са индустријским производима. Мислим да је Русија чак у том смислу једним ударцем убила две муве- прво, надокнадила је евентуални мањак у производњи нафте, а друго- додатно је оснажила Иран који ће сад бити много тврђи орах у погађању са Западом. Иран ће бити независнији у смислу нуклерне технологије- јер колико ја знам, комплетна нуклеарна технологија у иранским електранама је совјетске, односно руске производње. Са друге стране, обзиром да је и Иран под одређеним санкцијама, ово ће бити добра прилика да извезе нафту.

Тимур Блохин, Јована Вукотић,

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут



  • Извор
  • Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне

Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


НИС добитник признања „Доброчинитељ“ за 15 година доприноса заједници

Реакција Вашингтона на напад у „Крокус сити холу“ показује његову пристрасност јер настоји да прикрије Кијев, тврди Марија Захарова


Према мишљењу младих НИС лидер у пословању на тржишту Србије


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА